Apple Inc.
| Apple Inc. | |
|---|---|
 | |
 | |
Raniji naziv |
|
| javno | |
| Berzni simbol | |
| Industrija | elektronska |
| Osnovano | 1. april 1976. god. Los Anđeles, Kalifornija, SAD |
| Osnivači | |
| Sedište | Apple Park, Kupertino, Kalifornija, SAD |
Rukovodioci |
|
| Proizvodi |
|
| Usluge |
|
| Prihod |  383,29 mlrd. dolara (2023) |
Operativni prihod | 114,30 mlrd. dolara (2023) |
| Profit | 97,00 mlrd. dolara (2023) |
| Ukupna aktiva | 352,58 mlrd. dolara (2023) |
| Ukupan kapital |  62,15 mlrd. dolara (2023) |
Broj zaposlenih | 161.000 (2023) |
| Veb-sajt | www |
Apple Inc. (transkr. Epl ink.), ranije Apple Computer, Inc. (transkr. Epl kompjuter, ink.), je američka međunarodna korporacija i tehnološko preduzeće sa središtem u Kupertinu, Kalifornija[1] koje se bavi razvojem, proizvodnjom i prodajom ličnih računara, medijskih plejera i računarskog hardvera i softvera. Najpoznatiji hardver proizvodi kompanije su linija računara Mek, muzički plejer ajpod, smartfon ajfon i tablet računar ajpad. Najpoznatiji softver proizvodi su operativni sistemi OS X i iOS, multimedijalni plejer ajtjuns i kreativni i poslovni paketi iLife i iWork.
Epl su 1. aprila 1976. godine osnovali Stiv Voznijak, Stiv Džobs i Ronald Vejns, dok je postala akcionarsko društvo 3. januara 1977. Reč „kompjuter“ je izbačena iz imena 9. januara 2007. godine, kao odraz fokusiranja kompanije na potrošačku elektroniku, nakon predstavljanja ajfona i Epl TV-a.[2][3][4]
Prvi masovno prodavani računar i veliki uspeh kompanije bio je Apple II.
Doba pre stvaranje kompanije[uredi | uredi izvor]
Godine 1975. pre nego što je osnovao kompaniju Epl sa svojim saradnikom, Stiv Voznijak je bio elektronski stručnjak ("haker") i radio za kompaniju Hjulet-Pakard. U slobodno vreme pomagao je prijatelju i kasnije poslovnom saradniku Stivu Džobsu koji je dizajnirao video igre za kompaniju Atari. Voznijak je unajmljivao vreme na mikroračunarima kompanije Kol Kompjuter, preduzeće koja se bavila iznajmljivanjem vremena (timesharing om) i koju je vodio Alek Kamradt. U to vreme terminal ii PC nisu postojali: izlazni podaci korisničkih programa ispisivali su se na štampač u. Kada je Voznijak vidio u časopisu Popular Electronics kako napraviti terminal sa katodnom cevi televizijskog ekrana, bacio se na posao. Koristeći lako dobavljive delove Voznijak je konstruisao 'Kompjuter Konversor' , terminal koji je mogao da prikaže na ekranu slova i brojeve u 24 linije sa 40 znakova, koristeći samo velika slova. Ovaj terminal mogao se priključiti na mikroračunala Kol Kompjutera, i Alek Kamradt je otkupio Voznijakov dizajn i prodao manji broj terminala kroz svoju kompaniju.
Godine 1975, Voznijak je počeo dolaziti na sastanke kalifornijskog kluba Homebreu Computer Club. Pojava novih mikroračunara Altair 8800 i imsa inspirisala ga je na izradu sopstvenog mikroračunara koji bi koristio ranije napravljeni terminal.
U to vreme cene mikroprocesora bile su visoke: Intel ov 8080 prodavao se za 175 $ (1975), dok je Motorolin 6800 bio 170. američkih dolara Voznijak je imao želju da koriste 6800, ali cena je bila previsoka. Tako je Voznijak projektovao računara na papiru i čekao dan kada će se pojaviti procesor prihvatljive cene. No to čekanje nije trajalo dugo, već 1976. kompanija MOS Technologi izbacila je na tržište mikroprocesor 6502 za samo 20 $. Voznijak se odmah bacio na posao i napisao verziju Bejzika za 6502, te počeo dizajnirati računar oko novog procesora. Budući da je 6502 dizajnirao isti tim koji je stvorio 6800, Voznijak je dizajn koji je koristio 6800 s manjim izmenama prilagodio za 6502. Ubrzo je napravio prototip čije je mogućnosti predstavio na sastanku Homebreu Kompjuter Kluba. Na tom sastanku Voznijak je sreo starog prijatelja Stiva Džobsa, koji se zanimao za komercijalizaciju malih kompjutera.
Mladost[uredi | uredi izvor]
Apple I[uredi | uredi izvor]
Stiv Džobs i Stiv Voznijak ("Dva Stiva") krenuli su na put stvaranja i prodaje hobi računara. Džobs je prvo stupio u kontakt sa lokalnom trgovinom koja je prodavala računare, D Bajt Šop, da proda ideju o hobi računaru. Vlasnik trgovine Pol Terel rekao je Jobsu da je jedino zainteresovan ako su mašine sklopljene, te da će kupiti 50 primeraka i platiti 500 $ kada mašine budu isporučene. Pol Terel je napravio uplatnicu sa kojom je Džobs otišao kod distributera elektronskih sklopova i delova Kramer Elektroniks, za narudžbinu potrebnih delova za računar Apple I. Kada je poslovođa upitao Džobsa kako će platiti narudžbinu, Džobs je izjavio da ima narudžbinu od Bajt Šopa koja je isplativa odmah po dostavljanju, i ako mu dozvoli da dobije delove sa rokom plaćanja od 30 dana, on i njegovi saradnici moći će napraviti 50 računara i isporučiti ih Bajt Šopu na vreme i tako platiti za delove. Računovođa je nazvao vlasnika Bajt Šopa Pola Terela, koji je u vremenu poziva bio na računarskom kongresu pod pokroviteljstvom IEEE, i Pol Terel je dao garancije da je posao tako ugovoren i da će računari biti isporučeni na vreme, čudeći se upornosti mladoga Stiva Džobsa. Po isporuci delova, dva Stiva i manja grupa ljudi okupljenih oko njih proveli su dan i noć sklapajući i ispitujući nove računare. Računari su bili isporučeni na vreme i dobavljači delova plaćeni na vreme, a nakon isplate ostala je lepa svota za proslavu kao i za sledeću narudžbinu. Stiv Džobs je pronašao način kako da finansira svoju kompaniju bez prodaje udela u kompaniji i tako uspeo da stvori multimilijunsku kompaniju.
Prvi računar Apple I imao je sledeće osobine: koristilo je TV prijemnik kao ekran, imalo osnovnu rutinu u ROM - u koju je pokretao kompjuter pri uključenju, dok je za čuvanje i učitavanje podataka korišćeno interfejs prema kasetofon u. Brzina čitanja i upisivanja na kasetu bila je 1200 bit / s. Apple I bio je jednostavan računar, ali je za svoje vreme bio vrhunac u dizajnu kućnih računara po svojim osobinama, jer mnogi kućni računari nisu imali vizuelni displej, a i zbog malog broja delova koje je koristilo.
Nedugo posle još jedan prijatelj Ronald Vejn priključio se Džobsu i Voznijaku u izgradnji računara. Koristeći razne načine da obezbede finansije: pozajmljujući poslovni prostor od prijatelja i rodbine, prodajući svoju imovinu te koristeći laži i razne obmane Džobs je uspeo skupiti dovoljno delova dok su Voznijak i Vejn sastavljali računare. Ovi računari su bili sastavljeni u junu 1975, kao što je bilo ugovoreno sa Bajt Šopom. Posle prve narudžbine, usledile su nove, te je sastavljeno ukupno 200 Apple I računara.
Stvaranje Apple II i uzlet kompanije[uredi | uredi izvor]
Voznijak nije stao sa Apple I, jer kada je dizajnirao ovaj računar nije imao mnogo novca pa su mnoge osobine bile ograničene sklopovima koji su mu bili dostupni. S dodatnim prihodom od prodaje Apple I, Voznijak je počeo stvarati novi i bolji računar.
Računar Apple II je bio napredan: za razliku od Apple I, radio je čim se izvadi iz kutije i uključi u struju. Apple II je imao novi TV međusklop, koji je pohranjivao sliku u zasebni rezervoar i mogao prikazivati znakove kao i slike koje su kasnije bile u boji. Budući da je novi računar bio poduhvat koji je zahtevao mnogo više novca nego što su imali na raspolaganju, Džobs je počeo tražiti novac za novi računar, ali su banke bile nevoljne dati kredit za izgradnju računara za mase. Na kraju je Džobs uspeo da pronađe saradnika za novu kompaniju: Majk Markula koji je postao supotpisnik bankovnog kredita od 250.000 $, a trojac Stiv Džobs, Stiv Voznijak i Majk Markula osnovali su kompaniju Epl 1. aprila 1976.
Novcem od banke i s novim dizajnom izgradnja Apple II je ubrzo završena. Novi je računar bio predstavljen javnosti na prvom Sajmu računara zapadne obale ( Vest Koast Kompujter Fejr ) koji je trajao od 16. april do 17. april 1977. Pojava Apple II na sajmu izazvala je pravu buru.
Od svoje pojave 1977, Epl je uspeo da proda na milione primeraka Apple II računara, kroz razne modele porodice računara Apple II. Ovi računari nalazili su se u prodaji sve do kraja 80-ih godina 20. veka. Nisu izbrojene kopije ili klonovi koji su nastajali u drugim zemljama radi zadovoljenja potražnje.
Može se s pravom reći da je kompanija Epl pokrenula tržište kućnih računara te da je imala veliki uticaj u promovisanju računarstva u osnovnom i srednjem školstvu.
Apple III i Lisa[uredi | uredi izvor]
Već 80-ih godina tržište kućnih i ličnih računara je uhvatilo zamaha pa je Epl ubrzo dobio konkurenciju, poput kompanije IBM na poslovnom tržištu ličnih računara. Kompanija IBM je bila sinonim za velike i skupe poslovne računare, ali nakon dolaska Epl-a i drugih firmi počelo se stvarati novo tržište malih poslovnih računara, za koje je IBM stvorio računar PC. Računar IBM PC je bio isporučivan s DOS operativnim sistemom licenciranim od Majkrosoft a. Iako je Apple II bio računar izbora za mnoge male kompanije, u Epl-u su bili uvereni da treba stvoriti novi, složeniji računar koji bi se mogao meriti s konkurencijom na tržištu poslovnih računara. Za ovo tržište je bio stvoren računar Apple III koji je bio potpuni neuspeh, jer su računari bili skupi i skloni kvaru (zbog pregrejavanja) i u mnogim slučajevima nekompatibilna sa softverom napisanim za Apple II. Razlog neuspehu nije bila nekompetentnost računarskih arhitekata u kompaniji Epl, već stalno uplitanje Džobsa u zadavanju neostvarivih ciljeva, kao na primer nedozvoljavanjem ugrađivanja ventilatora.
U međuvremenu razne grupe unutar kompanije Epl radile su na računaru koje će posedovati mnoge nove sposobnosti: grafički korisnički interfejs, računarski miš, sposobnost priključivanja u lokalnu mrežu LAN, te objektno orijentisano programiranje. Glavni pokretači ove ideje bili su Džef Raskin i Bil Atkinson koji su nastojali uveriti Stiva Džobsa da se takav računar izgradi što pre. Raskin i Atkinson organizovali su Džobsu posetu laboratorijama Ziroks PARCa u decembru 1979, da pogleda sposobnosti novog računara Alto koji je bio zasnovan na principima koje su mnogi računarski arhitekti zagovarali . Mnogi naučnici u PARC-u bili su protiv posete, ali lideri Ziroksa su za za ovu trodnevnu posetu naplatili 1.000.000 $ dionica od kompanije Epl (približno 18.000.000 $ nakon prodaje u javnosti). Ova poseta PARC-u je mnogo vredela za Epl, jer je napravila prekretnicu u filozofiji kompanije, i četiri godine posle (1983) na tržište izlazi računar Epl Lisa, koji je utvrdio sve nove principe ali je cena bila prevelika: $ 10.000. Ovaj računar zbog svoje cene nije bio prihvaćen od poslovnog tržišta, i tri godine posle (1986) Epl prekida proizvodnju. Epl Lisa nije bio jedini računar koji se razvijao po novim principima, drugi tim računarskih inženjera razvijao je računar Epl Mekintoš koji je spasio kompaniju Epl od skore propasti.
Računar Mekintoš[uredi | uredi izvor]
Džobs je bio odstranjen od projekta Lisa u sredini razvoja i obratio je punu pažnju na projekat Mekintoš, projekat koji je bio zamišljen kao jeftinija verzija Lise. Razvojna grupa Mekintoša bila je odvojena od središnje kancelarije kompanije Epl, tako da nisu bili ometani od drugih zaposlenih i bili su van domašaja suparnika. Maskota projekta Mekintoš bila je piratska zastava sa lobanjom i ukrštenim kostima. Tajnost je bila imperativ tokom projekta, no kako se projekat približavao kraju bilo je sve teže držati tajnu. Kada je računar izašao u javnost 24. januara 1984, Mekintoš je izazvao promenu na tržištu računara svojim korisničkim interfejsom, računarskim mišem i mogućnošću spajanja na računarsku mrežu. Jedini problem bila je cena od 2495 američkih dolara za što se dobijalo: 128KB RAM, 12 inčni monokromatski ekran, disketna jedinica od 400 kB i 16 bitni procesor 68000 s taktom od 8 MHz . Za razliku od Apple II računara, Mekintoš je bio zasnovan na zatvorenom sistemu te nije bio napravljen za lako proširivanje preko kartica za proširenje. Ovim je Epl hteo zatvoriti put stvaranju jeftinih kopija računara koja su pogodila Apple II računare kao i IBM PC, ali ovo nastojanje da zadrže prava na operativni sistem i na mašinski deo računara dovelo je do toga da je Epl na kraju izgubio primat nad ličnim računarima nakon 1990-ih. Osim toga, pojava računara Mekintoš naterala je konkurenciju da naprave svoje verzije slikovnog korisničkog interfejsa. Kompanija Majkrosoft koja je bila uključena u pisanje programa za prvi Mekintoš, odlučila je iskoristiti iskustvo i napisati GUI interfejs za tadašnje PC računare. 1985. izbacuje na tržište prvu verziju operativnog sistema Windows. Ostale kompanije izbacuju svoje verzije GUI operativnog sistema kao Digital Riserč s GEMS operativnim sistemom, te kompanija Komodor s Amiga OS - om.
Od 1990-ih do sada[uredi | uredi izvor]
U 90-tim godinama 20. veka, kompanija Epl je napravila renesansu, promenila pristup tržištu i modernizovala operativni sistem OS X, koji je sada zasnovan na otvorenim standardima (BSD). Epl je uveo mnoge inovacije i trendove koje mnoge kompanije slede ili oponašaju. Mekintoš računari su okosnica ponude kompanije Epl: stoni računari (Mek mini, eMek, iMac, PowerMac G5), prenosne računare (iBook, Pover Buk, sada MacBook i MacBook Pro) i serveri. Epl je takođe napravio velike pomake u polju prenosnih muzičkih uređaja u vidu porodice proizvoda ajpod, kao i na području masovnog spremanja podataka - NAS servera.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Waymarking: Apple Inc”. Waymarking.com: GEO*Trailblazer 1. Pristupljeno 6. 1. 2013.
|first1=zahteva|last1=u Authors list (pomoć) - ^ „Form 8-K SEC Filing” (PDF). 10. 1. 2007. Arhivirano iz originala (PDF) 17. 05. 2016. g. Pristupljeno 8. 12. 2007.
- ^ Markoff, John (9. 1. 2007). „New Mobile Phone Signals Apple's Ambition”. The New York Times. Pristupljeno 9. 1. 2007.
- ^ Thomas, Owen (9. 1. 2007). „Apple: Hello, iPhone”. CNNMoney. Pristupljeno 3. 11. 2012.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Istorija kompanije Epl na engleskom jeziku
- Zvanični veb-sajt
- Muzej Epl računara
- Apple Inc. na sajtu Twitter
| Osnivači | | ||||
|---|---|---|---|---|---|
| Odbor direktora |
| ||||
| Direktori |
| ||||
| Usluge |
| ||||
| Proizvodi |
| ||||
| Kompanije |
| ||||
| Povezano | |||||
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Umetničke | |
| Ostale | |
