Благоје Пауновић
| Благоје Пауновић | |||
|---|---|---|---|
 Благоје Пауновић | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Благоје Пауновић | ||
| Датум рођења | 4. јун 1947. | ||
| Место рођења | Пусто Шилово, СФР Југославија | ||
| Датум смрти | 9. децембар 2014. (67 год.) | ||
| Место смрти | Београд, Србија | ||
| Позиција | Одбрана | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1965—1975 1975—1977 1977—1978 1978 1978—1979 |
Партизан Утрехт ОФК Кикинда Окленд Стомперс Синђелић |
451 37 7 23 |
(5) (0) (0) (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1967—1973 | Југославија | 39 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 1994 1999—2002 2002—2003 2009—2010 2010—2011 |
Логроњес Телеоптик Будућност Банатски Двор Смедерево БАСК | ||
Благоје Пауновић (Пусто Шилово, 4. јун 1947 — Београд, 9. децембар 2014) био је југословенски и српски фудбалер, а касније и фудбалски тренер.
Биографија[уреди | уреди извор]
Поникао је у пионирској екипи Партизана, прошао је кроз све селекције београдских „црно-белих“ и као исткнути крилни халф и центархалф од 1965. до 20. децембра 1975. одиграо укупно 451 утакмицу и постигао пет голова. У тиму је на месту центархалфа наследио Бранка Рашовића.
Од 28. децембра 1975. до 23. јула 1977. с успехом је играо у Холандији за екипу Утрехта. Кад се вратио одиграо је свега неколико утакмица за ОФК Кикинду, а од јануара до августа 1978. играо је у америчкој професионалној екипи Окленд Стомперс. Каријеру је завршио у београдском Синђелићу за који је играо у јесењој сезони 1978.
Уз десет сусрета за омладинску (1964-1965) и две утакмице за младу репрезентацију (1967-1969), одиграо је и 39 утакмица за најбољу селекцију Југославије.
Дебитовао је 12. новембра 1967. у сусрету против Албаније (4:0) у Београду, играо је у тиму који је Европском првенству 1968. у Италији заузео друго место.[1] Од дреса са државним грбом опростио се 4. фебруара 1973. на пријатељској утакмици против Туниса (5:0) у Тунису.
Као тренер радио је у шпанском Логроњесу, затим Телеоптику, Будућности из Банатског Двора, Смедереву и БАСК-у, али је највише времена провео као члан стручног штаба Партизана као асистент Милоша Милутиновића, Ивице Осима, Љубише Тумбаковића и Владимира Вермезовића.
Његов син је познати фудбалски тренер Вељко Пауновић.
Референце[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Благоје Пауновић на сајту reprezentacija.rs
- Благоје Пауновић на сајту partizanopedia.rs
