Čonsi Bilaps

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Čonsi Bilaps
Čonsi Bilaps u dresu Denvera
Lični podaci
Puno ime Čonsi Rej Bilaps
Datum rođenja (1976-09-25)25. septembar 1976. (47 god.)
Mesto rođenja Denver, Kolorado, SAD
Državljanstvo SAD
Visina 1,91 m
Informacije o karijeri
NBA draft 1997. / 3. pik, 1. runda
Pro karijera 1997—2014 (igračka)
2020— (trenerska)
Pozicija plejmejker
Seniorska karijera
Godine Klub
1997—1998
1998—1999
1999—2000
2000—2002
2002—2008
2008—2011
2011
2011—2013
2013—2014		 Boston seltiksi
Toronto reptorsi
Denver nagetsi
Minesota timbervulvsi
Detroit pistonsi
Denver nagetsi
Njujork niksi
Los Anđeles klipersi
Detroit pistonsi
Reprezentativna karijera
 Sjedinjene Države
Trenerska karijera
2020—2021
2021—		 Los Anđeles klipersi (pom)
Portland trejlblejzersi
Statistika Uredi na Vikipodacima na basketball-reference.com
Statistika  Uredi na Vikipodacima na nba.com

Čonsi Rej Bilaps (engl. Chauncey Ray Billups; Denver, Kolorado, 25. septembar 1976) bivši je američki košarkaš, a sadašnji košarkaški trener. Igrao je na poziciji plejmejkera. Trenutno je glavni trener Portland trejlblejzersa.

U NBA ligi igrao je 17 godina, a poslednji klub bili su mu Detroit pistonsi.

Koledž košarku je igrao na univerzitetu Kolorado. U njegovu čast dres sa brojem 4 koji je nosio je povučen iz upotrebe.

Izabran je od strane Boston Seltiksa kao treći pik na draftu 1997. godine. Igrao je još i za Toronto Reptorse, Denver Nagetse (u dva navrata), Minesota Timbervulvse, Detroit Pistonse (u dva navrata), Njujork Nikse i Los Anđeles Kliperse.

Bilaps je bio najkorisniji igrač finala plej-ofa 2004. godine, u kojem su Detroit Pistonsi savladali Los Anđeles Lejkerse.[1] Dobio je nadimak „Gospodin veliki šut“ (engl. "Mr. Big Shot") zbog svoje sposobnosti da pogodi koš u ključnim trenucima utakmice.[2] Pet puta je igrao na ol-star utkamici i bio je član najboljeg NBA tima tri puta.

Niksi su ga se odrekli, iskoristivši kaluzulu o amnestiji iz ugovora kako bi obezbedili mesta u budžetu za centra Tajsona Čendlera.[3]

Srednja škola[uredi | uredi izvor]

Bilaps je išao u srednju školu Džordž Vašington u Denveru. Bio je četiri puta član najboljeg tima države, tri puta dobitnik nagrade Kolorado mister basketbol (engl. Colorado Mr. Basketball) i dva puta najbolji igrač države Kolorado, prvi put kada je bio druga, a drugi put treća godina srednje škole. Bio je izabran u najbolji tim Amerike, ali nije odigrao utakmicu zbog povrede ramena. Ta povreda ga je pratila tokom cele karijere.

Koledž[uredi | uredi izvor]

Bilaps je pohađao univerzitet Kolorado, ali nije diplomirao, zato što je draftovan posle druge godine. Tokom svoje dve sezone na Koloradu Bilaps je u proseku beležio 18,5 poena. U sezoni 1996/97 bio je izabran u najbolji tim svoje konferencije i u najbolji tim cele lige. Iste godine Bilaps je predvodio svoj tim do prve pobede na NCAA turniru protiv Indijane rezultatom 80:62.

NBA karijera[uredi | uredi izvor]

Početak karijere[uredi | uredi izvor]

Bilaps je izabran kao treći pik na draftu 1997. godine od strane Boston Seltiksa. Seltiksi su ga poslali u Toronto Reptorse u zamenu za Kenija Andersona polovinom njegove prve sezone. Bilaps je zatim igrao za Denver Nagetse, koji su ga trejdovali u Orlando Medžikse. Bio je na listi povređenih do kraja sezone, pa za Orlando nikada nije odigrao ni jedan meč (na slici koja je slikana povodom završetka sezone nosio je dres sa brojem 2).

U sezoni 2001/02 Bilaps je potpisao ugovor sa Minesota Timbervulvsima kako bi bio zamena tadašnjem plejmejkeru Terelu Brendonu. Bilaps je zamenio povređenog Brendona i odigrao odličnu sezonu kojom se probio u NBA.

Detroit Pistonsi[uredi | uredi izvor]

Bilaps na meču protiv Vizardsa 2008. godine
Bilaps u dresu Pistonsa.

U junu 2002. godine Bilaps je kao slobodan igrač prešao u Detorit Pistonse kako bi bio startni plej tog tima. Kada je potpisao ugovor uzeo je dres sa brojem jedan pošto je dres sa brojem četiri povučen iz upotrebe u čast Džoa Dumarsa. Brzo je zaradio poverenje navijača i saigrača svojom čvrstom odbranom i pogođenim šutevim u ključnim trenucim utakmica. Pomogao je Detroitu da dođe do titule 2004. godine. U finalu Pistonsi su savladali Lejkerse 4:1 u pobedama. Bilaps je prosečno beležio 21 poen i 5,2 asistenncije po utakmici, pa je proglašen za najkorisnijeg igrača finalne serije.

Sledeće sezone izabran je u drugi najbolji odbrambeni tim zajedno sa svojim saigračem Tejšonom Prinsom, dok je njegov saigrač i kapiten tima Ben Valas proglašen za najboljeg odbrambenog igrača godine. Pistonsi su stigli do finala, ali su izgubili od San Antonio Sparsa .

U sezoni 2006/07 bio je kapiten tima. Iako su Pistonsi iamali najbolji rezultat u istoriji tima u regulranom delu 64-18, nisu uspeli da dođu do finala prvi put u poslednje tri godine. Bilaps je imao najbolji odnos asistencija i izgubljenih lopti u ligi.

Dana 11. jula 2007. godine potpisao je četvorogodišnji ugovor sa Pistonsima vredan 46 miliona dolara (u ugovoru je stajalo da može produžiti saradnju još godinu dana uz godišnju platu od 14 miliona dolara).[4]

Tokom utakmice broj tri plej-ofa protiv Orlando Medžika povredio je koleno kada se bacio za jednu loptu. Propustio je četvrtu utakmicu, ali su Pistonsi savladali Orlando rezultatom 90:89 i poveli sa 3:1, nakon što je Tejšon Prins pogodio šut za pobedu 8,9 sekundi pre kraja meča.

Tokom šest godina provedenih u Detroitu, Bilaps je sa Pistonsima šest puta imao najbolji odnos pobeda i poraza u konferenciji, odigrao je dva NBA finala i osvojio jednu titulu. Igrao je tri puta na ol-star utakmici, dva puta bio je u najboljem timu NBA lige i dva puta je bio izabran u drugi najbolji odbrambeni tim lige.

Povratak u Denver[uredi | uredi izvor]

Bilaps u dresu Denver Nagetsa

Dana 3. novembra 2008. godine Bilaps je zajedno sa Antonijom Makdajsom i Čeikom Sambom prešao u Nagetse u zamenu za Alena Ajversona.[5] Izabrao je dres sa brojem 7 u čast kvoterbeka Denver bronkosa Džona Elveja, pošto su njegova dva omiljena broja 1 i 4 već nosili Džej Ar Smit i Kenjon Martin .[traži se izvor] Prvu utakmicu za Denver u sezoni 2008/09 odigrao je 7. novembra 2008. godine. Postigao je 15 poena, imao je 4 skoka i 3 asistencije za 30 minuta provedenih u igri u utakmici u kojoj su Nagetsi slavili na domaćem terenu rezultatom 108:105.[6] Završio je sezonu prosečno beležeći 17,7 poena i 6,4 asistencije.

Sa Bilapsom i Karmelom Entonijem Nagetsi su oborili mnoge rekorde tima. Sa skorom 54-28 izjednačili su rekord tima po broju pobeda. Njihov start sa 27 pobeda i 14 poraza bio je najbolji koji je tim ostvario u prvom dellu sezone u istoriji kuba. Tim je prvi put u istoriji imao više od 50 pobeda u dve uzastopne sezone. Denver je bio prvi u severozapadnoj diviziji i tako su bili drugi u svojoj zapadnoj konferenciji. U prvom kolu plej-ofa savladali su Nju Orleans Hornetse u pet utakmica. Bilaps je postavio rekord Nagetsa sa osam ubačenih trojki na jednoj plej-of utakmici. Na svih pet utakmica koliko ih je odigrano protiv Hornetsa pogodio je 19 trojki što je ujedno i najbolji učinak koji je jedan igrač Nagetsa ostvario u plej-of seriji. U ovoj seriji prosečno je beležio 22,6 poena, 7,4 asistencije i 3,8 ubačenih šuteva za tri poena. U svojoj prvoj sezoni predvodio je tim do finala zapadne konferencije, prvi put još od 1985. godine. To je bilo njegovo sedmo uzastopno finale. Tako se pridružio Medžiku Džonsonu, Majklu Kuperu, Karimu Abdulu Džabaru i Kurtu Rembisu koji su jedini igrači koji su ovo ostvarili još od perioda kada je Bil Rasel predvodio Boston Seltikse pedesetih i šezdesetih godina dvadesetog veka.

U sezoni 2009/10 Bilaps je nosio dres sa brojem 1, isti broj je nosio u Detroit Pistonsima, pošto je Džej Ar Smit koji je nosio broj 1 promenio broj i uzeo dres sa brojem 5.[7] U pobedi Denvera nad Njujorkom 128:125, 27. novembra 2009. godine postigao je 32 poena, dok je njegov saigrač Karmelo Entoni postigao 50 poena. Tako su postali tek treći duo u istoriji NBA lige koji je ovo ostvario. Dana 5. februara 2010. godine postavio je lični rekord sa 39 postignutih poena u pobedi na gostovanju Los Anđeles Lejkersima. Od 39 poena, koliko ih je postigao, 27 poena je ubacio šutevima za 3 poena.

Njujork Niksi[uredi | uredi izvor]

Bilaps i Entoni protiv Orlando Medžika

Iako je javno izrazio želju da karijeru završi u rodnom gradu Denveru, Bilaps je poslat u Njujork Nikse 27. novembra 2011. godine,[8] zajedno sa Karmelom Entonijem. On je kako su mnogi novinari napisali bio „kolateralna šteta“, zato što je Entoni hteo da igra u Niksima, a Nagetsi su htesli da ga trejduju pre nego što postane slobodan igrač.[9] „Bilo je to nešto najteže što sam morao da uradim“, rekao je Bilaps. „Morao sam da objasnim ćerki da je tata trejdovan i da će morati da igra košarku na drugom kraju države. Objasnio sam da to nije moj izbor i da nisam ništa mogao da učinim povodom toga. Jednostavno moram da idem“. Bila je to tužna scena.[10]

Povredio je koleno na prvoj utakmici plej-ofa protiv Boston Seltiksa. Zbog povrede je propustio ostatak plej-ofa.[11]

Ubrzo nakon eliminacije Niksa iz plej-ofa od strane Boston Seltiksa Bilaps je izjavio da bi želeo da ostane u Niksima sledeće sezone. „Želeo bih da pokušam da uradim nešto sa ovim momcima“, rekao je Bilaps. „Ne samo da odigram 30 utakmica nakon trejda, već da odigram celu sezonu, da dobijem priliku da se dobro upoznam sa ovim momcima. Zaista bih to želeo“, izjavio je Bilaps.[12]

Ol-star utakmice[uredi | uredi izvor]

Godine 2006. Bilaps je kao rezerva izabran u tim istočne konferencije, zajedno sa sigračima Ričardom Hamiltonom, Rašidom Valasom i Benom Valasom, dok je trener Detroit Pistonsa, Flip Sonders predvodio tim sa klupe. U trenucima kada je tim zaostajao Sonders je ubacio svu četvoricu pa je tim Istoka uspeo da se vrati u utakmicu.

Na Ol-star vikendu 2006. godine Bilaps je nastupao na takmičenju u šutiranju trojki. Eliminisan je u prvoj rundi pošto je postigao samo 12 poena.

Na Ol-star utakmici 2007. godine izabran je za rezervu u timu istočne konferencije zajedno sa saigračem Ričardom Hamiltonom iako je tokom sezone propustio nekoliko utakmica zbog povrede. Takođe je učestvovao u Šuting stars kompetišn (engl. Shooting Stars Competition), zajedno sa bivšim igračem Pistonsa i trenerom Detroit šoka Bilom Leimbirom i košarkašicom šoka Svintalom Keš. Tim Detroita je pobedio na takmičenju nakon što je Bilaps pogodio poslednji šut sa pola terena.

Bilaps je 2008. godine ponovo izabran kao rezerva u timu istoka, zajedno sa saigračima Ričardom Hamiltonom i Rašidom Valasom. Godine 2009. bio je jedini igrač Nagetsa koji je nastupao na ol-star utakmici.

Izabran je od strane Dejvida Sterna kao zamena za povređenog igrača Nju orleans Hornetsa, Krisa Pola na ol-star utakmici 2010. godine.[13]

NBA statistika[uredi | uredi izvor]

Regularna sezona[uredi | uredi izvor]

     
Sezona Ekipa OU ST MIN 2P 3P SB SK A UL B P
1997/98 Boston 51 44 25,4 39% 33,9% 81,7% 2,2 4,3 1,5 0 11,1
1997/98 Toronto 29 26 31,7 34,9% 31,6% 91,9% 2,7 3,3 1,0 0,1 11,3
1998/99 Denver 45 41 33,1 38,6% 36,2% 91,3% 2,1 3,8 1,3 0,3 13,9
1999/00 Denver 13 5 23,5 33,7% 17,1% 84,1% 2,6 3 0,8 0,2 8,6
2000/01 Minesota 77 33 23,2 42,2% 37,6% 84,2% 2,1 3,4 0,7 0,1 9,3
2001/02 Minesota 82 54 28,7 42,3% 39,4% 88,5% 2,8 5,5 0,8 0,2 12,5
2002/03 Detroit 74 74 31,4 42,1% 39,2% 87,8% 3,7 3,9 0,9 0,2 16,2
2003/04† Detroit 78 78 35,4 39,4% 38,8% 87,8% 3,5 5,7 1,1 0,1 16,9
2004/05 Detorit 80 80 35,8 44,2% 42,6% 89,8% 3,4 5,8 1 0,1 16,5
2005/06 Detroit 81 81 36,1 41,8% 43,3% 89,4% 3,1 8,6 0,9 0,1 18,5
2006/07 Detroit 70 70 36,2 42,7% 34,5% 88,3% 3,4 7,2 1,2 0,2 17
2007/08 Detorit 78 78 32,3 44,8% 40,1% 91,8% 2,7 6,8 1,3 0,2 17
2008/09 Detroit 2 2 35 33,3% 28,6% 91,8% 5 7,5 1,5 0,5 12,5
2008/09 Denver 77 77 35,3 42% 41% 90% 3 6,4 1,2 0,2 17,9
2009/10 Denver 73 73 34,1 41,8% 38,6% 91% 3,1 5,6 1,1 0,1 19,5
2010/11 Denver 51 51 32,3 43,8% 44,1% 92,3% 2,5 5,3 1 0,2 16,5
2010/11 Njujork 21 21 31,6 40,3% 32,8% 90,2% 3,1 5,5 0,9 0,1 17,5
2011/12 Los Anđeles 20 20 30,3 36,4% 38,4% 89,5% 2,5 4 0,5 0,2 15
Karijera 1002 908 32,2 41,6% 38,9% 89,4% 2,9 5,5 1 0,2 15,5
Olstar 5 0 19 45,5% 32% 75% 2,2 5 0,4 0 10,2

Plej-of[uredi | uredi izvor]

     
Sezona Ekipa OU ST MIN 2P 3P SB SK A UL B P
2001. Minesota 3 0 8,7 16,7% 0% 100% 1,7 0,7 0 0 1,0
2002. Minesota 3 3 44,7 45,1% 40% 70% 5 5,7 1 0,3 22
2003. Detroit 14 14 34,6 37,4% 31% 93,3% 3,4 4,7 0,6 0,1 18
2004.† Detroit 23 23 38,3 38,5% 34,6% 89% 3 5,9 1,4 0,1 16,4
2005. Detroit 25 25 39,4 42,8% 34,9% 89,3% 4,3 6,5 1 0,2 18,7
2006. Detroit 18 18 39,2 40,6% 34% 90,5% 3,4 6,5 1,2 0,1 17,9
2007. Detroit 16 16 40,6 43,5% 38,9% 83,2% 3,3 5,7 1,2 0,1 18,6
2008. Detroit 15 15 32 40,1% 37,5% 83,2% 2,9 5,5 0,8 0,1 16,1
2009. Denver 16 16 38,7 45,7% 46,8% 90,6% 3,8 6,8 1,2 0,2 20,6
2010. Denver 6 6 34,5 44,6% 35,5% 88,1% 2,3 6,3 1 0,5 20,6
2011 Njujork 1 1 35 27,3% 33,3% 100% 2 4 0 0 10
Career 140 137 37,2 41,3% 36,7% 88,1% 3,4 5,9 1 0,2 17,8
† NBA šampioni

OU = odigrane utakmice, ST = starter, MIN = minuti, 2P = šut za poena, 3P = šut za 3 poena, SB = slobodna bacanja, SK = skokovi, A = asistencije, UL = ukradene lopte, B = blokade, P = poeni

Boldovani brojevi označavaju najbolji učinak u karijeri

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Osvojene medalje
Prvenstvo Amerike
Zlatna medalja — prvo mesto 2007. Las Vegas SAD
Svetsko prvenstvo
Zlatna medalja — prvo mesto 2010. Turska SAD
Bilaps i Odom sa peharom osvojenim na Svetskom prvenstvu u Turskoj 2010. godine

Dana 5. marta 2006. godine Bilaps je izabran da bude deo reprezentacije SAD-a koja je trebalo da Ameriku vrati u vrh svetske košarke, nakon neuspeha na Svetskom prvenstvu 2002. godine i Olimpijskim igrama 2004. godine.[14] Nakon što je propustio svetsko prvenstvo 2006. godine zbog ličnih razloga, Bilaps je 20. avgusta 2007. godine pozvan u reprezentaciju SAD koja je učestvovala na prvenstvu Amerike 2007. godine, kvalifikacionom turniru za olimpijske igre 2008. godine, koje su održane u Pekingu.[15] Zajedno sa ostalim novim igračima u nacionalnom timu, uključujući i Kobija Brajanta pomogao je timu da bez poraza osvoji turnir u Las Vegasu i tako obezbedi mesto na olimpijskim igrama. Dana 17. juna 2008. godine saopštio je da neće igrati na olimpijskim igrama zbog porodičnih razloga i izjavio da će tim osvojiti zlato i bez njega i da će tako nastaviti dominaciju od prošlog leta.[16] Tokom turnira tim SAD nije izgubio ni jednu utakmicu, a u finalu pobedili su reprezentaciju Španije i tako stigli do prve zlatne medalje još od olimpijskih igara 2000. godine.[17] Na svetskom prvenstvu 2010. godine u Turskoj Bilaps je bio član tima koji je osvojio zlatnu medalju.

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Klupski[uredi | uredi izvor]

Reprezentativni[uredi | uredi izvor]

Pojedinačni[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Aschburner, Steve (3. 11. 2008). „Back home after trade, Billups has something to prove with Nuggets”. Sports Illustrated. 
  2. ^ Friend, Tom (11. 5. 2009). „The Disposable Superstar”. Outside the Lines. ESPN.com. 
  3. ^ „Chauncey Billups waived by New York Knicks using amnesty clause - ESPN New York”. Pristupljeno 30. 4. 2013. 
  4. ^ „ESPN – Pistons keep Billups with four-year, $46M deal – NBA”. Pristupljeno 30. 4. 2013. 
  5. ^ Hochman, Benjamin (3. 11. 2008). „Nuggets ship Iverson to Detroit for Billups”. Denver Post. 
  6. ^ „Dallas Mavericks vs. Denver Nuggets - Recap - November 07, 2008 - ESPN”. Pristupljeno 30. 4. 2013. 
  7. ^ http://www.nba.com/nuggets/roster Denver Nuggets official website
  8. ^ „Knicks Acquire Four-Time All-Star Carmelo Anthony”. NBA.com. 22. 2. 2011. Pristupljeno 23. 2. 2011. 
  9. ^ „Sources: New York Knicks complete deal for Carmelo Anthony - ESPN New York”. Pristupljeno 30. 4. 2013. 
  10. ^ „Carmelo Tends to Garden of Good and Evil”. FanHouse. 24. 2. 2011. Arhivirano iz originala 25. 02. 2011. g. Pristupljeno 24. 2. 2011. 
  11. ^ Prada, Mike. „Chauncey Billups Could Miss Game 2 Of Celtics Vs. Knicks With Strained Knee”. Blog article. SB nation. Pristupljeno 10/21/2010.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |access-date= (pomoć)
  12. ^ Begley, Ian. „Chauncey Billups: I want to come back”. ESPN. Pristupljeno 26. 4. 2011. 
  13. ^ „Billups to replace Paul in 2010 NBA All-Star Game”. NBA.com. Turner Sports Interactive, Inc. 3. 2. 2010. Arhivirano iz originala 6. 2. 2010. g. Pristupljeno 2. 12. 2011. 
  14. ^ „Team USA 2006–08 Announced”. Pristupljeno 30. 4. 2013. 
  15. ^ „USA Men's Team Announced For FIBA Americas Championship”. Pristupljeno 30. 4. 2013.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (13. januar 2009)
  16. ^ „Citing family reasons, Billups pulls out of consideration for Beijing”. Pristupljeno 30. 4. 2013. 
  17. ^ „US hoops back on top, beats Spain for gold medal”. Pristupljeno 30. 4. 2013. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чонси_Билапс&oldid=27706498”