Мезграја (Ниш)

Координате: 43° 23′ 21″ С; 21° 47′ 02″ И / 43.389166° С; 21.783833° И / 43.389166; 21.783833
С Википедије, слободне енциклопедије

Мезграја
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаЦрвени Крст
Становништво
 — 2011.Пад 541
Географске карактеристике
Координате43° 23′ 21″ С; 21° 47′ 02″ И / 43.389166° С; 21.783833° И / 43.389166; 21.783833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина165 m
Мезграја на карти Србије
Мезграја
Мезграја
Мезграја на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Мезграја је насељено место у градској општини Црвени Крст на подручју града Ниша у Нишавском округу. Налази се на алувијалној тераси Јужне Мораве у суповачком пролазу, на граници Нишке и Алексиначке котлине, на око 12 км северозападно од центра Ниша. Према попису из 2002. било је 575 становника (према попису из 1991. било је 607 становника).

Историја[уреди | уреди извор]

Оскудност преисторијских, античких и средњовековних налаза упућује на могућност непостојања села у далекој прошлости. Овакву могућност поткрепљује чињеница меандрирања и мењања речног тока Јужне Мораве на сектору Мезграја у прошлости. О овом селу нема података ни из турског периода све до 1833. године кад се заједно с околним селима помиње у рајинским побунама („размирицама“). После неуспеле нишке буне 1841. године помиње се Мезграја као село које је помагало хајдуке.

По ослобођењу од Турака село је почело да се обнавља и јача напуштајући постепено натуралне и прелазећи на тржишне облике привређивања, с примарном оријентацијом на ратарство и повртарство. Напретку села битно је допринела изградња железничке пруге Београд - Ниш 1884. године, која је Мезграју, укључујући и београдски друм, угодно везала с нишким тржиштем. Ова околност је допринела томе да село после Другог светског рата, осим што је иселило један број радно способног становништва (пре свега у Ниш), постане имиграционо привлачно за поједина радничка домаћинства из удаљенијих и сиромашнијих села. На тој основи развој становништва је добио стагнантан облик с прилично израженим економско-социјалним структуралним променама, што се види из податка да је у Мезграји 1971. године живело 55 пољопривредних, 65 мешовитих и 36 непољопривредних домаћинстава.

Саобраћај[уреди | уреди извор]

До насеља се може доћи приградским линијама 28Б ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја, линијом 29 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава, линијом 29А ПАС Ниш - Медошевац - Поповац - Трупале - Вртиште - Мезграја - Доња Топоница - Доња Трнава - Горња Трнава и линијом 39 ПАС Ниш - Чамурлија - Горња Топоница - Мезграја - Суповац - Сечаница.

Демографија[уреди | уреди извор]

Крајем 19. века (1895. године) село је имало 39 кућа и 319 становника, а године 1930. у њему су живела 92 домаћинства и 597 становника.

У насељу Мезграја сада (2002. године) живи 457 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (41,2 код мушкараца и 46,0 код жена). У насељу има 168 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 650
1953. 641
1961. 675
1971. 593
1981. 582
1991. 607 601
2002. 575 575
2011. 541
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
569 98,95%
Мађари
  
2 0,34%
Муслимани
  
1 0,17%
Југословени
  
1 0,17%
непознато
  
1 0,17%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Енциклопедија Ниша: Природа, простор, становништво; издање Градина - Ниш, 1995.г. pp. 96.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]