Понт (митологија)

С Википедије, слободне енциклопедије
Понт

Понт (грч. Πόντος [Póntos] — Понтoс, лат. Pontus — Понтус) је бог дубина унутрашњег мора – мора које је доступно људима, син богиње земље Геје.[1]

Митологија[уреди | уреди извор]

Понт је, према грчкој митологији један од најстаријих богова. Његова мајка Геја га је родила сама од себе, и то пре него што је родила бога спољног мора Океана.

Када је родила Океана, Геја је са Понтом склопила брак и родила му:

Понт и Таласа су родитељи Телхина и риба.

Понтос или Понтус у грчком и латинском језику значи „море“, и то као назив за Црно море или земље које се налазе на јужној обали црног мора [2].

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Замаровски 1985, стр. 282.
  2. ^ Овидије је умро 18. године у Понтосу, тачније из Томе, данашње Констанце, одакле је узалудно слао „Посланице из понта“ цару Августу (од 12. године до 16. године нове ере)

Литература[уреди | уреди извор]