Благоевградска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За другу употребу, погледајте чланак Македонија.
Благоевградска област
Област Благоевград
Положај {{{име_генитив}}}
Регион планирања Југозападни
Главни град Благоевград
Површина 6,450 km²
 - Број 333.577
 - Густина становништва 52 ст./km²
Регистарска ознака E
Број општина 14

Благоевградска област (позната и као Пиринска Македонија или Пирински део Македоније) се налази у југозападном делу Бугарске. Ова област заузима површину од 6449,5 km² и има 339 790 становника. Административни центар Благоевградске области је град Благоевград.

Област има врло разноврстан рељеф: састоји се од планинских венаца (углавном Пирин, обухвата и делове Западних Родопа, Влахине, Малешевске и Огражденске планине, Беласице, Риле и Славјанке) и долинама реке Струме и Месте.

Историја[уреди]

У старом веку, област је била насељена трачким племенима Меди, Синти[1] и Беси. Године 346. п. н. е. Филип II Македонски освојио је територије Одриске трачке државе, које се налазе између Струме и Месте.[2] Касније ова област долази под римску власт, о чему сведоче остаци римског града Никопоља ад Нестум (у близини Гоце Делчева) и други археолошки налази. У другом и првом веку п. н. е Меди су се у више наврата борили против Рима.

Након распада Римског царства ово подручје је било део Византије. Словени бугарске групе су се населили на територију Пиринског краја током 6. и 7. века. Ова област је била насељена од стране словенских племена Струмаца (Стримона) и Смолјана. У раном 9. века бугарски кан Крум продире у овај регион. За време владавине бугарског хана Пресијана I, област коначно је постала део Првог бугарског царства.

Сматра се да је први бугарски препородитељ Паисиј Хилендарски рођен у Банско, данас у Благоевградској области. У XIX веку област је ушла у саставу Бугарске Егзархије. У овој области су избили устанци бугарског народа против турске власти - Разловечки (1876) и Кресненски (1878) устанак. У другој половини 19. века, ово подручје је било укључено у састав Серског санџака Солунског вилајета Османског царства.

Област је ушла у саставу Бугарске након Балканских ратова 1912. године. По пређашњим пописима (1946, 1956) у условима комунистичког режима око 70% становништва је се изјаснило македонско по народности. Према попису из 2001. године 286 491 људи су се изјаснили као Бугари, 31 857 као Турци, 12 405 као Роми, 3117 као етнички Македонци, 476 као Руси.[3]

Данас у тој области делују неколико удружења-организације етничких Македонаца од којих најмасовнија „ОМО Илинден - Пирин“ је безуспешно покушала да се региструје као политичка партија због чега је Европски суд правде (2007) осудио Бугарску за непоштовање људских права али Бугарска није спровела ту одлуку и поново одбила регистрацију.

Списак насељених места у Благоевградској области[уреди]

Градови су подебљани

Административна подела Благоевградске области

Општина Банско[уреди]

Банско, Гост, Добриниште, Кремен, Места, Обидим, Осеново, Филипово

Општина Белица[уреди]

Бабјак, Белица, Златарица, Галабово, Дагоново, Краиште, Кузово, Вархари, Љотово, Орцево, Палатик, Горно Краиште, Черешово

Општина Благоевград[уреди]

Изгрев, Бело Поље, Бистрица, Благоевград, Бучино, Балгарчево, Габрово, Горњо Хрсово, Дебочица, Делвино, Дренково, Дабрава, Еленово, Зелендол, Клисура, Лешко, Лисија, Марулево, Моштанец, Обељ, Падеш, Покровник, Рилци, Селиште, Логодаж, Церово

Општина Гоце Делчев[уреди]

Баничан, Борово, Брезница, Буково, Господинци, Гоце Делчев, Делчево, Добротино, Драгостин, Корница, Лажница, Мусомишта, Средна

Општина Грмен[уреди]

Балдево, Горно Дрјаново, Грмен, Дебрен, Долно Дрјаново, Дабница, Ковачевица, Крушево, Лештен, Марчево, Огњаново, Ореше, Осиково, Рибново, Скребатно, Хвостјане

Општина Јакоруда[уреди]

Аврамово, Бел Камен, Бунцево, Смолево, Конарско, Черна Места, Јоруково, Јакоруда

Општина Кресна[уреди]

Влахи, Кресна, Горња Брезница, Доња Градешница, Стара Кресна, Оштава, Сливница

Општина Петрич[уреди]

Баскалци, Беласица, Боровичене, Вишлене, Волно, Габрене, Гега, Горчево, Долене, Доња Крушица, Доња Рибница, Доњо Спанчево, Драгуш, Дрангово, Дреновица, Дреново, Зојчене, Иваново, Кавракирово, Камена, Капатово, Кладенци, Кључ, Коларово, Кромидово, Кранџилица, Кукурахцево, Кулата, Карналово, Марикостиново, Марино Поље, Мендово, Митино, Михнево, Рупите, Ново Кономлади, Петрич, Право Брдо, Генерал Тодоров, Првомај, Рибник, Раждак, Самуилова крепост, Самуилово, Богородица, Скрт, Старчево, Струмешница, Тонско Дабе, Тополница, Чурилово, Чуричени, Чучулигово, Јаворница, Јаково

Општина Разлог[уреди]

Бања, Бачево, Годлево, Горњо Драглиште, Добарско, Долно Драглиште, Елешница, Разлог

Општина Сандански[уреди]

Белевехчево, Белово, Бождово, Виногради, Вихрен, Врања, Валково, Голем Цалим, Голешово, Горња Сушица, Горњо Спанчево, Дамјаница, Дебрене, Зорница, Долени, Златолист, Калиманци, Катунци, Кашина, Ковачево, Крстилци, Карланово, Ладарево, Ласкарево, Лебница, Левуново, Лехово, Лешница, Лиљаново, Лозеница, Љобовиште, Љобовка, Малки Цалим, Мелник, Ново Делчево, Ново Хоџово, Петрово, Пиперица, Пирин, Плоски, Поленица, Рожен, Сандански, Склаве, Спатово, Стожа, Струма, Сугарево, Хотово, Храсна, Хрсово, Черешница, Јаново, Џигурово

Општина Сатовча[уреди]

Боголин, Ваклиново, Валкосел, Годешево, Долен, Жижево, Кочан, Крибул, Осина, Плетена, Сатовча, Слаштен, Туховишта, Фргово

Општина Симитли[уреди]

Брежани, Брестово, Горњо Осеново, Градево, Докатичево, Доњо Осеново, Железница, Сушица, Крупник, Мечкул, Полена, Полето, Ракитна, Сенокос, Симитли, Сухострел, Тросково, Черниче

Општина Струмјани[уреди]

Вељоштец, Вракуповица, Гореме, Горња Крушица, Горња Рибница, Добри лаки, Драката, Игралиште, Илинденци, Каменица, Клепало, Колибите, Крпелево, Махалата, Микрево, Никудин, Палат, Раздол, Седелец, Струмјани, Цапарево

Општина Хаџидимово[уреди]

Абланица, Беслен, Блатска, Гајтаниново, Илинден, Копривлен, Лаки, Нова Ловча, Ново Лески, Парил, Петрелик, Садово, Теплен, Тешово, Хаџидимово

Извори[уреди]

  1. ^ Фол. Александър. История на българските земи в древността. Първа част. Родово-общинен строй и възникване на робовладелски отношения, София, 1981, pp. 87.
  2. ^ Тачева, Маргарита. История на българските земи в древността. Втора част. Развитие и разцвет на робовладелското общество, София, 1987, pp. 12.
  3. ^ 1.Резултати пописа из 2001.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Благоевградска област