Аргон

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аргон (18Ar)
Cl - Ar
 
Ne
Ar
Kr  
 
 
Ar-TableImage.png

Аргон у аргонској цеви
Аргон у аргонској цеви

Општи подаци
Припадност скупу племенити гасови
група, периода VIIIA, 3
густина, тврдоћа 1,784 kg/m3, bd
боја безбојан
Особине атома
атомска маса 39,948 u
атомски радијус bd (71) pm
ковалентни радијус 97 pm
ван дер Валсов радијус 188 pm
електронска конфигурација [Ne]3s23p6
e- на енергетским нивоима 2, 8, 8
оксидациони број 0
Особине оксида непознате
Кристална структура регуларна зидно
центрирана
Физичке особине
агрегатно стање гасовито
температура топљења 83,8 K
(-189,35 °C)
температура кључања 87,3 K
(-185,85 °C)
молска запремина 22,56×10-3 m³ /mol
топлота испаравања 6,447 kJ/mol
топлота топљења 1,188 kJ/mol
брзина звука 319 m/s (293,15 K)
Остале особине
специфична топлота 520 J/(kg*K)
специфична проводљивост без података
топлотна проводљивост 0,01772 W/(m*K)
I енергија јонизације 1520,6 kJ/mol
II енергија јонизације 2665,8 kJ/mol
III енергија јонизације 3.931 kJ/mol
IV енергија јонизације 5.771 kJ/mol
V енергија јонизације 7.238 kJ/mol
VI енергија јонизације 8.781 kJ/mol
VII енергија јонизације 11.995 kJ/mol
VIII енергија јонизације 13.842 kJ/mol
Најстабилнији изотопи

Аргон (Ar, лат. argon) је племенити гас (не ступа скоро ни у какве хемијске раекције).[1] Године 2000 је добијено прво једињење аргона, HArF Стабилни изотопи су му: 36Ar, 38Ar и 40Ar.

Аргон који се јавља на Земљи има већу атомску масу од калијума који се јавља после њега. То је проузроковано тим да непостојан изотоп калијума 40K прелази у аргон (скоро сав аргон на земљи је постао на тај начин), док је доминантан изотоп калијума 39K стабилан.

Заступљеност[уреди]

Пошто од настанка Земље на њој постоји доста калијума, а веома мало племенитих гасова, аргон који настаје из калијума својом количином неколико пута превазилази остале племените гасове. Заступљен је у атмосфери у количини од 0,934%.[2]

Особине[уреди]

Под нормалним условима је у гасовитом агрегатном стању. Инертан је и не реагује ни под којим стандардним технолошким условима. На -186°C и 1,013 бар је у течном стању

Примена[уреди]

  • У хемијским реакцијама за добијање нереактивне атмосфере (ако је и атмосфера азота сувише реактивна.
  • У техници заваривања, чист или у гасним смесама са CO, CO2, H2 и N2 ;
  • У металургији за термичку обраду и производњу високолегираних челика, за заштиту одливака, за десулфуризацију ...
  • У електроници за производњу полупроводника, у производњи расветних средстава инструменталној аналитици, нуклеарној техници ...

Начин производње и испоруке[уреди]

  • Добија се ректификацијом течног ваздуха (кисеоничне фракције) на температури испод -185°C
  • У челичним судовима - боцама, под притиском од 150 бара. Боце су појединачне или у батеријама - палетама са заједничким вентилом за пуњење и пражњење, у батеријама судова - боца трајно уграђеним на транспортно возило или у течном агрегатном стању специјалним транспортним возилима до резервоара корисника аргона

Поступак и материјали[уреди]

  • У гасовитом стању под притиском, у течном стању се треба придржавати прописаних норми и мера заштите.
  • За гасовити аргон се може применити већина уобичајених материјала. Течни аргон захтева примену аустенитних легираних челика, алуминијума, бакра и легура, тефлон ...

Извори[уреди]

  1. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  2. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Аргон