Бундева

Из Википедије, слободне енциклопедије
Бундева
Cucurbita 2011 G1.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Cucurbitales
породица: Cucurbitaceae
род: Cucurbita
врста: C. pepo
Биномијална номенклатура
Cucurbita pepo
L.
Екологија таксона

Бундева, тиква, лудаја, мисирача или дулек[1] (лат. Cucurbita pepo) је једногодишња биљка пузавица из фамилије бундева (Cucurbitaceae), чији се крупни плодови користе у људској исхрани а семена и у фитотерапији.

Опис[уреди]

Бундева је једногодишња биљка, полеглог, угластог стабла са рашљикама, покривеног оштрим длакама. Стабло може бити дугачко и 10 м, дебљине у просеку 10 мм. Листови су са дугачким дршкама, велики, петорежњевити и обрасли оштрим длакама. Цветови су крупни, једнополни, жути. Мушки цветови су појединачни или их је више сакупљених у пазуху листова, а женски су усамљени. Цветна дршка је незнатно проширена испод женских цветова. Крунични листићи су срасли до половине. Плод је велика бобица, лоптастог или цилиндричног облика, жуте, беле или наранџасте боје.

Распрострањење[уреди]

Сматра се да је пореклом из Америке а натурализована је широм света. Гаји се по вртовима и њивама, често као међуусев у кукурузу.

Употреба[уреди]

Пулпа плода и семена су јестиви. Пулпа је богата водом, влакнима, протеинима и витаминима и користи се у исхрани, најчешће термички обрађена. Семена су богата масним уљем, протеинима и минералима и користе се печена, као посластица или за добијање уља хладним цеђењем. Бундевино уље је црвенкасте боје, квалитетно, лако сварљиво. Семена и уље се примењују у фитотерапији код бенигне хиперплазије простате.

Некада су жене у старој Грчкој и Риму справљале помаду од туцаног семена тикве и маслиновог уља и користиле је за негу коже и уклањање пега на лицу. У средњем веку су ходочасници носили о појасу посуду од тикве, уместо чутуре. Тиква - посуда за воду привезана за подужи штап и шкољке пришивене на огртач и шешир биле су обележје лепрозних болесника који су у средњем веку лутали Европом тражећи излечење.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ doktor.rs
  2. ^ Велика илулстрована енциклопедија за децу, Шта знам о биљкама и животињама ISBN 86-13-00180-7.

Литература[уреди]

  • Јанчић Радиша, Стојановић Данило. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008. 396 стр., илустр. ISBN 978-86-17-15000-4.
  • Велика илулстрована енциклопедија за децу, Шта знам о биљкама и животињама. 4. изд. Београд: Београдски издавачко-графички завод, 1988. ISBN 86-13-00180-7.

Спољашње везе[уреди]