Бањска (Вучитрн)
Бањска | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Вучитрн |
| Становништво | |
| — 2011. | 891 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 51′ 31″ С; 20° 57′ 14″ И / 42.85861° С; 20.95389° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 619 m |
.svg)  Бањска Бањска на карти Србије | |
Бањска (алб. Banjskë) је насеље у општини Вучитрн, Косово и Метохија, Република Србија. Село је на подножју Копаоника, на Варничком Потоку, 4 км северно од Вучитрна. Село је разбијеног типа. Дели се на Горњу, Средњу и Доњу махалу. Куће у махалама су прилично збијене. Удаљења између махала су око 100 метара. Срби су живели у Доњој махали, у којој је било нешто Албанаца. Према попису становништва из 2011. године, село је имало 891 становника.[а] Према извештавању РТС-а 2017. године у селу је било само 11 српских кућа од некадашњих 40.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Село је на подножју Копаоника, на Варничком Потоку, 4 км северно од Вучитрна. Село је разбијеног типа. Село је по положају валовито. Оранице смоничаве и са растреситом земљом, успевају све житарице, поврће и воће, повезано је са системом за навоњавање.
Историја[уреди | уреди извор]
Село се помиње у повељи цара Душана 1346. У Поменику манастира Девича помињу се 1765. и 1789. Срби дародавци из овог села. Село има једну стару цркву, добро очувану, посвећену св. Николи, коју су албанске балије палиле за време окупације у Другом светском рату, и једну у рушевинама. У селу има и два стариначка рода, један у православљу и један у исламу. Цело је село било чифлик. Првобитно су му господари били Срби Ћамиловићи из Вучитрна, па после продајом прешло у својину потурчењака Бадивуковића из истог града. У засеоку Селиште постоји још темељ од храма св. Стефана [2]
Српски родови:
* Данчетовићи 15 кућа Св Јован Крститељ старинци.
- Ракићи (6 кућа, Св. Јован Крститељ), старинци.
Поисламљени и албанизовани српски род је Клопан (4 кућа.). Ушао је у Берише, фис својих суседа Феризовића.
Албански родови:[б]
- Керол (6 кућа.), од фиса (племена) Друштина. Старином је из Малесије, а у Бањску досељен из Шупковца (К. Митровица) почетком 19. века. Појасеви су му у 1934. од досељења били: Суља, Весељ, Ајриз (95 години).
- Кећол (2 кућа.), од фиса (племена) Бериша. Досељен око 1830. из Малесије. Појасеви у 1934. од досељења: Мурсељ, Мехмет, Ахмет, Ајет (50 година).
- Таировић (алб. Tairi) (2 кућа.), од фиса (племена) Бериша. Досељен из Стога у пећкој нахији после Кећола. Даља му је старина у Малесији.
- Смакол (3 кућа.), од фиса (племена) Шаље. Досељен из Шаље у Малесији, из братства Гима, после Таировића.
Учесници ослободилачких ратова 1912-1918[уреди | уреди извор]
- Данчетовић Пана, Топлички устанак
- Данчетовић Цветко, погинуо у Топличком устанку
- Милетић Петар, у Топличком устанку [в]
У логорима и заробљеништву 1941-45[уреди | уреди извор]
Нема доказа
Учесници другог светског рата (1941-1947)[уреди | уреди извор]
- Данчетовић Александар
- Данчетовић Бранко
- Данчетовић Витко
- Данчетовић Дојчин
- Данчетовић Рајко
- Данчетовић Сава
- Крсмановић Миладин
- Милетић Божо
- Милетић Бранко
- Милетић Драгутин
- Милетић Милутин
- Милетић Радован
- Милосављевић Драгољуб
- Милосављевић Хранислав
- Ракић Стојан
- Ракић Спасоје[3]
Жртве другог светског рата[уреди | уреди извор]
Одсељени 1941-93[уреди | уреди извор]
- Данчетовић Александар 1960, са 5 чл., Вучитрн
- Данчетовић Томче 1960, са 4 чл., Вучитрн
- Јоцић Љубисав 1988, сам, Бањска, Звечан
- Крсмановић Славиша 1982, сам, Швајцарска
- Милић Живојин 1974, са 4 чл., Крагујевац
- Милић Здравко 1966, са 4 чл., Вучитрн
- Милић Раденко 1954, са 5 чл., Липљан
- Милетић Божо 1958, са 4 чл., Вучитрн
- Милетић Бранко 1955, са 4 чл., Обилић
- Милетић Мирослав 1990, са 5 чл., Костолац
- Ракић Вукашин 1966, са 4 чл., Крагујевац
- Ракић Драган 1982, сам, Швајцарска
- Ракић Синиша 1984, са 3 чл., Швајцарска
- Ракић Стојан 1990, са 7 чл., Врњачка Бања
До почетка рата на Косову 1999. године у селу је живело 27 домаћинстава са 141 члана.
Демографија[уреди | уреди извор]
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 456 | 433 | 506 | 606 | 740 | 822 | 891 |
 |
Становништво[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.
- ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику
- ^ Казивање сарадника
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ https://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2790030/sve-manje-srba-u-banjskoj-kod-vucitrna.html
- ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987.
- ^ а б Евиденција СУБНОР-а Вучитрна
- ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1971. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- САНУ, Српски етнографски зборник, књига LXXVIII, Одељење друштвених наука, Насеља и порекло становништва, књига 39, АТАНАСИЈЕ УРОШЕВИЋ: КОСОВО, ИУ “Научно дело“, Београд, 1965
