Јасеновик (Ниш)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Јасеновик.
Јасеновик

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Нишавски
Град Ниш
Градска општина Пантелеј
Становништво
Становништво (2011) 416
Положај
Координате 43°21′28″N 22°01′31″E / 43.357833, 22.025333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 394 m
Јасеновик на мапи Србије
{{{alt}}}
Јасеновик
Јасеновик на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 018
Регистарска ознака NI


Координате: 43° 21′ 28" СГШ, 22° 01′ 31" ИГД
Јасеновик је насељено место у градској општини Пантелеј на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у планинском подручју Калафата и Грамаде, на око 17 км североисточно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 416 становника (према попису из 1991. било је 456 становника).

Историја[уреди]

Јасеновик је још у средњем веку формирано село. Турски попис 1498. године евидентирао га је под истим именом као спахилук (зеамет) Ибрахим-бега из Ниша са 19 домова, 12 неожењених, 3 удовичка дома и са дажбинама у износу 4.907 акчи. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 30 кућа, 2 удовичка домаћинства, 9 самачка домаћинства.[1] У каснијим вековима једва да има података о овом селу, вероватно зато што је мање и скровито село. После ослобођења од Турака, село је имало око 25 задружних домаћинстава сконцентрисаних у питомом долу под Дебелим делом и Кајицом (675 м).

После ослобођења од Турака већи део атарског земљишта постао је власништво сеоских породичних задруга, а један део је још увек био заједничка својина. Године 1895. Јасеновик је мање село са 39 највећим делом задружних домаћинстава и 377 становника, а 1930. године у њему је живело 68 домаћинстава и 518 становника. Са распадом породичних задруга крајем 19. и почетком 20. века, одвијао се процес уситњавања поседа, а са постепеним укључивањем у тржишну привреду током прве половине 20. века, нарочито после изградње железничке пруге Ниш - Зајечар 1922. године, почела је слабити шумско-сточарска, а јачати ратарска и непољопривредна оријентација. Поједина домаћинства почела су се приближавати друму и железничкој прузи. Овај процес је нарочито дошао до изражаја после Другог светског рата, када су се, осим измештања сеоског насеља, бројна млађа домаћинства окренула према градском запошљавању и мешовитој привреди, а нека су се одселила у Ниш или у поједина насеља у његовој ближој околини.

Године 1971. нови Јасеновик је имао 32 пољопривредна, 72 мешовита и 15 непољопривредних домаћинстава, док је стари остао запуштен.

Демографија[уреди]

У насељу Јасеновик живи 342 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (43,6 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 607 [2]
1953. 616
1961. 621
1971. 534
1981. 478
1991. 456 456
2002. 416 416
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
409 98,31%
Роми
  
5 1,20%
Црногорци
  
1 0,24%
непознато
  
0 0,0%


Референце[уреди]

  1. ^ Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“, Приступљено 4. 5. 2013.
  2. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  3. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  4. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 58.

Спољашње везе[уреди]