Никозија

Из Википедија

Панорама Никозије

Никозија (локално грчки/турски: Лефкозија) је главни град Кипра и непризнате Турске Републике Северног Кипра и има 200.686 становника.

Налази се на реци Педиеос и тренутно је једини подељени главни град на свету. Град је подељен тзв. зеленом линијом, која је демилитаризована зона УН-а, на северни турски и јужни грчки део.

Старо име Никозије било је Ледра. Град је био седиште краљева Кипра Лузињана од 1192, пао је под власт Венеције 1489. и Турака 1571.

[уреди] Историја

Улица Лидра, на крају грчког дела града

Председничка палата у Никозији

Елефтерија трг (Трг Слободе)

Никозија је у античко доба била град држава познат као Ледра или Лидра. Краљ Ледре Онаксагора је плаћао данак Есархадону од Асирије 672. пне. Син Птолемеја Лефкос је поново изградио Ледру око 300. пне. Ледра је у хеленско и римско време била мален безначајан град, такође познат и као Лефкотеа. До времена када је добила првога хришћанскога епископа Трифилиоса 348. град се називао Лефкусиа или Ледри.

Познат као Лефкосија град је у 10. веку постао главни град Кипра. Његов значај је растао, јер су обални градови били изложени нападима са мора. Значај Пафоса и Саламиса на обали је опао, а много становништва је побегло у унутрашњост Кипра, где се налазила Лефкосија. Лефкосија је била седиште Лизињанских краљева Кипра од 1192. Млетачка Република је заузела Кипар 1489, а Отоманско царство 1571. Ледра је данас име најпопуларније трговачке улице у Никозији.

Име Никозија појавило се доласком Лизињана. Француски крсташи нису могли или нису хтели да изговарају име Лефкозија, него су говорили Никозија. У доба француских крсташа Лузињана град је културно напредовао, а у 15. и 16. веку су изграђене бројне палате, цркве и манастири.

За време турске опсаде 1570. погинуло је око 20.000 становника. Турци су у крви угушили протутурски устанак 1821. Колера је погодила град 1835., а ватра је уништила велики део Никозије 1857. Кипар је 1878. постао британска колонија са Никозијом као главним градом. Током 1950их Никозија је била место илегалне и герилске активности. Становништво и герилски покрет ЕОКА је нападало енглеску војску са циљем да Кипар постане независан. Кипар је 1960. постао независан, али после независности наставили су се сукоби Грка, који су представљали већину и Турака, који су били мањина. Турску мањину је помагала Турска и Британија на прикривени начин, по старој британској пароли "завади па владај". Након државног удара 1974. уследила је инвазија Турске на Кипар. Турска је заузела 30% Кипра и велики део Никозије (северну Никозију). Никозија је постала подељени град.

[уреди] Значајке града

Никозија лежи тачно у центру Кипра са историјом која сеже до Бронзаног доба. Постала је главни град у 11. веку у доба Лизињана. Лизињани су од Никозије направили величанствен град са краљевском палатом и преко 50 цркви.

Срце града је опкољено Венецијанским бедемима из 16. века. У старом средишту града налазе се бројни музеји, старе цркве и средњевековне грађевине. Нова Никозија се развила ван старих бедема. У Никозији се налази гробница Лизињанских краљева у бившој катедрали Свете Софије, која је сада џамија у северном делу Никозије, сада под турском контролом. Срце града и његов симбол је добро очувано утврђење око средњовековног дела града.

Венецијански бедеми су изграђени од 1567. до 1570. Зидови су дебели 4,5 метара и имају троја врата. Фамагуста врата сада представљају културни центар. Неки други делови зидина имају данас административну функцију. Срце града је Елефтерија трг (Трг Слободе) са градском већницом, поштом и библиотеком. Оближња улица Ледра(Лидра) води у најживљи део града са трговинама, бутицима, кафићима и уским улицама. Аја Фаномерени је црква изграђена 1872. на остацима старог дворца. Ту су сахрањени надбискуп и други бискупи, које су Турци убили прилом устанка 1821. Надбискупска палата налази се на тргу архиепископа Кипријануа. Близу палате налази се касноготичка катедрала светог Јована из 1665.

Никозија је позната и по својим музејима. Надбискупска палата садржи византијски музеј, где се налази огромна колекција икона. Градски музеј има одличну колекцију и градских и кипарске археолошкох ископина, тако да је 1991. добио назив Европски музеј године.