Јован Драгаш
| Јован Драгаш | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења | 1343. |
| Датум смрти | 1378. |
| Порекло и породица | |
Јован Драгаш (око 1343—око 1378) је био српски деспот из породице Дејановића, који је са братом Константином и мајком Теодором, управљао пространом облашћу, која је обухватала јужне делове данашње Србије, источне делове данашње Македоније и југозападне делове данашње Бугарске.
Био је син деспота Дејана и Теодоре Немањић, полусестре Душана Силног. Његов отац је владао пространом облашћу која је обухватала простор између Прешева, Куманова и Велбужда. После његове смрти или повлачења у манастир, малолетне Јована и Константина је потиснуо севастократор Влатко Паскачић, уз подршку Мрњавчевића[1].
Цар Урош је Јовану, као блиском сроднику (брату од тетке), доделио титулу деспота, са којом се он у изворима први пут јавља 1373. године[2][3].
Обнова и ширење власти браће Дејановић, почиње после Маричке битке 1371. године. Они су, користећи се тадашњим приликама, обновили очеву државу и удвостручили је.[2] Потиснули Влатковог малолетног сина, кесара Угљешу и овладали Прешевом, Иногоштем (Сурдулица), Славиштем и Врањем. Преузели су и област деспота Јована Оливера (Овче Поље и област дуж леве обале Вардара) од његових малолетних синова, а запосели су и део некадашњих поседа Мрњавчевића у источном делу данашње Македоније[2].
Браћа Драгаши су признали врховну власт султана Мурата I, али се сматра да су ова ширења извели без отоманске војне помоћи[2] и да су у својој области задржали велики степен независности[2][3].
Јован Драгаш је умро око 1378. године,[3] а владавину над државом Дејановића је преузео његов млађи брат Константин, коме се све више у владавини прикључује њихова мајка, монахиња Јевгенија[2][3].
[уреди] Референце
- ^ Група аутора, „Историја српског народа I“ , Београд, 1981.
- ^ а б в г д ђ Група аутора, „Историја српског народа II“ , Београд, 1982.
- ^ а б в г Група аутора, „Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића)“ (друго знатно допуњено и проширено издање), Београд, 1991. ISBN 86-7685-007-0
[уреди] Литература
- Група аутора, „Историја српског народа I“ , Београд, 1981.
- Група аутора, „Историја српског народа II“ , Београд, 1982.
- Група аутора, „Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића)“ (друго знатно допуњено и проширено издање), Београд, 1991. ISBN 86-7685-007-0
