Haos
Haos (grč. Χάος [Kháos]) je bio, kako kaže većina grčkih kosmologija, početak, poreklo svega, praznog, neshvatljivog prostora na početku vremena. Ali to je bilo mnogo više od puke praznine, kako se njegovo ime obično prevodi sa starogrčkog. Personificiran kao žensko, Haos je bila prvobitno obeležje univerzuma, senovita oblast mase i energije iz koje bi veliki deo onoga što je moćno (i uglavnom negativno i mračno) proizlazilo u kasnijim rodoslovima.[1]
Etimologija
[uredi | uredi izvor]Grčki χάος znači "upražnjen prostor, velika praznina, ambis, ponor", od glagola χαίνω, "otvore otvori se širom, itd." Takođe može da znači prostor, prostranstvo vazduha, niti ambis niti beskonačna tama, Parecis od Sirosa( 6. vek p. n. e. ) tumači haos kao vodu, kao nešto bezoblična što se može diferencirati.
Mitologija
[uredi | uredi izvor]Haos kao prebivalište
[uredi | uredi izvor]U Hesiodovoj Teogoniji, Haos je prvo što je postojalo: "..prvobitno je nastao Haos."[2] Hesiod zamišlja Haos kao nešto mnogo opipljivije od ponora bez dna. U jednom trenutku tokom Titanomahije, Zevs je bacio gromove na Titane, a po rečima pesnika, Haos je „zahvaćena zapanjujućom vrućinom“. Štaviše, čini se da Hesiod čak i ubrzo nakon toga nagoveštava da je Haos neka vrsta prebivališta, iza kojega žive titani. Ako je tako, Haos bi morala biti sumorno središte koje se nalazi između Zemlje i Tartara - gde su Titani proterani. Neki čak kažu da je ovo najozbiljnija kosmološka vizija od svih, jer su, pored Erosa, ovo prva tri božanstva koja su ikada stvorena u heziodskoj kosmogoniji. Ako je tako, oni predstavljaju početni način razdvajanja Svemira (završen kada je Geja rodila Urana, nebo).
Haos kao prvi potomak
[uredi | uredi izvor]Mnogi drugi tvrde da je u početku Haos bila sve što je postojalo, mračno veličanstvo i misterija stvaranja. I da su upravo iz Haosa izronila prva tri prvobitna boga: širokobrodna Geja (Zemlja), Tartar (Podzemlje) i Eros (Ljubav), najpravedniji među smrtnim bogovima. Geja će postati majka svega lepog na Zemlji dok Haos neće biti toliko srećna. Ona je iz sebe rodila još dvoje dece: Erebusa (Tama) i Niktu (Noć). Njihova seksualna zajednica će kasnije stvoriti blistave potomke: Etra (Božanski zrak) i Hemeru (Dan). Međutim, potomstvo Noći, ćerke Haosa koje se plašio i sam Zevs, na kraju će predstavljati niz zlokobne, zle dece.
Haos u drugim kosmologijama
[uredi | uredi izvor]U kasnijoj fazi istorije pojavile bi se spekulacije svih vrsta u vezi sa ulogom Haosa u prvobitnoj kreaciji. Neki su počeli sumnjati u njenu primarnost jer je Hesiod otpevao da je čak i ona rođena. Neki kažu iz tame ili magle, dok drugi kažu da je rođena iz zajednice Hronosa (Vreme) i Ananke (Nužnost).
Ipak treća grupa ljudi, grupisana oko obrednog obožavanja mitološkog pesnika Orfeja, osmislila je još jedinstveniju kosmogoniju. Prema njima zajedno sa Eterom i Erebusom, Haos je bila jedna od troje dece Hronosa. Bila je sjajna umetnica koja je uspela da oblikuje jaje iz bezobličnog Etera. Iz tog jajeta rodio je se Fanes (ili Protogen), biseksualno božanstvo koje se nastavilo pariti sa sobom da bi rodilo sve postojeće.
Blago parodirajući priču, u svojoj komediji "Ptice", Aristofan tvrdi da su u početku postojali samo Haos, Hoć, mračni Erebus i duboki Tartar. Posle je Noć, oplođena vetrom, položila jaje u Erebusu iz kojeg se rodio zlatnokrilni Eros. Zatim se Eros u Trtaru spojio sa Haosom koja je zatim rodila rasu ptica.[3]
Haos u filozofiji
[uredi | uredi izvor]Pojavom filozofije, Haos je postao više koncept nego božanstvo, koje je rimski pesnik Ovidije opisao kao „bezobličnu gomilu“ i „nepristojnu i nerazvijenu masu“. Tada je počeo da se povezuje sa pojmovima kao što su konfuzija i nered, iz kojih proizilazi savremeni engleski pojam "haos". Ali, do tada, metaforičke slike su podlegle racionalnijim pogledima na svet, a mitologija je ustupila mesto religiji i nauci.[4]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Chaos”. www.greekmythology.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-05-26.
- ^ Gantz 1993
- ^ „Aristophanes, Birds, line 685”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2020-05-26.
- ^ „P. Ovidius Naso, Metamorphoses, BOOK 1, line 5”. www.perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2020-05-26.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Gantz, Timothy (1993). Early Greek myth : a guide to literary and artistic sources. Baltimore: Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-4410-X. OCLC 26304278.