Јунона

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јунона

Јунона (лат. Iuno), најцењенија богиња римског пантеона, поистовећивана с грчком богињом Хером.[1] Сматрана је ћерком Сатурна и женом врховног римског бога Јупитера. Владала је поред њега као Regina („краљица“) и поштована као покровитељица и заштитница Рима. У том својству сачињавала је заједно са Минервом део тзв. капитолске тријаде, и зато имала посебну одају у Јупитеровом храму. Представљана је са дијадемом на глави, скиптром и муњом у рукама.[1]

Митологија[уреди]

  • Под именом Iuno Populona поштована је као богиња која умножава народ, штити градове и помаже римској војсци у рату.[1]
  • Као Iuno Moneta, слављена је и на Арксу (Arx Capitolina), североисточном делу Капитолског брега. Овај атрибут moneta („она која опомиње“, од monere — упозорити, опоменути), додељен је јер су њене свете гуске гакањем упозориле римске војнике приликом ноћног напада Гала на Рим (390. п.н.е) и тиме спасле Капитол. Нешто касније ће у овом храму, у знак захвалности Јунони због помоћи приликом одбране од епирског освајача Пира (275. п.н.е), отпочети ковање римског новца, који се према богињином атрибуту почео називати moneta.[1]
  • Као Iuno Curis (или Quiris) приказивана је са штитом и копљем (curis), и претпоставља се да су јој Римљани од давнина приносили жртве на зборном месту свих курија, које се такође звало curia.[1]

Месец Јун је по њој добио име (Iunius), Римљани су јој посветили Календе (Kalendae), тј. први дан у месецу, чиме је довођена у везу са Јанусом (Ianus), богом сваког почетка. Претпоставља се да су ова два божанства првобитно била културно чвршће повезана, на шта указују и заједнички ритуални поступци: Јунона је почетком сваког месеца regina sacrorum жртвовала јагње у „краљевској кући“ на Форуму (Regia), док је њен муж (rex sacrorum) на Календе приносио жртву Јанусу и објављивао дан на који падају Ноне (Nonae). Тек са подизањем Капитолског храма, Јунона се доводи у култну везу са Јупитером, постајући део „капитолске тријаде“, заједно са Минервом.[2]

Поштована је као заштитница жена, богиња брака и порођаја. Њој у част су удате жене славиле празник Matronalia (1. марта), када су добијале дарове од својих мужева, укућана и рођака. Сматрало се да је на тај дан рођен Јунонин син, бог Марс, по коме је овај месец и добио назив, а такође и да је склопљен мир између Латина и Сабињана, којим је омогућено сједињавање насеља околних брежуљака и стварање првобитне римске државе. Према предању, споразум су на Форуму (в. Vulcanal) закључили Ромул и Тит Тације, легендарни оснивач сабијског племена Tities.[2]

Према древном веровању Римљана, као што сваки мушкарац има свог „генија“ (genius), личног духа чувара, тако је и свака жена имала своју „јунону“. Отуда се сматра да је Јунонин лик настао постепеним дивинизовањем бројних генија жена (јунона), односно њиховим сажимањем у једну божанску личност. Тако је она постепено од заштитнице жена и богиње брака и порођаја, постала богиња породице, покровитељица Рима и заштитница целе римске државе и тиме пандан „генију римског народа“ (genius populi Romani).[2]

Римљани су веровали да Јунона, као богиња порођаја (Iuno Lucina), доноси децу на светлост дана (ad lucem), па се у атријуму римских кућа овај срећан догађај прослављао постављањем свечане трпезе у њену част. У подножју Целија, једном од врхова Есквинила, подигнут јој је храм (375. п.н.е) у коме су родитељи новорођене деце били обавезни да приложе одговарајући новчани износ, јер их је на то обавезивала наредба Сервија Тулија. Ово плаћање, заједно са новчаним прилогом богињи Јувенти (Iuventas) при стицању пунолетства и богињи Либитини (Libitina) после погреба, омогућавало је увид у бројно стање римског становништва.[2]

Јунона је задобила и друге бројне атрибуте:

  • у функцији заштитнице девојака звали су је Virginiensis (Девичанска),
  • а као богиња удатих жена Matrona,
  • као заштитница невеста Pronuba (која води за руку младу),
  • као заштитница брака Iugalis (која приликом склапања брака саставља руке супружника),
  • затим Domiduca (она која одводи невесту у кућу младожење),
  • Unixa (названа тако по ритуалном мазању довратака када млада улази у његову кућу),
  • Cinixa (која приводи невесту брачној постељи).
  • Јунона је слављена и као богиња плодности у ширем смислу, и тада називана Caprotina, јер је јарац (caper) био њена света животиња и често јој је приношен на жртву. У том својству јој је била посвећена светковина, која је сваке године празнована на јулске Ноне (7. јули), не само у граду већ и целом Лацијуму.
  • Била је позната под називом Feriae (или Nonae) Caprotinae јер су жене том приликом испод дрвета дивље смокве (caprificus), чији плод симболише женски полни орган, приносиле жртву овој богињи и ритуалним радњама желеле да обезбеде бројно потомство. У слављу су учествовале све жене, укључујући слушкиње и робиње, које су биле преодевене у хаљине матрона и погрдним изразима и бацањем каменчића привлачиле пажњу полазника, и потом их ударале. Веровало се да ти ударци обезбеђују плодност и по томе је ова светковина ритуално била блиска Луперкалијама (Lupercalia), док је по својој раскалашности подсећала на Сатурналије (Saturnalia).[2]

Извори[уреди]

  1. ^ а б в г д Bujuklić (2010), стр. 396.
  2. ^ а б в г д Bujuklić (2010), стр. 397.

Литература[уреди]

  • Bujuklić, Žika; (2010). Forum Romanum - Rimska država, pravo, religija i mitovi, Beograd.
  • Војтех Замаровски, Јунаци античких митова, Лексикон грчке и римске митологије, Загреб 1985