Илија Пантелић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Илија Пантелић

Илија Пантелић
Илија Пантелић

Лични подаци
Датум рођења 2. август 1942.
Место рођења Козица
Позиција голман
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1958–1960
1960–1961
1961–1969
1969–1970
1970–1971
1971–1974
1974–1977
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаБАК
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаРаднички
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаВојводина
ФранцускаПариз Неји
ФранцускаОлимпик Марсеј
ФранцускаБастија
ФранцускаПари сен Жермен
-
-
176/6
-
-
-
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1964-1965
1961-1963
1964-1968
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈугославија - млади
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈугославија Б
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈугославија
3/0
2/0
18/0

* Датум актуелизовања: 3. мај 2009.
** Датум актуелизовања: 3. мај 2009.

Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство
Сребро 1968. Италија Југославија

Илија Пантелић (Козица, 2. август 1942) бивши је фудбалски репрезентативац Југославије. Играо је на позицији голмана и био један од најбољих голмана свих времена[1][2].

Биографија[уреди]

Родио се у месту Козициа на Грмечу. Име му у једном збегу ратне 1942. године дао борац легентарне Миланчићеве чете, хероја који се памти и данас.

Викицитати „Родио си се на Светог Илију, по њему и носи име“
({{{2}}})

. У „Осмој офанзиви“ Пантелићи су са другим Грмечлијама стигли у Војводину. Прво у Наково, па после у Сомбор. Пантелић ее са непуних 18 година прочио као одличан голман. Звездини емисари су пошли у Сомбор, али је неко дојавио Стевану Дороњскому у то време главном политичару у покрајини и Пантелића уместо у Београд и Звезду одведу у Нови Сад и Војводину, којој је остао веран до данас.

Спортска биографија[уреди]

Каријеру је почео у ФК БАК из Беле Цркве (19581960), наставио је да брани у сомборском Радничком (19601961). а 1961. постао је члан новосадске Војводине за коју је до 1969. одиграо 176 првенствених утакмица и из једанаестераца постигао шест голова. Од 1969. до 1977. с успехом је чувао мрежу француских прволигаша Олимпик из Марсеја, Бастије и Пари Сен Жермена. У дресу Олимпика освојио је првенстви и куп Француске. Од повратка у земљу 1977. вратио се у Нови Сад и од тада је стално је члан стручног штаба и повремено и тренер Војводине.

Као сигуран извођач једанестераца у дресу Војводине је постигао 6 погодака. Јединствен је у свету фудбала што је у једној првенственој утакмици 1963. у Новом Саду притив Трешњевке из Загреба постигао хет-трик изводећи једанестерце, што није пошло за руком ниједном голману на свету.[3]

Три пута је бранио гол младе селекције (19641965), два пута Југославија „Б“ репрезентације (19611963) и 18 пута најбоље селекције Југославије.

Дебитовао је 25. октобра 1964. у пријатељскок сусрету против Мађарске (1:2) у Будимпешти, а последњу утакмицу одиграо је 10. јуна 1968. против Италије (0:2) у финалној утакмици Купу европских нација у Риму.

Као један од најбољих југословенских голмана, врхунац каријере достигао је у сезони 1965/66. кад је са Војводином освојио државно првенство.

На голу је чинио чуда. Звали су га пантер - Панта. Стручњаци кажу: Владимир Беара, Милутин Шошкић и Илија Пантелић најбољи су голмани Југославије за сва времена,

Почетком 2014. у Бањалуци Пантелић је са Велимиром Сомболцем и Душаном Маравићем добио Златну плакету Фудбалског савеза Републике Српске, највећег признања која Савез уопште додељује.

Референце[уреди]

  1. ^ Сајт Фудбалске репрезентације
  2. ^ Енциклопедија фудбала, Народна књига, Политика и Спортски журнал 2006.
  3. ^ Енциклопедија фудбала, Народна књига, Политика и Спортски журнал 2006. књига 4 стр. 74.

Спољашње везе[уреди]

  • Marc Barreaud, Dictionnaire des footballeurs étrangers du championnat professionnel français (1932-1997), L'Harmattan, 1997.
  • Сајт Фудбалског савеза Србије
  • Енциклопедија фудбала, Народна књига, Политика и Спортски журнал 2006.
  • Спортски журнал: Људи, време и догађаји:„Вредело је младост жртвовати“ 16 и 17 фебруар 2014.