Коритњак

Координате: 43° 16′ 33″ С; 22° 00′ 20″ И / 43.275833° С; 22.0055° И / 43.275833; 22.0055
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Коритњак (вишезначна одредница).

Коритњак
Коритњак
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ГрадНиш
Градска општинаНишка Бања
Становништво
 — 2011.0
Географске карактеристике
Координате43° 16′ 33″ С; 22° 00′ 20″ И / 43.275833° С; 22.0055° И / 43.275833; 22.0055
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висинау појасу од 580 до 620 m
Коритњак на карти Србије
Коритњак
Коритњак
Коритњак на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18.205
Позивни број018
Регистарска ознакаNI

Коритњак је пусто село у градској општини Нишка Бања на подручју града Ниша у Нишавском округу. Према попису из 2011. није било становника.[1] Насеље је 2002. године остало без сталних становника[2]

Називи[уреди | уреди извор]

Коритњак — Коритник — Коритар,а у новије време и Етно село Коритњак.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Оскудни материјални трагови старије насељености Коритњака и малобројни писани подаци, који нису довољно поуздани и веродостојни, главни су разлози што генеза и еволуција села у даљој прошлости није довољно позната. И поред тога, расположиве чињенице говоре да историја Коритњака има вишевековни континуитет.[4]

Коритњак припада средњовековним насељима и у писаним изворима први пут се помиње у турском катастарском попису из 1564. под називом Коритар. У 16. веку (према истим изворима) Коритар је претежно био насељен влашким становништвом[а] и имао је 16 домаћинстава и 11 неожењених. Тада је он представљао заселак Радикине Баре, једног од десет насеља у нишкој нахији. [4]

О периоду ране турске владавине не постоје поуздани подаци. Пред ослобођење од Турака (средином 19. века), на један километар северозападно од Коритњака налазило се читлучко насеље „Кованлук“ (данас урбани део Нишке Бање), и татарско насеље на месту „Грчка ливада“.[5]

Коритњак је са Радикином Баром био спахијски посед Јусуф-бега...„господара“ земље и људства на простору спахилука...који је штитио мештане Коритњака, па они нису учествовали у војним походима, јер су имали обавезу да помажу државу у време рата..[4][6] Мештани памте да је у Коритњаку током периода турске окупације сакупљан „десетак“ и да је поред српских, било и турских кућа на локалитетима Горње и Доње Кућиште, које су исељене непосредно пред Ослобођење Ниша 1877..[5]

Географија[уреди | уреди извор]

Положај[уреди | уреди извор]

Коритњак се налази 4 km јужно од међународних комуникација;

Локалним саобраћаницама удаљен од општине Нишка Бања 3,5 km, а локалном и магистралном од Ниша, 11 km.

Облик и физиономија села[уреди | уреди извор]

Коритњак је лоциран на јужном ободу Нишке котлине, саставном делу композитне Нишавске долине и падинама истоименог северозападног огранка, истог назива (808 m), Суве планине (1.810 m), у северозападном подножју Црног камена (867 m), једног од њених врхова.

Са стрмих и до скора оголелих страна Коритњака, због немогућности да увек прими сав атмосферски талог, у време летњих пљускова и отапања снега, текле су бујице површинске атмосферске воде, која је наносила велику штету околним насељима. Једна од бујица сливала се испод села Коритњака ка северозападном делу Нишке Бање, и створила „коритасти“ жлеб по коме су село и узвишење (високо 808 m), добили назив.[3]

Коритњак је село збијеног физиономског типа, просторно развијено у висинском појасу од 580 m до 620 m апсолутне висине, неправилно овалног облика издуженог у правцу југозапад–североисток. Село просторно повезује два дела или ”мале”:

  • Горњу малу (источни део села), која је састављена од две групе родовских кућа – Корубанци и Риђаци
  • Доњу малу (западни део села), коју чине три групе родовских кућа – Дрдаци, Лазарови и Недељкови.
Брдо Коритњак на чијим врху је размештена инфраструктура истоименог села

Демографија[уреди | уреди извор]

Коритњак (локација)

У насељу Коритњак већ неколико година нема становника. У насељу има још неколико празних и оронулих кућа.

Ово насеље је у потпуности било насељено Србима (према попису из 1991. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[7]----
Година Становника
1948. 171
1953. 157
1961. 106
1971. 17
1981. 12
1991. 8 8
2002. 0 0
2011. 0
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 30 28 27 7 5 4 0
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 0 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 0 0 0
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 0 0
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 0 0
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 0 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0
УКУПНО 0 0 0 0
Део напуштених кућа у насељу Коритњак

Привреда[уреди | уреди извор]

Током турске владавине становништво Коритњака се углавном бавило екстензивним сточарством, јер је, у време турских пустошења, стока могла брзо да се склони и сакрије, а била је значајна и за обраду земље. Ратарство је имало ”сваштарски” карактер и задовољавало сопствене потребе руралних домаћинстава. Пошто се спахијски аграрни режим заснивао на патријахалној (крвној) задрузи, у то време свака коритничка фамилија представљала је породичну задругу. Задруге су се одржале до завршетка Другог светског рата, када су бројале до 20 чланова.[5]

По ослобођењу од Турака сточарство је и даље било најзначајнија грана пољопривреде, а до Другог светског рата у Коритњак су као „слуге” долазили мештани оближњих села (нпр Копривнице) и чували сеоску стоку.

Већи привредни значај, у Коритњаку имала је традиционална производња креча у пољским кречанама. После Другог светског рата радило је око петнаест кречана (на местима Чичкино, Рид, Ровина и у самом селу), чији је капацитет био до 170 тона креча у једном турнусу. Године 2004. на уласку у село у функцији је била само једна кречана (капацитета три тоне). Уз кречарство традиционално занимање мештана била је и шумска сеча грађевинског и огревног дрва.

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Насељавање Влаха (сточарског, номадског или полуномадског народа) у околину Ниша обављено је током почетне фазе турске окупације, са циљем да се попуне и економски активирају слабије насељени или ненасељени простори, какав је у то доба био и овај.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Мартиновић Ж., (1995): Коритник, Енциклопедија Ниша, Природа, простор, становништво, ИП ”Градина”, Ниш
  2. ^ Marko V. Milošević, Milovan Milivojević, Jelena Ćalić. SPONTANEOUSLY ABANDONED SETTLEMENTS IN SERBIA–PART 1, GEOGRAPHICAL INSTITUTE “JOVAN CVIJIĆ” SASA, 2010
  3. ^ а б „Марија Мартиновић, Коритњак-– расељено сеоско насеље почетком 2002. године:Оригиналан научни рад” (PDF). Приступљено 10. 5. 2012. 
  4. ^ а б в Ћирић Ј., (1995): Власи, Енциклопедија Ниша, Природа, простор, становништво, ИП ”Градина”, Ниш
  5. ^ а б в Костић М., (1958): Нишка Бања – антропогеографска проучавања, Зборник радова ПМФ-а, свеска V, Београд.
  6. ^ Бојанић Д., (1983): Ниш до великог рата 1683, Историја Ниша, књ. I., Градина и Просвета, Ниш.
  7. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Коритњак на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коритњак&oldid=26904121”