Армавир (Русија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили другу одредницу, погледајте чланак Армавир.
Армавир
рус. Армавир

Казино и куглана у Армавиру
Казино и куглана у Армавиру

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Русија Русија
Федерални округ Јужни федерални округ
Крај Краснодарски крај
Основан 1839.
Статус града 1914
Становништво
Становништво (2009.) 188.286
Агломерација 207.300
Положај
Координате 45°00′00″N 41°07′00″E / 45, 41.116667
Временска зона UTC+4
Надморска висина 190 m
Површина 280 km²
Армавир на мапи Русије
{{{alt}}}
Армавир
Армавир на мапи Русије
Остали подаци
Поштански код 352900
Позивни број +7 86137
Регистарска ознака 23, 93, 193
ОКАТО код 03 405
Веб-страна www.armawir.ru


Армавир (рус. Армавир) је град у Русији, смјештен на лијевој обали ријеке Кубањ, у Краснодарском крају, 220 километара југоисточно од Краснодара. Армавир је важна жељезничка тачка, кроз коју пролазе пруге Сјеверно-кавкаских жељезница до Туапинског и Ростовског рејона. Тренутно је у изградњи нови радар, који ће бити моћнији од Габалинског радара у Азербејџану, што ће додатно повећати важност Армавира као града.

Садржај

[уреди] Насељеност

У 2007. години у Армавиру је живјело око 208.400 људи. Слиједи табела са бројевима становника и годинама пописа почев од 1897. године:

Година 1897 1926 1959 1970 1979 1989 2000 2003 2005 2006 2007
Становништво (у хиљ.) 6,1 74,4 111,0 144,0 161,5 160,9 164,9 194,0 209,1 208,6 208,4

[уреди] Историја

Године 1839. основано је село Јерменски аул, на обали ријеке Кубањ, преко пута руске тврђаве Прочног Окопа. Ту је, по налогу генерала Григорија Христофоровича Заса[1] пресељено око 800 јерменских породица из черкеских села (черкесогаја). Почетком 19. вијека, када је завршена исламизација Адигејаца и у ратним условима на Кавказу, положај Јермена је постао критичан.

1848. године насеље је, на иницијативу јерменског свештеника Петроса Паткањана[1] добило име Армавирски аул, у част древне јерменске престонице, Армавира. Године 1875. кроз Армавир је пуштена Владикавкаска жељезничка пруга, да би већ сљедеће године овај аул добио статус села.

1908. године започета је градња жељезничке пруге Армавир-Туапински, а 6 година касније, 23. марта 1914, по налогу цара Николаја II, Армавир је добио статус града.

[уреди] Економија

У Армавиру постоје млијечна, уљна и месна индустрија. Од машинске и металне индустрије, ту су електромеханички и електротехнички завод, жељезничка индустрија и тешка металургија. У граду још постоје и хемијска и петрохемијска индустрија (Армавирски завод за производњу гумених предмета, АЗРИ), лака индустрија, производња конзерви итд.

[уреди] Култура

У Армавиру се налази 262 историјска и културна споменика, 13 налазишта из раног гвозденог и раног и средњег бронзаног доба[1]. Ту су још и историјски музеј из 1904. године, двије школе за музику и сликарство, четрнаест библиотека, градски дворац културе, осам клубова, два биоскопа и драмско и хумористичко позориште.

[уреди] Извори

[уреди] Спољашње везе

Русија Део искључиво посвећен Русији.
Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Армавир (Русија)


Градови Краснодарског краја
Абинск | Анапа | Апшеронск | Армавир | Белореченск | Геленџик | Горјачи Кључ | Гуљкевичи | Ејск | Корјеновск | Кропоткин | Кримск | Кургањинск | Лабинск | Новокубанск | Новоросијск | Приморско-Ахтарск | Славјанск-на-Кубани | Сочи | Темрјук | Тимашовск | Тихорецк | Туапсе | Уст-Лабинск | Хадиженск
Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици