Timacum Minus

Из Википедије, слободне енциклопедије

Timacum Minus (други називи: Равна, Кулине, Градиште) је археолошки локалитет који се налази поред насеља Равна, 8 км северно од Књажевца у Зајечарском округу, на обали Белог Тимока. Равна је најстарије војно утврђење у тимочкој области, које се датира у период између I и VI века.

Историјат ископавања[уреди]

Прва археолошка истраживања вршена су између 1899. и 1902. године под вођством Антуна фон Премерштајна из Аустријског археолошког института и Николе Вулића професора Београдског универзитета. Савремена ископавања почела су 1975. године под покровитељством Археолошког института из Београда и Завичајног музеја из Књажевца. Систематским истраживањима утврђено је постојање тврђаве, насеља са термама и некропола, на на брегу Света Тројица налазило се утврђење са храмом посвећеном „Трачком коњанику“.

Утврђење[уреди]

Timacum minus је био административно средиште рударског региона, чија је основна делатност била прерада бакарне руде. На челу овог региона (лат. territorium) налазили су се намесник провинције и заповедник легије. Најстарије утврђење датира из средине 1. века, када је овде била смештена римска кохорта лат. cohorts I Thracum Syriaca, под заповедништвом Вецилија Модеста, коју око 169. године смењује лат. cohors II Aurelia Dardanorum.

Кастел је четвороугаоног облика и обухвата површину од 2 хектара. Најстарије утврђење, окружено ровом, чинили су земљани бедеми и дрвене куле на угловима и палисадама. Камено утврђење прати исти облик и величину старијег утврђења.лат. (Porta principalissinistra, капија, налазила се на средини западног бедема, а на северу је био други улаз, мањих димензија.

У наредној фази подигнуте су четвороугаоне куле (укупно 13 кула), од квадера пешчара и кречњака. Јужна капија која је откривена током ископавања 1993-1995. у потпуности је очувана. У најмлађем раздобљу бедеми су били широки 2 метра и саграђене су нове куле.

У унутрашњости утврђења налазиле су се различите грађевине, попут хореума, принципије и др. Уз војни логор, дуж пута који је од Наиса водио у утврђење, развило се цивилно насеље. На обали Тимока откривене су терме. Откривене су и некрополе, на брегу Слог са 30 гробова. Од налаза пронађени су накит, керамичке и стаклене посуде, новац и др.

Археолошки материјал са овог локалитета већим делом је смештен у Завичајном музеју Књажевац као и у архео етно-парку у чијем склопу је формиран лапидаријум.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Културно благо књажевачког краја (1997.) П. Петровић, С. Јовановић, Археолошки институт, Београд

Спољашње везе[уреди]

Портал Део искључиво посвећен Археологији.