Јелисавета Котроманић

Јелисавета Котроманић
Јелисавета Котроманић
	Јелисавета са кћерком Маријом над гробом Лајоша I
Лични подаци
Датум рођења	1340., 1339
Место рођења	Бановина Босна,
Датум смрти	16. јануар 1387. (46/47 год.)
Место смрти	Новиград, Угарска
Породица
Супружник	Лајош I Анжујски
Потомство	Катарина од Угарске, Марија Угарска, Јадвига Пољска
Родитељи	Стефан II Котроманић; Јелисавета Пјаст
Династија	Котроманићи
Претходник	Hedwig of Sagan

Јелисавета Котроманић (1340 — 1387) је била кћерка босанског бана Стефана II Котроманића, а браком са угарским и пољским краљем Лајошом I краљица Угарске и Пољске.

Порекло и младост[уреди | уреди извор]

Рођена је као кћерка бана Стефана II Котроманића и пољске принцезе Јелисавете Пјаст. Према неким историчарима, Јелисавета је била једино преживело дете својих родитеља, док други верују да је цељска грофица Катарина била Јелисаветина сестра. Стефан II је одбио понуду цара Душана који је желео да ожени свог сина Уроша са Јелисаветом, како би уз мираз вратио Захумље коју је за време владавине Стефана Дечанског освојио босански бан Стефан II.

Јелисавета је послана на угарски двор код краљице Јелисавете Пјаст, мајке угарског краља Лајоша I. Након смрти краљеве прве супруге Маргарите, краљица мајка и Стефан II уговорили су брак између Лајоша и Јелисавете.

Угарска и пољска краљица[уреди | уреди извор]

Брак је склопљен 20. јуна 1353. године и показао се као користан политички потез бана Стефана, који му је повећао углед међу европским владарима. Након склапања брака, међутим, откривено је да су краљ и краљица рођаци у четвртом колену преко једног пољског војводе, због чега је одобрење римског папе за брак било неопходно за његову ваљаност. Папа је издао налог за одобрење брака и тиме признао његову ваљаност.

Јелисавета никада није била крунисана као што је био обичај у Угарској и Пољској. Потпуно се потчинила својој доминантној свекрви и вероватно није имала ни властите дворјане, све док Лајош није послао своју мајку да управља Пољском у његово име.

Лајош и Јелисавета нису имали деце првих седамнаест година свог брака, те се веровало да је Јелисавета неплодна. Међутим, Јелисавета је 1370-их родила три кћерке заредом, од којих је најстарија, Катарина (рођена 1370. године), умрла са осам година. Две млађе кћерке које су надживеле родитеље биле су Марија (рођена 1371. године) и Јадвига (рођена 1373. године). Како није успела мужу да роди у то доба неопходног мушког наследника, Лајош је морао да се потруди да осигура својим кћеркама наслеђивање његове круне.

Регент Угарске[уреди | уреди извор]

Након Лајошеве смрти 1382. године Марија је постала краљица Угарске. Јелисавета је играла улогу регента од тренутка устоличења њене десетогодишње кћерке Марије, па до тренутка њене удаје ^[1]. Када су Пољаци изразили жељу да прекину персоналну унију са Угрима, Јелисавета је за пољског монарха предложила своју кћерку Јадвигу. Јадвига је била изабрана, али ју је мајка задржавала на свом двору две године пре него што је коначно била приморана да је пошаље у Пољску. Преговарала је о Јадвигином браку, а усвојила је њеног мужа, како би он имао наследна права на пољски престо у случају Јадвигине смрти.

Јелисаветина старија ћерка требало је да се уда за Жигмунда Луксембуршког. Јелисавета је знала да би је Маријин брак са Жигмундом коштао моћи, па је 1384. покушала да прекине њихову веридбу и кћерку заручи за млађег сина француског краља Шарла V, који је претходно био заручен за њену најстарију кћерку Катарину. Њене планове је осујетио сам Жигмунд, који је 1385. године дошао у Угарску и оженио Марију.

Након Жигмундовог одласка из Угарске 1386. године, Јелисаветина кћерка Марија је збачена са престола у корист напуљског краља Карла III. Јелисавета и Марија су биле присиљене да присуствују његовој крунидби. Међутим, само седам недеље касније, Јелисавета је наручила убиство Карла III^[1].

Исте године, Јелисавета је са кћерком одлучила да крене у Хрватску, где су биле отете од стране моћних племића који су желели да освете смрт Карла III. Две краљице биле су одведене на обалу Јадрана, у Новиград близу Задра. Јелисавета је успела да прокријумчари планове за ослобођење себе и своје кћерке, али они су откривени и Јелисавета је 16. јануара 1387. године на захтев Карлове удовице Маргарите задављена пред очима своје кћерке. Била је тајно сахрањена у цркви светог Кршевана. На трећу годишњицу смрти, њено тело је превезено у Столни Београд.

Ниједна од Јелисаветиних кћери није иза себе оставила децу, па је њена линија изумрла смрћу млађе кћерке Јадвиге. Након Јелисавете, ниједна жена није била de facto владар Угарске, све до Марије Терезије.