Ђула Женгелер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђула Женгелер
Лични подаци
Надимак (Gyula Zsengellér)
Датум рођења 27. децембар 1915.
Место рођења Цеглед, Аустроугарска
Датум смрти 29. март 1999.
Место смрти Никозија, Кипар
Позиција Нападач
Тренутни клуб
Клуб ФК Ујпешт
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1935-1936
1936-47
1947-49
1949-50
1951-53
Шалготарјан
ФК Ујпешт
ФК Рома
ФК Анкона
Депортиво Самариос
24 (19)
303 (368)
34 (6)

37 (23)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1936–1947 Мађарска 39 (33)

* Датум актуелизовања: 16. јун 2008
** Датум актуелизовања: 16. јун 2008

Ђула Женгелер (мађ. Zsengellér Gyula; 27. децембар 1915. — 29. март 1999) је био мађарски фудбалер, легенда фудбалског клуба ФК Ујпешт и мађарски фудбалски репрезентативац.

Биографија[уреди]

Женгелер је рођен у Цегледу, Мађарска, играо је у будимпештанском клубу Ујпешт једанаест година, после чега је отишао за иностранство, најпре у Италију, Рим и Анкону а затим и у Колумбију, где је био играч и тренер Депортива из Самариоса. После је 1953. године прешао за Кипар, где је радио као тренер имеђу 1953. и 1979. године. На Кипру је остао до краја свог живота. Умро је у Никозији 1999. године.

Репрезентативна каријера[уреди]

Своју прву утакмицу за репрезентацију Мађарске је одиграо 2. децембра 1936. године против репрезентације Енглеске, када је Мађарска изгубила са резултатом 6:2.

За репрезентацију Мађарске је одиграо 39 утакмица и постигао је 32 гола што га чини осмим стрелцем, мађарског националног тима, свих времена. Најпознатији део женгелерове фудбалске каријере је везан за светско првенство у Француској 1938. године. Са репрезентацијом је догурао до финала, где су изгубили против Италије са 4:2, али је постао носилац сребрне копачке, други стрелац првенства, са 6 постигнутих голова одмах иза Леонидаса, репрезентативца Бразила, који је постигао седам погодака и био најбољи стрелац првенства.

Клупска каријера[уреди]

ФК Ујпешт Дожа

Током своје клупске играчке каријере која је трајала дванаест година од 1935. па до 1947. године, Женгелер је у Мађарској лиги одиграо 325 утакмица и постигао 387 голова, што га чини трећим голгетером мађарске лиге свих времена иза Имре Шлосера (Imre Schlosser) и Ференца Деака (Ferenc Deák). Своју фудбалерску каријеру Женгелер је започео у Шалготарјану и убрзо је 1936. прешао у ФК Ујпешт. После једанаест година проведених у Ујпешту 1947. је прешао у Рому, а сезону 1949/50 је провео у Анкони. Своју играчку каријеру је завршио у Колумбији играјући за Депортиво из Самариоса.

Екипа Година Утакмица Голова Проценат
Мађарска ФК Шалготарјан 19351936 24 19 0.79
Мађарска ФК Ујпешт 19361948 299 368 1.12
Италија ФК Рома 19481949 34 6 0.18
Италија ФК Анкона 19491950 0 0 0.00
Колумбија Депортиво Самариоа 19511952 37 23 0.62
Мађарска Мађарска репрезентација 19361947 39 32 0.82
Укупно 19351952 433 448 1.03

Тренерска каријера[уреди]

После завршетка играчке каријере у Колумбији, Женгелер је остао у фудбалу и прешао у тренере. Као тренер највише је радио у Италији и Кипру. Као тренер је радио пуних 29 година од 1950. па до 1979. године, тренирао је 16 клубова и репрезентацију Кипра, освојио је један куп и једну шампионску титулу Кипра.

Признања[уреди]

  • Као играч:

У периоду проведеном у Ујпешту је био и краљ стрелаца мађарског шампионата

  • 1938. Погодак у 31 минуту 31' (голова);
  • 1939. Погодак у 56 минуту 56' (голова);
  • 1943. Погодак у 26 минуту 26' (голова);
  • 1944. Погодак у 33 минуту 33' (голова);
  • 1945. Погодак у 36 минуту 36' (голова);, пролећни део.[1].

Са репрезентацијом мађарске титулу вицешампиона на светском првенству у Француској 1938. године

    • Такође је био најбољи стрелац европских првенстава 1939. и 1945. године, мада се у то време та титула није рачунала нити је била озваничена.
    • ИФФХС (IFFHS) га је прогласио седмим стрелцем свих времена у домаћим клупским такмичењима.
  • Као тренер:

Са Пезопорикосом из Ларнаке (Pezoporikos Larnaca) је био шампион Кипра

Са АПОЕЛом је освојио куп Кипра

Референце[уреди]

  1. ^ „Hungary - Topscorers“. www.rsssf.com Приступљено 14. 9. 2011.. 

Спољашње везе[уреди]