Нитранска кнежевина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нитранска кнежевина
Споменик кнезу Прибини у Нитри

Нитранска кнежевина (свк. Nitrianske kniežatstvo, Nitriansko, Nitrava) била је словенска држава настала у VIII веку на простору данашње Словачке, Мађарске и Аустрије. Престоница јој је била Нитра, у којој је кнез Прибина (825-830, око 840-861) 828. године подигао прву хришћанску богомољу међу Западним и Источним Словенима. Сматра се претечом Словачке, а њен симбол/грб био је двоструки крст, који је и данас главни елеменат грба Словачкегрба Мађарске). Моравски кнез Мојмир I (830-846) 833. године потискује Прибину и уједињује две кнежевине под именом Великоморавска кнежевина.

Садржај

[уреди] Независна кнежевина

Кнежевина настаје у VIII веку на простору низије и побрђа које се данас простире на тромеђи:

Кнежевина се активно укључује у сукоб Карла Великог са Аварима, који коначно бивају сломљени око 800. године. Непосредно иза тога се у историјским изворима појављује једини познати кнез Прибина (825-833), који 828. године у Нитри подиже прву цркву међу Западним и Источним Словенима, као и друге грађевине, како у самој Нитри, тако и у долини Ваха, Орави и Спишу. Сукоб између моравског кнеза Мојмира I (830-846) и Прибине окончава се 833. године Мојмировом победом. Он је тада ујединио две кнежевине и створио Великоморавску кнежевину, док је Прибина пребагао Францима, од којих је на управу добио просторе јужно од Нитранске кнежевине, тзв. Блатенско или Блатно кнежевство са седиштем у Блатном граду на Блатном језеру, односно Блатној реци у данашњој Мађарској.

[уреди] Зависна кнежевина

После стварања Великоморавске кнежевине, Нитранска кнежевина је у њој остала као засебна област којом је управљао принц престолонаследник. Овакав систем одржао се и после слома Велике Моравске све до 1108. године, када је кнежевина расформирана. У том периоду налазила се у саставу:

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе