Мнемосина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мнемосина

Мнемосина је у грчкој митологији била Титанка, персонификација памћења и сећања.

Митологија[уреди]

Њени родитељи су Уран и Геја, мада се као њен отац наводи и Етар. Сматрана је проналазачем језика и речи. Такође је сматрана божанством које је представљало учење напамет пре увођења писане речи, како би се запамтиле историјске чињенице и митолошке приче. Због свог оца Урана (небо), била је и божанство времена. Била је Зевсова љубавница девет ноћи у Елеутери и након тога је родила девет муза, које су у почетку биле божанства поезије. Најчешће је и поштована заједно са својим кћеркама. Када је Хермес пронашао китару, прву песму је извео управо Мнемосини. Касније је њен значај опао и она је постала минорно божанство, титанка, која је управљала Трофонијевим пророчиштем у Лебадеји, где се налазио њен извор сећања и извор заборава (Лета). Као титанка, понекад је описивана као једна од три музе старије генерације, које су претходиле Зевсовим кћеркама.[1][2]

Извори[уреди]

  1. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  2. ^ theoi.com: Mnemosyne, Приступљено 13. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Мнемосина
Реке Хада

Doré - Styx.jpg

Gustave Dore Inferno34.jpg