29. март
Из Википедије, слободне енциклопедије
29. март (29.03) је 88. дан у години по грегоријанском календару (89. у преступној години). До краја године има још 277 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 29. март
- 1461. — У најкрвавијој бици "Рата две руже", у Енглеској, око 36.000 војника под заставом династије Јорк код Тоутона, близу Јорка, поразило снаге од око 40.000 војника династије Ланкастер, осигуравши тиме енглески престо Едварду IV.
- 1809. — Шведски краљ Густав IV присиљен да абдицира после више пораза шведских трупа у рату с Данском.
- 1831. — Велики босански устанак.
- 1848. — Почео трогодишњи рат Данске с Пруском у којем су Данци претрпели пораз и изгубили велики део територије на југу полуострва Јитланд.
- 1849. — Велика Британија на основу споразума с махараџом од Лахореа анектирала Пенџаб и припојила га Индији.
- 1864. — Грчка вратила суверенитет над острвима у Јонском мору која су била под колонијалном управом Велике Британије.
- 1867. — Велика Британија од Квебека, Онтарија, Нове Шкотске и Њу Бранзвика формирала доминион Канаду, у који су 1878. укључене остале британске територије Северне Америке, изузев Њуфаундленда. Вестминстерским статутом Канада 1931. постала независна држава британског Комонвелта, а коначне границе добила 1949. прикључењем Њуфаундленда.
- 1901. — У Аустралији одржани први федерални избори. У првом аустралијском парламенту највише места добила Лабуристичка партија.
- 1945. — СССР званично признао Владу Југославије, коју су претходно признале Велика Британија и САД.
- 1946. — Новим уставом Златна Обала, садашња Гана, постала прва британска колонија у Африци са афричком већином у Парламенту, али на пуну независност чекала још 14 година.
- 1956. — У Новом Саду основане Југословенске позоришне игре, "Стеријино позорје", поводом 150 година од рођења и стогодишњице смрти српског комедиографа Јована Поповића Стерије.
- 1967. — Поринута прва француска нуклеарна подморница.
- 1972. — Боливија протерала 119 чланова совјетске амбасаде у Ла Пасу, оптуживши Москву да финансира левичарске побуњенике.
- 1974. — Амерички вештачки сателит "Маринер 10" снимио прве фотографије Меркура.
- 1990. — Премијер Аустралије Боб Хоук добио изборе, поставши први лабуриста који је четири пута узастопно освојио положај шефа владе.
- 1994. — Република Хрватска и представници Срба у Хрватској потписали споразум о примирју и разграничењу војних снага на шест од укупно 35 сектора на 300 километара дугом фронту.
- 1997. — Бежећи пред насиљем које је захватило земљу током крвавих немира, више од 50 избеглица из Албаније утопило се када је њихов брод потонуо после судара са италијанским ратним бродом у јужном Јадрану, близу италијанске обале.
- 1999. — Бомбардована зграда МУП-а у Приштини.
- 2002. — Израелске оклопне јединице ушле у Рамалу и блокирале седиште палестинског лидера Јасера Арафата.
- 2003. — Светска здравствена организација саопштила да је Карло Урбани, лекар који је први идентификовао озбиљни акутни респираторни синдром, САРС, умро од те болести.
- 2006. — Десило се делимично помрачење Сунца у Србији. У деловима Азије и Африке - потпуно.
Рођења [уреди]
- 1899 - Лаврентиј Берија, совјетски политичар. (†1953.)
- 1914. — Херта Хас једна од четири службено признатих жена Јосипа Броза Тита.
- 1943. — Вангелис, грчки композитор.
- 1943. — Ерик Ајдл, енглески глумац.
- 1957. — Кристофер Ламбер, француски глумац.
- 1957. — Борис Комненић, српски глумац.
- 1978. — Игор Ракочевић, српски кошаркаш.
Смрти [уреди]
- 1772. — Емануел Сведенборг, шведски филозоф и природњак (* 1688.)
- 1891. — Жорж Сера, француски сликар
- 1912. — Роберт Фалкон Скот, енглески истраживач (* 1868.)
- 1982. — Карл Орф, немачки композитор (* 1895.)
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
