Алојз Негрели

С Википедије, слободне енциклопедије
Алојз Негрели
Портрет Алојза Негрелија на литографији из 1845. године
Име по рођењуLuigi Negrelli
Датум рођења(1799-01-23)23. јануар 1799.
Место рођењаФјера ди Примијеро, Аустријско царство
Датум смрти1. октобар 1858.(1858-10-01) (59 год.)
Место смртиБеч, Аустријско царство
ПочивалиштеСредишње бечко гробље
ЗанимањеИнжењер
Значајни радовиИзградња железница, канала и мостова
Гшвендтобел мост, Лингенау (1830)
Мунстер-мост у Цириху (1838)
Корнхаус (житница) и концертна дворана, Цирих (1839), срушена 1896. године.
Вијадукт Негрели у Прагу (1849)
Гробница Алојза Негрелија на Средишњем бечком гробљу

Николаус Алојз Марија Винценц Негрели, Ритер фон Молделбе (нем. Nikolaus Alois Maria Vinzenz Negrelli, Ritter von Moldelbe; Фјера ди Примијеро, 23. јануар 1799 — Беч, 1. октобар 1858) био је грађевински инжењер и пионир железнице, активан у пројектима Аустријског царства, Швајцарске, Немачке и Италије.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Алојз Негрели је рођен као Луиђи Негрели. Био је седмо од укупно десеторо деце својих родитеља. Отац му је био етнички Италијан а мајка етничка Немица. Родно место му се зове Фјера ди Примијеро (нем Markt Primör) у Доломитима. Село се налази у Трентину (нем Trient), тада у Аустријском царству, данас у северној Италији. Будући да су били део велш-тиролског наслеђа (јужни Тиролци који говоре романски), отац и једна од његових старијих сестара активно су подржавали Тиролску побуну 1809. године, коју је предводио Андреас Хофер против окупације Тирола од стране француских и баварских трупа. Алојзов отац је годинама био заточен, да би се коначно вратио кући 1814. Породица је изгубила значајан део свог богатства, па се борила да омогући добро образовање и бољи живот за Алојза и његову браћу и сестре. Овај труд су олакшале владине власти у знак признања за њихову пожртвованост.[2] [3] Алојз Негрели је добио аустријску стипендију и отишао у средњу школу у Фелтреу 1812. године, заједно са својом браћом. Касније је студирао у Падови и Инзбруку 1817.[2]

Грађевинарство[уреди | уреди извор]

Након што је 1818. започео своју каријеру као асистент Одељења за грађевинарство у Инзбруку, од 1825. године је радио у Форарлбергу и живео је у Брегенцу. Негрели је изградио мост Гшвендтобел у Лингенауу, као наткривени дрвени мост који још увек постоји. Тада је још радио и на уређивању корита реке Рајне у Алпима.[4] Преселио се у Швајцарску 1832. године и учествовао у подизању разних грађевина у кантону Сент Гален. Године 1835. Негрели је позван у Цирих,[5] где је радио на мосту у Мунстеру (нем Münsterbrücke) који је прелазио Лимат. Камени мостови су у то време још увек грађени преко дрвеног оквира. Такође је створио нову Корнхаус (житницу) 1839. која је касније постала прва Тонхалле (концертна дворана) у Цириху.

Изградња железнице[уреди | уреди извор]

Почевши од 1836. Негрели је почео да планира прву железничку линију у Швајцарској. Швајцарска северна железница изграђена је 1846. године од Цириха до Бадена, под Негрелијевим надзором. Током путовања у Енглеску, Француску и Белгију, проучавао је достигнућа у изградњи железница, а затим је објавио своје идеје о прилагођавању нових технологија планинским регионима, што је привукло велику пажњу стручне јавности.[2] [6] Године 1837. залагао се за стварање железничке пруге Инзбрук – Куфштајн у Тиролу. Направио је прелиминарне планове за ову пругу, на којима је касније и заснован пројекат изградње.[7]

Негрели се вратио да ради у Аустрију 1840. године. Изабран је за генералног инспектора за приватну Северну железницу цара Фердинанда и Северну државну железницу 1842. године. Био је одговоран за изградњу железничке пруге од Беча преко Прага до немачке границе у правцу Дрездена и преко Остраве до пољске границе у правцу Кракова. Негрели је припремио пругу до Лавова и њено проширење до руске границе даље на исток. Водио је изградњу Негрелијевог вијадукта између 1846. и 1849. године, железничког моста који је прелазио реку Влтаву у Прагу. Овај мост је са 1.110 м дужине био најдужи мост те врсте у Европи све до 1910. године.[8] Негрели је уложио свој утицај да се планинска железница Семмеринг изгради од стране колеге инжењера, Карла фон Геге, 1848. године, а његов савет је тражен за пројекте од стране разних других држава као што су Краљевина Виртемберг и Краљевина Саксонија у данашњој Немачкој.[2] Године 1849. Негрели је у Краљевини Ломбардији-Венецији надгледао радове на јавним зградама, железници и телеграфским линијама и предводио је комисију која регулише саобраћај на реци По.[7] Године 1850. одликован је за своје заслуге и добио је племићку титулу са ознаком Ритер фон Молделбе, коју је сам изабрао у знак сећања на време рада на рекама Влтави и Лаби.[5] Након повратка у Беч 1855. године, Негрели је постављен за генералног инспектора новоосноване Краљевске привилеговане аустријске државне железничке компаније до 1857. године. Ова компанија ће касније постати Државна железничка компанија (нем Staats-Eisenbahn-Gesellschaft), претеча данашње Аустријске савезне железнице.[7]

Изградња Суецког канала[уреди | уреди извор]

Негрели је, као и многи други инжењери свог времена, размишљао о могућностима изградње вештачког пловног пута који би повезао Средоземно са Црвеним морем.[9] Године 1846. позвао га је Бартелеми Проспер Енфантен у Société d'Études du Canal de Suez. Због избијања Револуције 1848. Société d'Études је морала да прекине активности, и Негрели је тада послат у Ломбардију-Венецију.

Године 1855. Фердинанд де Лесепс је позвао Негрелија да поново учествује, сада у Међународној комисији за пробијање Суецког канала (франц. Commission Internationale pour le percement de l'isthme des Suez). Комисија се састојала од тринаест стручњака из седам земаља који су требали да испитају планове Линанта де Белефондса, дају студију изводљивости и одреде најбољу руту за канал. Негрели је био део групе за истраживање која је путовала у Египат крајем 1855. и почетком 1856. године. У завршним расправама комисије у Паризу крајем јуна 1856. преовладале су његове идеје о каналу без бродских преводница.[9] Направљен је свеобухватан завршни извештај, укључујући планове и профиле, према којима је Суецки канал требало да гради компанија коју је крајем 1858. основао Лесепс.[10]

Kритичари су се у великој мери противили, међу њима и Роберт Стивенсон, син пионира железнице Џорџа Стивенсона. Неко време је трајала свађа између бранилаца и критичара.[11] [12] [13] Негрели је био спречен да други пут отпутује у Египат и састане се са Лесепсом. Осећајући се лоше, одсуство са посла је искористио да остане у лечилишту ради опоравка. На повратку, Негрели је могао да присуствује конгресу о развоју железнице одржаном у Трсту пре него што је стигао кући у Беч. Већ озбиљно болестан, до септембра је успео да напише последњи одговор на Стивенсонове критике. Негрелијев одговор је објављен у Аустријском гласнику (нем Oesterreichische Zeitung) 26. септембра 1858.[14]

Алојз Негрели фон Молделбе је умро у јутарњим сатима 1. октобра 1858. у 59. години живота. Могући узрок смрти било је тровање храном које је изазвало бактеријску инфекцију. Његова смрт догодила се само неколико недеља након што је био сведок оснивања компаније за Суецки канал, а само пола године пре него што су званично отпочели радови на пробијању овог канала.[2] [15] [16]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Entry Neue Deutsche Biographie (NDB) (German)
  2. ^ а б в г д Biographisches Lexikon des Kaiserthums Österreich Архивирано 2012-02-24 на сајту Wayback Machine (German)
  3. ^ "eLibrary Austria Project, University of Vienna" (translated from the German text).
  4. ^ Österr.
  5. ^ а б Alois von Wolfgang Bahr: Der Ingenieur aus Primör in Austria-Lexikon (German)
  6. ^ Österr.
  7. ^ а б в Österr.
  8. ^ Negrelliho Karlinsky Viadukt (Czech)
  9. ^ а б Mentioned in a lecture for the K.K. Geographische Gesellschaft (Imperial-Royal Geographical Society), end of March 1857: Mitteilungen der Kaiserlich-Königlichen Geographischen Gesellschaft. 1857.  [sic]; Bericht über die Durchstechung der Landenge von Suez (.
  10. ^ Percement de l'isthme de Suez.
  11. ^ ANNO (Austrian Newspapers Online), Die Presse, 1858-06-06, p. 2; comment on Stephenson and others speaking before the House of Commons.
  12. ^ ANNO, Klagenfurter Zeitung, 1858-06-23, p. 2 f.; comment on Negrelli's reply to his colleague Stephenson.
  13. ^ ANNO, Mechanics Magazine, 1858-08-07, p. 3 ff.; Stephenson's reaction to Negrelli at length.
  14. ^ ANNO, Deutsche Allgemeine Zeitung, 1858-09-29, p. 2 (Comment on Negrelli's response in Austrian Gazette) (German).
  15. ^ ANNO (Austrian Newspapers Online), Morgen-Post, 1858-10-03, p. 2: ** Hofrath Ritter v.
  16. ^ ANNO, Die Presse, 1858-10-05, p. 5: Alois Ritter v.

Додатна литература[уреди | уреди извор]

  • Constantin von Wurzbach: Negrelli von Moldelbe, Alois Ritter von. In: Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich. 20. Theil. Kaiserlich-königliche Hof- und Staatsdruckerei, Wien 1869, S. 123–129.
  • Negrelli von Moldelbe, Alois. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 7, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien . 1978. ISBN 3-7001-0187-2. стр. 56 f.
  • Alfred Birk: Alois von Negrelli. 1. Auflage. Braumüller, Wien 1915 (2. Auflage 1925).
  • Nikolaus Negrelli-Moldelbe: Die Lüge von Suez. Der Lebenskampf des deutschen Ingenieurs Alois von Negrelli. Vorwerk, Darmstadt / Berlin 1940.
  • Peter Bußjäger, Josef Concin, Karl Gerstgrasser: Alois Negrelli und seine Spuren in Vorarlberg (1822–1832). Eine regionalhistorische und verwaltungsgeschichtliche Untersuchung. Geschichtsverein Region Bludenz, Bludenz . 1997. ISBN 3-901833-00-5..
  • Josef Dultinger: Alois Negrelli: Ritter von Moldelbe: das Schicksal eines großen Südtirolers. Rauchdruck, Innsbruck 1993, DNB 944211682.
  • Percement de l’isthme de Suez. Rapport et Projet de la Commission Internationale. Documents Publiés par M. Ferdinand de Lesseps. Troisième série. Paris aux bureaux de l’Isthme de Suez, Journal de l’Union des deux Mers, et chez Henri Plon, Éditeur, 1856.
  • Mittheilungen der Kaiserlich-Königlichen Geographischen Gesellschaft, 1. Jahrgang 1857, redigiert von Franz Foetterle; Wien, 1857.
  • Michael Demanega: Alois von Negrelli: Verkehrsplaner und Eisenbahnpionier von europäischem Format.


Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Алојз_Негрели&oldid=26809027”