Вртиште
Вртиште | |
|---|---|
 Црква у Вртишту | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Град | Ниш |
| Градска општина | Црвени Крст |
| Становништво | |
| — 2011. |  1112 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 22′ 13″ С; 21° 48′ 10″ И / 43.370333° С; 21.802666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 206 m |
.svg)  Вртиште Вртиште на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 18211 |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
Вртиште је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се у алувијалном простору, код ушћа Нишаве у Јужну Мораву, на 9 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 1052 становника (према попису из 1991. било је 1064 становника).
Историја[уреди | уреди извор]
Праисторијски и римски налази показују да Вртиште спада у ред веома старих села. Локалитет Код чесме у дужини 800 м издашан је културни преисторијски слој до дубине 2 метра. Дубљи слојеви су из неолита, а горњи из бронзаног доба. Близу Мале чесме откривени су бројни плетари од земуница. На локалитету Чифлик, на месту где железничка пруга сече стару речну терасу, такође су пронађени преисторијски предмети, а од античких, поред других споменика, на граници старог турског гробља, откривен је и миљоказ Филипа I Арабљанина из 244. године нове ере.
На преисторијским и античким темељима засељено је касније словенско Вртиште на вишој обали меандра старог речног корита Јужне Мораве. Турски попис 1498. године затиче га као село са 51 кућом, 17 неожењених, 5 удовичких кућа и са дажбинама у износу 7.105 акчи. Уз овај податак стоји напомена да „у синору села живи и своје ушуре даје раја села по имену Сопотовци“. Осим тога, Вртиште је имало мензилхану (поштанску шталу) и имало задатак да храни поштанске коње. Према турском попису нахије Ниш из 1516. године, место је било једно од 111 села нахије и носило је исти назив као данас, а имало је 50 кућа, 6 удовичких домаћинстава, и 10 самачких домаћинстава.[1] У процесу чифлучења села у другој половини 18. века, у атару Вртишта формирано је село Чифлук, које је потом постепено, после ослобођења од Турака, расељено (данашњи Чифлик).
Крајем 19. века (1895), заједно са Чивлаком, има 72 домаћинства и 430 становника, а 1930. године 100 домаћинстава и 625 становника. Крајем 19. века наступио је коначни распад традиционалних породичних задруга са прелазом на вишечлану породицу, као и лагано уситњавање земљишних поседа са све наглашенијом оријентацијом на ратарску и тржишну привреду. После Другог светског рата промене су се продубиле ка даљем уситњавању домаћинстава и поседа, а затим у правцу постепеног напуштања пољопривреде са делимичном преоријентацијом на градско запошљавање и мешовиту привреду. Истовремено, због близине Ниша и плодне, а доскора и не много скупе земље, Вртиште је постало привлачно за придошлице радничких и мешовитих занимања из планинских и удаљенијих крајева. Поред досељеника с подручја ужег нишког региона, има и оних који су дошли из Метохије, горњег Понишавља, Топлице и других крајева. Број домаћинстава је од 1948. до 1981. године у сталном порасту, али број становника углавном стагнира. Промене на овим основама довеле су до тога да је Вртиште у 1971. години имало 69 пољопривредних, 84 мешовитих и 100 непољопривредних домаћинстава.
Саобраћај[уреди | уреди извор]
До насеља се може доћи приградским линијама 28 ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште и линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава.
Демографија[уреди | уреди извор]
У насељу Вртиште живи 923 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,8 година (42,5 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 350 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 2 | 5 | ||
| 80+ | 7 | 14 | ||
| 75—79 | 14 | 31 | ||
| 70—74 | 31 | 29 | ||
| 65—69 | 31 | 36 | ||
| 60—64 | 30 | 27 | ||
| 55—59 | 28 | 26 | ||
| 50—54 | 48 | 34 | ||
| 45—49 | 44 | 43 | ||
| 40—44 | 44 | 42 | ||
| 35—39 | 25 | 36 | ||
| 30—34 | 33 | 28 | ||
| 25—29 | 30 | 32 | ||
| 20—24 | 34 | 28 | ||
| 15—19 | 45 | 34 | ||
| 10—14 | 31 | 27 | ||
| 5—9 | 24 | 32 | ||
| 0—4 | 26 | 21 | ||
| Просек : | 40,0 | 42,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 446 | 107 | 295 | 31 | 12 | 1 |
| Женски | 445 | 63 | 295 | 80 | 7 | 0 |
| УКУПНО | 891 | 170 | 590 | 111 | 19 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 268 | 61 | 0 | 0 | 85 |
| Женски | 216 | 97 | 0 | 0 | 42 |
| УКУПНО | 484 | 158 | 0 | 0 | 127 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 13 | 36 | 12 | 16 |
| Женски | 0 | 0 | 25 | 19 | 3 |
| УКУПНО | 1 | 13 | 61 | 31 | 19 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 2 | 3 | 22 | 3 | 7 |
| Женски | 2 | 2 | 0 | 5 | 20 |
| УКУПНО | 4 | 5 | 22 | 8 | 27 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 3 | 1 | 0 | 3 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 4 | 1 | 0 | 3 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Историјски архив Ниш: „ДЕТАЉНИ ПОПИС НАХИЈЕ НИШ ИЗ 1516. ГОДИНЕ“”. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 15. 07. 2010.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 22.
