Август (титула)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Римска кованица с ликом цара Диоклецијана и титулом Augustus
rmn-military-header.png

Римско краљевство
753. п. н. е.510. п. н. е.
Римска република
510. п. н. е.27. п. н. е.
Римско царство
27. п. н. е.476.

Принципат
Западно царство

Доминат
Источно царство

Редовни магистрати

Цензор
Конзул

Претор
Едил

Квестор
Трибун

Ванредни магистрати

Диктатор
Magister equitum
Војни трибун
с конзулском влашћу

Тријумвири
Децемвири

Промагистрати

Проконзул

Пропретор

Прокуратор

Титуле и почасти
Цар

Принцепс
Доминус
Император
Цезар
Август
Тетрарх

Pontifex maximus
Magister militum
Легат
Официјус
Префект
Ликтор

Римско право

Сенат
Скупштине

Курсус хонорум
Аукторитас

п  р  у

Август (лат. Augustus) је латинска реч која значи „величанствени“ или „узвишени“, а која се користила као једна од титула за римске цареве. Први ју је користио Октавијан након што је године 27. п. н. е. добио титулу принцепс и тиме формално дотадашњу Републику претворио у Царство. Октавијан је инсистирао управо на тој титули, одбивши предлог Сената да га се преименује у Ромула, а након те одлуке га се звало искључиво Цезаром Августом, а не више Октавијаном. Иако су ту титулу користили и каснији цареви, тек ју је Диоклецијан пред крај 3. века почео користити као део своје службене титуле. Њен грчки еквивалент, коришћен у источном делу Царства, био је sebastos и, ређе, augoustos.

За разлику од неких ранијих римских царских титула као што су цезар, император или принцепс, август није послужила као основа за титуле у каснијем периоду. Уместо тога постала уобичајено име, односно назив за 8. месец у календарској години.

Извори[уреди]