Аргон

Аргон (18Ar)
Cl - Ar   Ne Ar Kr       периодни систем
Аргон у аргонској цеви
Општи подаци
Припадност скупу	племенити гасови
група, периода	VIIIA, 3
густина, тврдоћа	1,784 kg/m3, bd
боја	безбојан
Особине атома
атомска маса	39,948 u
атомски радијус	bd (71) pm
ковалентни радијус	97 pm
ван дер Валсов радијус	188 pm
електронска конфигурација	[Ne]3s23p6
e- на енергетским нивоима	2, 8, 8
оксидациони број	0
Особине оксида	непознате
Кристална структура	регуларна зидно центрирана
Физичке особине
агрегатно стање	гасовито
температура топљења	83,8 K (-189,35 °C)
температура кључања	87,3 K (-185,85 °C)
молска запремина	22,56×10-3 m³ /mol
топлота испаравања	6,447 kJ/mol
топлота топљења	1,188 kJ/mol
брзина звука	319 m/s (293,15 K)
Остале особине
специфична топлота	520 J/(kg*K)
специфична проводљивост	без података
топлотна проводљивост	0,01772 W/(m*K)
I енергија јонизације	1520,6 kJ/mol
II енергија јонизације	2665,8 kJ/mol
III енергија јонизације	3.931 kJ/mol
IV енергија јонизације	5.771 kJ/mol
V енергија јонизације	7.238 kJ/mol
VI енергија јонизације	8.781 kJ/mol
VII енергија јонизације	11.995 kJ/mol
VIII енергија јонизације	13.842 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Аргон (Ar, лат. argon) је племенити гас (не ступа скоро ни у какве хемијске раекције). Године 2000 је добијено прво једињење аргона, HArF Стабилни изотопи су му: ³⁶Ar, ³⁸Ar и ⁴⁰Ar.

Аргон који се јавља на Земљи има већу атомску масу од калијума који се јавља после њега. То је проузроковано тим да непостојан изотоп калијума ⁴⁰K прелази у аргон (скоро сав аргон на земљи је постао на тај начин), док је доминантан изотоп калијума ³⁹K стабилан.

Заступљеност

Пошто од настанка Земље на њој постоји доста калијума, а веома мало племенитих гасова, аргон који настаје из калијума својом количином неколико пута превазилази остале племените гасове. Заступљен је у атмосфери у количини од 0,934%.

Особине

Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Инертан је и не реагује ни под којим стандардним технолошким условима. На -186°C и 1,013 бар је у течном стању

Примена

• У хемијским реакцијама за добијање нереактивне атмосфере (ако је и атмосфера азота сувише реактивна.
• У техници заваривања, чист или у гасним смесама са CO, CO₂, H₂ и N₂ ;
• У металургији за термичку обраду и производњу високолегираних челика, за заштиту одливака, за десулфуризацију ...
• У електроници за производњу полупроводника, у производњи расветних средстава инструменталној аналитици, нуклеарној техници ...

Начин производње и испоруке

• Добија се ректификацијом течног ваздуха (кисеоничне фракције) на температури испод -185°C
• У челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника аргона

Поступак и материјали

• У гасовитом стању под притиском, у течном стању се треба придржавати прописаних норми и мера заштите.
• За гасовити аргон се може применити већина уобичајених материјала. Течни аргон захтева примену аустенитних легираних челика, алуминијума, бакра и легура, тефлон ...

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Аргон

• Произвођач у Београду