Бела I
| Бела I | |
|---|---|
|
|
|
| Порекло и породица |
Бела I, мађ. I. (Bajnok/Bölény) Béla (р. 1016 -† 11. септембар 1063), мађарски краљ, владао у периоду (1060 — 1063). Бела потиче од млађе гране Арпадоваца и провео је седамнаест година у изгнанству, највероватније и највише, у Пољској. У Мађарску се вратио на захтев свог брата, краља Андраша I који му је доделио управу над трећином краљевства. Бела није хтео да прихвати наследно право Соломона, сина краља Андраша, на трон и устао је против свог брата. Бела је успео да порази свога брата и домогне се престола али није успео да толико ојача своју власт да би његови синови постали директни наследници.
Садржај |
[уреди] Биографија
Бела је био други по реду[1] син војводе Вазула, и рођак Стефана I, првог мађарског краља. Мајка му је била Вазулова конкубина, ћерка члана Татоњ (Tátony) фамилије, који је и даље поштовао паганске обичаје свога народа.[2].
Једини преостали син Стефана I, Емерик (Szent Imre) је 2. септембра 1031. погинуо у лову. Краљ Стефан је хтео да осигура позиције хришћанства у земљи и једини излаз је видео у именовању Петра Орсеола, сина своје сестре, за свог наследника. Војвода Вазул је за ову намеру краља сазнао, а знао је да га краљ неће именовати за наследника пошто је и даље поштовао паганске обичаје, и узео је учешће у завери против Стефана I. Завера није успела и војвода Вазул је заробљен, мучен и убијен а његова три сина су отерана у изгнанство.
[уреди] Период изгнанства
После смрти свога оца, Бела, Андраш и Левенте су морали да напусте земљу. Прво су отишли за Бохемију а касније у Пољску, где је Бела и остао, док су његова браћа отишли у Кијев. У Пољској Бела је служио код краља Мјешка II и узео је учешћа у Мјешковом походу против паганских племена у Померанији. У току службе код пољског краља, Бела је израстао у успешног војног заповедника и оженио је краљеву ћерку[3]. Бела се крстио пре венчања и његово крштено име је било Адалберт. После женидбе још извесно време је живео у Пољској чак и током изгнанства свог зета, пољског краља Казимира у време народног устанка.
Неки аутори тврде да је у току устанка Бела побегао у Бохемију где је помињан као рођак краља Стефана I, што је и записано у средњовековним хроникама[4], коме је Хенрик III поверио управу у делу Мађарске који је он окупирао и одузео од краља Шамуела Абе, када у Мађарској није прихваћено постављање Петра Орсеола за краља.
[уреди] Гроф од Tercia pars Regni
После паганске буне, која је окончала владавину краља Петра I, Белин брат Андраш је засео на мађарски престо. Његови односи са светом столицом су и даље остали затегнути, не само зато што је претходни краљ, Петра I, био савезник Хенрика III, већ што је Петар I био и њихов вазал. Краљ Андраш I је покушао овај сукоб да реши мирним путем, шак и да прихвати њихову условну врховну власт али Хенрик III је то одбио. Ово је натерало краља Андраша I да се припреми за нови рат и из тог разлога је позвао Белу да му се придружи и помогне са својим великим искуством у ратовању. Бела је ову понуду прихватио и придружио се свом брату.
Током 1048. године, Бела је од краља добио трећину краљевства као апанажу (Tercia pars Regni)[5]. Два брата су делила новодобијена права без неког инцидента све док краљ Андраш I није добио наследника, сина, Соломона. Да би осигурао владавину свог сина краљ Андраш је крунисао Соломона (rex iunior) 1057. После обављене церемоније крунисања Бела је напустио двор и земљу у знак неслагања са овим поступком
Према легенди, две године касније краљ Андраш је позвао Белу назад на двор и ставио испред њега, да бира, круну и мач. Знајући да ако изабере круну да би то могло значити и питање живота и смрти Бела је изабрао мач. После овога Бела се вратио у Пољску, где је био прихваћен на двору краља Болеслава II.
[уреди] Бела I, краљ Мађарске
У току 1060. године, Бела се вратио за Мађарску и поразио је свог брата, краља Андраша I, да би потом преузео трон 6. децембра 1060. године. Током своје краткотрајне владавине краљ Бела I је имао удела у сузбијању паганске револуције у краљевству.
Мађарске хронике такође бележе да је краљ Бела I увео нову новчану јединицу, сребрни динар (Dénár) и да је био веома милосрдан према својим пораженим противницима и симпатизерима свога нећака Соломона, директног конкурента на престо.
Бела је погинуо несрећним случајем, када се надстрешница његовог престола срушила на њега. после Белине смрти, Хенрик IV је помогао да се Соломон постави за краља.
[уреди] Женидба и деца
# 1039 — 1043: непозната[6] (умрла после 1052), ћерка пољског краља Мјешка II, краљице Ричезе
- Краљ Геза I, (р. 1044[7] - 25. април 1077)
- Краљ Ладислав I (р. 1048 - 29. јул 1095)
- Гроф Ламперт, (после 1050 - 1095)
- Софија, (после 1050 - 18. јун 1095), прво жена Улриха I и после жена саксонског грофа Магнуса I
- Еуфемија, (после 1050 - 2. април 1111), супруга моравског принца Ота I
- Илона, (после 1050 — 1091), супруга Дмитра Звонимира
- Непозната, (после 1050 - пре 1132), супруга Ламперта Хонт-Пазмања
[уреди] Извори
- Engel, Pat. Realm of St. Stephen : A History of Medieval Hungary, 2001
- Kosztolnyik, Z.J., Five Eleventh Century Hungarian Kings, 1981
- Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek, 1996)
- Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó, Gyula, szerkesztők: Engel, Pál és Makk, Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1994)
- Magyarország Történeti Kronológiája I. – A kezdetektől 1526-ig, főszerkesztő: Benda, Kálmán (Akadémiai Kiadó, Budapest, 1981)
[уреди] Референце
- ^ Wincenty Swoboda, Bela I, In: Słownik Starożytności Słowiańskich, vol. 7.
- ^ Неки модерни извори тврде да је војвода Вазул оженио Катун Анастазију од Бугарске која је родила Белу и његову браћу, Левентеа и Андраша.
- ^ Њено име није познато. Неки аутори, је називају Рикса. Новији извори међутим, упућују на име Аделаида, види K. Jasiński, Rodowód pierwszych Piastów, Wrocław - Warszawa (1992).
- ^ Annales Altahenses maiores; Annales Hildesheimenses maiores; Hermann of Reichenau: Chronicon de sex ætatibus mundi.
- ^ По неким изворима Бела је био гроф Нитранске кнежевине док неки само спомињу трећину краљевства "Tercia pars Regni".
- ^ Kazimierz Jasiński, Rodowód pierwszych Piastów, Wrocław - Warszawa 1992.
- ^ Włodzimierz Dworzaczek, Genealogia, Warszawa 1959, tabl. 84.
| Претходник: Андраш I |
Краљ Мађарске (1060 — 1063) |
 |
Наследник: Соломон |
