Дејан (деспот)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Дејан

Деспот Дејан и његова супруга, из манастира Белово код Земена
Деспот Дејан и његова супруга, из манастира Белово код Земена

Датум рођења 1310.
Порекло и породица
Српско царство 1360. године, у време цара Уроша, са територијама обласних господара

Дејан (око 1310 — пре децембра 1371[1]) је био српски великаш из доба Царства, родоначелник породице Дејановића, који је са титулама севастократора и деспота управљао облашћу око Куманова и Велбужда[2].

Црква Земенског манастира, чији су једни од ктитора били Дејан и Теодора

Његово порекло није познато, а после брака са Душановом полусестром Теодором, добио је високу титулу севастократора, са којом се последњи пут помиње 10.08.1355. године.[2][1] После тога су му или Душан или његов син и наследник Урош додели деспотску титулу.

Он је уживао велики углед у тадашњој Србији, о чему сведочи папа Иноћентије VI. Он је своје посланство, упућено у Србију (мај 1355) ради преговора о склапању црквене уније и заједничкој акцији против Османлија, препоручио Дејану[2][1].

Дејан је свој посед, који је обухватао жупе Жеглигово и Прешево, проширио на област око Велбужда и горњег тока реке Струме, који му је додељен на управу, као и подручје око Мелника.[2] У доба када је распад Српског царства све више узимао маха, он се све мање укључивао у борбе око власти, највероватније због тога што је тада већ био јако стар.[2][1] Већи део времена проводио је водећи рачуна о својим задужбинама, првенствено Архиљевици код Куманова коју је подигао на потпуно новом месту[a] (што сведочи о његовог економској моћи[2]) и Белови крај Земена[2]. Једна од његових задужбина је Карпински манастир.

Сматра се да је деспот Дејан преминуо пре 1371. године, а не зна се поуздано да ли се пре смрти повукао са власти и замонашио[2][1]. У браку са Теодором Немањић, имао је троје деце[1]:

Напомене[уреди]

  1. ^ У то доба, владари и моћна властела су најчешће подизали своје задужбине тако што су из темеља обнављали старе манастире цркве (нпр. Душан Архангеле, Урош и Јелена Матејчу, Јован Оливер Лесново).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ Група аутора, Родословне таблице и грбови српских династија и властеле (према таблицама Алексе Ивића) (друго знатно допуњено и проширено издање), Београд 1991. ISBN 86-7685-007-0
  2. ^ а б в г д ђ е ж Група аутора, Историја српског народа I , Београд 1981.

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]