Албер Ками

Из Википедије, слободне енциклопедије
Албер Ками

Albert Camus, gagnant de prix Nobel, portrait en buste, posé au bureau, faisant face à gauche, cigarette de tabagisme.jpg
Албер Ками.

Информације
Датум рођења 7. новембар 1913.
Место рођења Дреан (Француски Алжир)
Датум смрти 4. јануар 1960.
Место смрти Вилблевен (Француска)
Дела
Награде Нобелова награда за књижевност
Потпис

Албер Ками је (фр. Albert Camus; 7. новембар 19134. јануар 1960) француски писац, филозоф и новинар. Добитник нобелове награде за књижевност 1957. године. Познат је по свом карактеристичном стилу писања и тематикама својих дела.

Биографија[уреди]

Албер Ками је рођен 7. новембра 1913. у породици сиромашног алзашког земљорадника у Алжиру. Отац је, убрзо по дечаковом рођењу, погинуо у чувеној бици на Марни у Првом светском рату. Камијево школовање и касније студије на Филозофском факултету у Алжиру протекли су у свакодневној борби за опстанак. Као студент је морао сам да зарађује хлеб, удара печате на возачке дозволе у алжирској префектури, а у слободним часовима да продаје аутомобилске делове и бележи барометарски притисак у метеоролошкој станици. Ками затим ради у алжирској радио-станици, интересује се за позоришну уметност, а једно време ради и са властитом позоришном трупом. До седамнаесте године, када му је дијагностификована туберкулоза, активно се бавио фудбалом играјући на позицији голмана.

Спорт и науку је заволео под утацајем наставника у основној школи. Захвалност му је одао и током инаугуарационог говора при додели нобелове награде за књижевност 1957. године.[1]

Успешна публицистичка активност, међутим, постепено га одводи књижевном стварању. Као есејист, критичар и уредник листа „Борба“, који је 1940. покренуо у Паризу, Ками постаје истакнута личност у француском покрету отпора против нацизма. Богато животно искуство и већ оформљена визија света почели су да добијају свој уметнички облик у низу његових славних романа: Странац, (1942), Куга (1947) и Пад (1956); затим у драмама Неспоразум (1944), Калигула (1944) и Опсадно стање (1948), као и у дитативном лирском коментару романа Странац, објављеном 1943. године под називом Мит о Сизифу. Познати роман је и Побуњени човек (1951). Камијевом књижевном делу одато је највеће признање додељивањем нобелове награде за књижевност 1957. године.

Ками је погинуо 4. јануара 1960. у саобраћајној несрећи. Возач је био његов блиски пријатељ и издавач Мишел Галимар [2] (фр. Michel Gallimard), који је такође погинуо. Његове две ћерке близнакиње, Катрин и Жоан, власнице су ауторских права на његова дела.

Прозни стил[уреди]

У својим делима - било да су романи, драме или есеји - Албер Ками се бави човеком и људском егзистенцијом; трага за смислом човековог трајања и упркос радостима које живот пружа он у њему открива апсурд, много шта што га чиин бесмисленим, одакле и човеково трајно незадовољство у овоме свету и стални сукоб појединца и света, и осећај човека да је странац у овоме свету. На тему те филозофије настаће његов роман Странац, који и јесте слика о апсурнодсти трајања, који ће своје објашњење добити у есеји Мит о Сизифу.[3]

Есеји[уреди]

  • Мит о Сизифу (1948)

Романи[уреди]

Драме[уреди]

  • Неспоразум (1944)
  • Калигула (1944)
  • Опсадно стање (1948)

Референце[уреди]

  1. ^ Интернет енциклопедија Британника
  2. ^ de Gaudemar, Antoine (16 April 1994). "This one's had a good start born in the middle of a move". Guardian (UK)
  3. ^ Књижевност и српски језик, приручник за ученике четвртог разреда гимназије и средњих стручних школа, Часлав Ђорђевић, мр Предраг Лучић, Нови Сад, 2009. год

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :