Банско (Бугарска)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Банско (вишезначна одредница).
Банско
буг. Банско

Bansko and pirin mountains.jpg
Стари део Банског са Пирином у позадини

Грб
Основни подаци
Држава Застава Бугарске Бугарска
Област Благоевградска област
Становништво
Становништво 8.521 (2007. г.)
Географске карактеристике
Координате 41°49′00″N 23°30′00″E / 41.833333, 23.5
Надморска висина 925 м
Банско на мапи Бугарске
{{{alt}}}
Банско
Банско на мапи Бугарске
Остали подаци
Веб-страна www.bansko.bg


Координате: 41° 49′ 60" СГШ, 23° 30′ 00" ИГД
Банско (буг. Банско) је град у Републици Бугарској, у југозападном делу земље, седиште истоимене општине Банско у оквиру Благоевградске области.

Банско је познато као важно одредиште зимског туризма у Бугарској. Развоју туризма допринело је и старо очувано језгро Банског у духу балканске народне архитектуре.

Природни услови[уреди]

Положај: Банско се налази у југозападном делу Бугарске. Од престонице Софије град је удаљен 160 km јужно, а од обласног средишта, Благоевграда град је удаљен 40 km југоисточно.

Рељеф: Област Банског се налази у области у високог Пирина, у омањој котлини у горњем току реке Месте. Сам град је на преко 900 метара надморске висине.

Клима: Због знатне надморске висине клима у Банском је оштрији облик континенталне климе са планинским утицајима.

Воде: Поред Банског протиче река Места горњим делом свог тока. Околина града је богата малим водотоцима.

Историја[уреди]

Област Банског је првобитно била насељена Трачанима, а после њих овом облашћу владају стари Рим и Византија. Јужни Словени ово подручје насељавају у 7. веку. Од 9. века до 1373. године област је била у саставу средњовековне Бугарске.

Крајем 14. века област Банског је пала под власт Османлија, који владају облашћу пет векова.

1912. године град је постао део савремене бугарске државе. Насеље убрзо постаје средиште окупљања за села у околини, са више јавних установа и трговиштем.

Становништво[уреди]

По проценама из 2007. године Банско је имало око 8.500 становника. Огромна већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми и Помаци. Последњих деценија град губи становништво иако је постао прворазредно туристичко стециште.

Претежна вероисповест месног становништва је православна.

Галерија слика[уреди]

Спољашње везе[уреди]