Питагорејци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Питагорејци славе излазак Сунца.

Питагорејци су били следбеници учења грчког филозофа Питагоре. Питагорејство је филозофски и духовни покрет који је основао Питагора у VI веку п. н. е. Имао је егзотеричне ознаке, а утицао је на многе филозофе укључујући и Платона. У питагорејским заједницама се живело по строгим правилима за очишћење душе и тела. Важну су улогу давали музици и ритму, из чега се вероватно развило занимање за аритметику, коју су схватали као теорију целих бројева.

Питагорејско друштво је имало велики утицај на тајна друштва која су касније настала као што су илуминати. Сумња се да је братство највероватније покренуло вегетаријанство јер се месо није јело у њиховом друштву. Братству и његовом оснивачу приписују се поједини изуми научне вредности попут чаше умерености која ради по хидрауличким принципма.

Уништење друштва[уреди]

Питагорејско друштво се из Грчке преселило у Италију у град Кротон. Питагора и његово друштво је брзо стекла јак утицај у Италији и дивљење, али исто тако и љубомору аристократа јер је Питагорејско било богато. Питагорејци су учествовали у малом рату између Кротона и Сибариса. Након победе Кротона, град је хтео да се окрене демократскијем начину живота што Питагорејци нису подржавали. Цилон и Нинон, који је био члан братства али је био избачен, су организовали народ против Питагорејаца. Није прецизирано да ли је Милова кућа или једно од места где су се Питагорејци састајали спаљено заједно са Питагорејцима унутра. Само мали број млађих чланова је успело да се спасе. Они који су преживели су наставили са изучавањем наука као у Питагорејском друштву, али одвојено. Са смрћу Питагоре и већине чланова, пало је и Питагорејско друштво.

Спољашње везе[уреди]