Ћустендил

Ћустендил буг. Кюстендил
Главни градски трг
Основни подаци
Држава	Бугарска
Област	Ћустендилска област
Становништво
Становништво (2007.)	51.426
Положај
Координате	42°16′00″N 22°40′00″E
Надморска висина	513 m
Ћустендил Ћустендил на мапи Бугарске
Остали подаци
Веб-страна	www.kyustendil.e-gov.bg

Ћустендил (буг. Кюстендил, раније Велбужд буг. Велбъжд), је значајан град у Републици Бугарској, у западном делу земље. Град је управно средиште Ћустендилске области.

Крајем средњег века у близини данашњег Ћустендила одиграла се веома важна битка у српској историји - Битка на Велбужду, којом је Немањићка Србија постала најјача држава на Балкану.

Порекло назива

Свој данашњи назив град носи у спомен на српског великаша Константина Драгаша. Османлије су град по њему називали Константинова Бања односно Köstendil, а тај назив се, у нешто исквареном облику, одржао до данас, као Ћустендил. Стари, средњовековни назив града био је Велбужд, пореклом из грчког од речи "камила".

Природни услови

Град Ћустендил налази се у крајње западном делу Бугарске, близу тромеђе Бугарске са Србијом и Македонијом, од којих је град удаљен око 20 km. То је најзападнији велики град у земљи. Од престонице Софије Ћустендил је удаљен око 90 km.

Област Ћустендила налази се у области горњег тока реке Струме. Град је смештен у пространој котлини, коју на западу ограничавају Осоговске планине. Подручје града познато је по лековитим изворима, па се у граду налази бањско лечилиште.

Клима у граду је измењено континентална са благим утицајем средоземне.

Историја

Ћустендил је првобитно био трачко насеље. После римског освајања ових простора насеље постаје значајно и носи назив Пауталија.

Током првог дела средњег века област Ћустендила била је у саставу Византије. У 7. веку подручје града насељавају Словени. У 10. веку област тадашњег Велбужда била у оквиру средњовековне Бугарске.

Крајем средњег века у близини Велбужда одиграла се веома важна битка у српској историји - Битка на Велбужду у којој су снаге српског краља Стефана (1322—1331.) и младог краља Душана (краљ 1331—1346., цар 1346—1355.) потукле 28.06. 1330. године бугарску војску.

Градом је крајем 14. века владао српски великаш Константин, који је био њихов вазал и као такав је погинуо у бици на Ровинама са Марком Краљевићем 1395. године. Његова ћерка Јелена се удала за византијског цара Манојла II Палеолога(1391—1425.) са којим је имала неколико деце, међу којима су и последњи византијски цареви Јован VIII(савладар 1421—1425.,1425—1448.) и Константин XI (морејски деспот 1443 – 1449., цар 1449—1453.) који је уз своје, носио и мајчино презиме Драгаш.

Крајем 14. века је пала под власт Османлија. Године 1878. град је постао део савремене бугарске државе.

Становништво

По проценама из 2007. године град Ћустендил имао је око 51.000 становника. Већина градског становништва су Бугари, а остатак становништва чине малобројни Роми. Последњих 20ак година град губи становништво због удаљености од главних токова развоја у земљи. Оживљавање привреде требало би зауставити негативни демографски тренд.

Већина становништва је православне вероисповести.

Збирка слика

• 

  Зграда обласне управе

• 

  Здање општине Ћустендил

• 

  Црква Успенија Пресвете Богородице

• 

  Црква св. Ђорђа из 10. века

Спољашње везе

• www.kustendil.info Обавештења о граду
• www.kyustendil.e-gov.bg Званична страница општине Ћустендил
• ossogovotourism.hit.bg Туризам Осоговских планина

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ћустендил