Ремезијана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Апсида базилике, откривена поред модерне стамбене зграде у Белој Паланци

Ремезијана је археолошки локалитет који се налази у месту Бела Паланка (општина Бела Паланка).

Припада категорији споменика културе од великог значаја, који је уписан у централни регистар 1988. године. Локални регистар води Завод за заштиту споменика културе Ниш. Ремезијана је била седиште епископије (седиште епископа Никите) у 4. веку.

Локација и историјат ископавања[уреди]

Локалитет се налази на ужем градском подручју Беле Паланке, на траси античког пута NaissusSerdica, на око 35 km од првог и на око 106 km од другог центра. Бедеми и унутрашњост утврђења делимично су истражени. Некрополе су идентификоване на основу случајних налаза. Крајем 19. и почетком 20. века обављени су мањи аматерски археолошки радови.

Прва ископавања започела су 1956. године, током савремених грађевинских радова и са прекидима трају до данас. Откривени објекти су конзервирани.

Приликом радова на коридору 10 у близини Беле Паланке откривени су остаци још једне цркве старе 1700 година.[1]

Утврђење[уреди]

На Ремезијани је отркивено правоугаоно утврђење из римског и рановизантијског периода и полигоналне куле. Вероватно је насеље формирано рано, на шта указују епиграфски налази. Статус града Ремесијана добија у време Трајана. Откривени су и остаци базилике, на чијем се западном делу налазила полукружна апсида. У околини базилике откривени су остаци античких грађевина.

Изван бедема налазила се тробродна базилика са баптистеријумом, вила и некропола.

Некрополе[уреди]

Старија некропола налазила се северно од града. Северна некропола се налази у близини насеља Дол, на десној обали Нишаве, где су као случајни налази пронађени зидани гробови и гробнице са сводом. Гробница са нишом, лучним сводом и улазом на источној страни откривена је 1923. године. Један део налаза, које су налазачи задржали, успео је да откупи Народни музеј у Београду и то два медаљона са камејама, златну минђушу са плавим каменом, шест чланака златног ланца, новац Максимијана Херкулија, два стаклена, земљани суд и сребрну копчу. Две јужне некрополе датују се у крај 5. века.

Камеје[уреди]

Најзначајнији су налази камеја у златним оквирима са орнаментом у облику палмете. Камеје су направљене од двослојног камена, сивоплавог ахата и беличастог опала. Приказан је женски лик, фине линије профила, са великим очима и косом очешљаном у ниску пунђу. Према фризури закључује се да је у питању мода из антонинског периода или из периода кћерке Максимијана Херкулија, Константинове жена Фаусте, на шта указује бронзани медаљон из Сирмијума. Према овом приказу жене између двадесет и тридесет година и фризури камеје могу да се датују око 320. године, када је према портретима на новцу, Фауста приказивана са оваквом пунђом. Судећи по овом накиту особа која је сахрањена у гробници била је високо на друштвеној лествици.

Прстен са натписом fidem constantino[уреди]

Златни прстен са натписом fidem constantino пронађен је на овом локалитету под непознатим околностима. Прстење овог типа је вероватно додељено после Константиновог заузимања Наиса и освајања Сердике. Анализа овог „прстења оданости Константину“ датује накит у период од 315. до 317, или 319. године. Претпоставља се да је прстен могао да добије истакнути царски службеник који је највероватније био становник Ремизијане.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ремезијана