Вера Јанићијевић

Вера Јанићијевић
Вера Јанићијевић
Лични подаци
Датум рођења	17. јул 1931.
Место рођења	Скопље, Краљевина Југославија
Датум смрти	7. јануар 2014. (82 год.)
Место смрти	Београд, Република Србија
Научни рад
Поље	филозофија, драматургија, књижевност, сликарство
Институција	VI београдска гимназија, ; Књижевни клуб Багдала, ; Српско филозофско друштво

Вера Јанићијевић (Скопље, 17. јули 1931 — Београд, 7. јануар 2014) била је српски предавач, есејиста, писац, преводилац и сликар.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођена је у породици оца службеника. Завршила је гимназију у Нишу где је стекла основна знања о сликању од вајара Јарослава Кратине и сликара Вучковића и Мишковића. У Нишу је похађала вечерњу школу сликања за талентоване средњошколце, при Дому културе, коју су водили поменути уметници.

Започела је студије на Технолошко металуршком факултету у Београду, које је после две године прекинула због алергије на хемијске препарате и пребацила се на Филозофски факултет. Завршила је филозофију на Филозофском факултету, а затим и драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију, сада Факултет драмских уметности.

Професионални рад[уреди | уреди извор]

Достојевски је био писац кога је непрекидно проучавала. Магистрирала је са темом Драмско у роману Идиот Ф. М. Достојевског, а докторирала са темом Велики романи Достојевског и Кантове антиномије на Филолошком факултету у Београду.

Радила је као професор филозофије у Гимназији у Крушевцу, а затим у VI београдској гимназији, до пензије. Са много бивших ученика је остала у трајној пријатељској вези.

Била је један од оснивача Књижевног клуба Багдала из Крушевца и члан Српског филозофског друштва, чији је била и секретар, тј. потпредседник у два мандата.

Прве есеје о Ману, Камију, Жиду и Достојевском је објавила у књижевном часопису Багдала у Крушевцу.

Захваљујући професору др Божидару Ферјанчићу, почела је да се бави Византијском филозофијом и то је постала, поред Достојевског, њена друга интересна сфера. Објавила је више радова из те области. У часопису Српског филозофског друштва Theoriа објављене су јој студије:

Дијалектика – логика у периоду Византије (бр.23, 1992. г) и
Платонизам (византијског философа) Михајла Псела (бр.3 и 4, 1999. г).

У Књижевним новинама је објавила текстове:

Студије на Царском универзитету у Цариграду (двоброј 1093/1094) и
Византијска ученост и философија (вишеброј 1074/1075 и 1076/1077).

Године 2012. сви ти радови су објављени као књига Византијска ученост и философија, зборник радова, у издању Приватна издања Драгомира Џамбића.

Докторат Велики романи Достојевског и Кантове антиномије објавило је Српско филозофско друштво 1999. г. у едицији Филозофске студије.

Студију Шта знамо а шта не знамо о Библији и Лексикон византијских философа објавила је издавачка кућа Алма 2011. г.

Активно је учествовала у Симпозијуму Филозофског друштва у Сремским Карловцима. Одржала је велики број предавања и учествовала и организовала велики број округлих столова, стручних разговора и трибина у Дому културе Студентски град, Библиотеци Петар Кочић, Библиотеци Милутин Бојић, Правном факултету, Учитељском факултету, Филозофском факултету у Нишу, Градској библиотеци у Новом Саду...

Списатељски и преводилачки рад[уреди | уреди извор]

Писала је поезију и прозу.

Новелете Са Црног пута, које су сећање на детињство проведено у Нишу, за време Другог светског рата, су штампане 1963. г. у издању Багдале, а затим и 2001. у издању издавачке куће Књиготека.

Приче о ђацима Записи једног професора, су 1978. г. читане у оквиру образовног програма Радио Београда, а 1998. г. су објављене као збирка истинитих прича под називом Са маргина једног профе у издању Багдале.

Experimentum hominis, приче, су објављене 2007. г. у издању Приватна издања Драгомира Џамбића.

Објавила је и три филозофска романа:

Платон и тирани, приповест о Платоновим путовањима у Сиракузу, 2004. г. у издању издавачке куће Пешић и синови
Миљеници богова Аристотел и Александар Македонски, приповест о Аристотелу и Александру Македонском, 2005. г. у издању издавачке куће Пешић и синови
Диоген космополита, приповест о Диогену, 2009. г. у заједничком издању издавачке куће Пешић и синови и Приватних издања Драгомира Џамбића.

Преводила је са Руског и Француског језика. Објављени су јој преводи:

А. Чекалова и М. Полаковска Живот и обичаји у Византији, превод са руског, 2003. г. у издању издавачке куће Пешић и синови
С. С. Аверинцев Византијска философија, превод са руског, 2008. г. у издању Приватна издања Драгомира Џамбића

У припреми су превод са руског књиге: Барон А. Е. Врангел, Сећања на Ф. М. Достојевског из Сибира 1854-1856. г. и роман Париз.

Сликарски рад[уреди | уреди извор]

Око 1970. г. се поново вратила сликању и као члан Ликовног клуба "Ђуро Салај" излагала је на много групних изложби, а имала је и једанаест самосталних:

1977. г. у Беграду, у галерији "Ђуро Салај": Пејзажи и мртва природа
1980. г. у истој галерији: Манастири Србије
1983. г. у Нишу, у галерији "Јосип Колумбо"
1986. г. у Беграду, у галерији "Ђуро Салај"
1987. г. у просторији библиотеке VI београдске гимназије: Пејзажи и мртва природа
1993. г. у просторији библиотеке "Бранко Миљковић": Манастири и слике "скинуто са фрески"
2004. г. у макробиотичком ресторану "Природа": Мртва природа
2008. г. у Боготражитељима: Манастири
2009. г. у Градској библиотеци у Новом Саду: Манастири
2010. г. у Библиотеци Петар Кочић: Манастири
2013. г. у Библиотеци Петар Кочић: Ретроспективна изложба

Манастир Студеница, XII век, задужбина Стефана Немање, суви пастел, 1985. г.
Манастир Милешева из 1230. г, задужбина краља Владислава, суви пастел, 1984. г.
Богородичина црква у селу Доња Каменица, недалеко од Књажевца, задужбина непознатог бугарског властелина, суви пастел, 2008. г.