Вртиште

Координате: 43° 22′ 13″ С; 21° 48′ 10″ И / 43.370333° С; 21.802666° И / 43.370333; 21.802666
С Википедије, слободне енциклопедије

Вртиште
Црква у Вртишту
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаЦрвени Крст
Становништво
 — 2011.Раст 1112
Географске карактеристике
Координате43° 22′ 13″ С; 21° 48′ 10″ И / 43.370333° С; 21.802666° И / 43.370333; 21.802666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина206 m
Вртиште на карти Србије
Вртиште
Вртиште
Вртиште на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18211
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Вртиште је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у алувијалном простору, код ушћа Нишаве у Јужну Мораву, на 9 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 1052 становника (према попису из 1991. било је 1064 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

Праисторијски и римски налази показују да Вртиште спада у ред веома старих села. Локалитет Код чесме у дужини 800 м издашан је културни преисторијски слој до дубине 2 метра. Дубљи слојеви су из неолита, а горњи из бронзаног доба. Близу Мале чесме откривени су бројни плетари од земуница. На локалитету Чифлик, на месту где железничка пруга сече стару речну терасу, такође су пронађени преисторијски предмети, а од античких, поред других споменика, на граници старог турског гробља, откривен је и миљоказ Филипа I Арабљанина из 244. године нове ере.

На преисторијским и античким темељима засељено је касније словенско Вртиште на вишој обали меандра старог речног корита Јужне Мораве. Турски попис 1498. године затиче га као село са 51 кућом, 17 неожењених, 5 удовичких кућа и са дажбинама у износу 7.105 акчи. Уз овај податак стоји напомена да „у синору села живи и своје ушуре даје раја села по имену Сопотовци“. Осим тога, Вртиште је имало мензилхану (поштанску шталу) и имало задатак да храни поштанске коње. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 50 кућа, 6 удовичких домаћинстава, и 10 самачких домаћинстава.[1] У процесу чифлучења села у другој половини 18. века, у атару Вртишта формирано је село Чифлук, које је потом постепено, после ослобођења од Турака, расељено (данашњи Чифлик).

Крајем 19. века (1895), заједно са Чивлаком, има 72 домаћинства и 430 становника, а 1930. године 100 домаћинстава и 625 становника. Крајем 19. века наступио је коначни распад традиционалних породичних задруга са прелазом на вишечлану породицу, као и лагано уситњавање земљишних поседа са све наглашенијом оријентацијом на ратарску и тржишну привреду. После Другог светског рата промене су се продубиле ка даљем уситњавању домаћинстава и поседа, а затим у правцу постепеног напуштања пољопривреде са делимичном преоријентацијом на градско запошљавање и мешовиту привреду. Истовремено, због близине Ниша и плодне, а доскора и не много скупе земље, Вртиште је постало привлачно за придошлице радничких и мешовитих занимања из планинских и удаљенијих крајева. Поред досељеника с подручја ужег нишког региона, има и оних који су дошли из Метохије, горњег Понишавља, Топлице и других крајева. Број домаћинстава је од 1948. до 1981. године у сталном порасту, али број становника углавном стагнира. Промене на овим основама довеле су до тога да је Вртиште у 1971. години имало 69 пољопривредних, 84 мешовитих и 100 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

До насеља се може доћи приградским линијама 28 ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште и линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Вртиште живи 923 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,8 година (42,5 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 350 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 811
1953. 904
1961. 992
1971. 987
1981. 996
1991. 1.064 1.020
2002. 1.052 1.093
2011. 1.112
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
1.030 97,90%
Југословени
  
3 0,28%
Црногорци
  
2 0,19%
Македонци
  
2 0,19%
Роми
  
1 0,09%
Бугари
  
1 0,09%
непознато
  
7 0,66%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 22.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]