Видра

Из Википедије, слободне енциклопедије
Евроазијска видра
Fischotter, Lutra Lutra.JPG
Статус угрожености:
Нижи степен опасности - скоро угрожени таксон
Систематика
царство: Животиње (Animalia)
тип: Хордати (Chordata)
класа: Сисари (Mammalia)
ред: Звијери (Carnivora)
породица: Куне (Mustelidae)
потпородица: Lutrinae
род: Видра (Lutra)
Биномијална номенклатура
Lutra lutra
Linnaeus, 1758
Распрострањеност
Распрострањеност
Екологија таксона

Видра, обична видра, ријечна видра, европска или евроазијска видра (лат. Lutra lutra) је врста из породице куна, изузетно прилагођена животу у слаткој води. Познате су као веома вјешти пливачи.

Физичке особине[уреди]

Видре имају гипко и врло покретно тијело. Грађа тијела им је изузетно оспособљена за роњење. У води могу издржати изузетно дуго, а за хватање плијена се служе оштрим и снажним зубима.

Младунци науче пливати у старосној доби од око 80 дана, када им крзно довољно порасте и постане водоотпорно. Прије тога они су јако невјешти у води због меког крзна и практично се боје воде, тако да их у периоду када треба да почну пливати мајка најчешће на силу гура у воду док се не науче.

Исхрана[уреди]

Видре се првенствено хране рибом. У лову нису избирљиве, и по правилу лове плијен који се може најлакше ухватити у датом тренутку. Ипак, омиљена храна су јој јегуље. Често сатјерају плијен у травом обрастао тјеснац и нападају га одозго својим снажним и оштрим зубима. Такође, не ретко се видре хране на рибњацима зато што им је риба ту лако доступна. Знају направити доста пуно штете, нарочито на неограђеним и неосигураним рибњацима.

Поред риба, хране се и раковима, воденим инсектима, жабама, птицама, а понекад и младим кунићима и зечевима. Видре које живе у близини мора хране се раковима и разним морским рибама.

Понашање[уреди]

Француска, 2002.

Видре су врло страшљиве, суздржљиве животиње које живе самачким животом. У лов иду претежно ноћу, а дан углавном проводе у својим јазбинама. Лове и хране се у бистрим и недубоким потоцима, а пожељно је да су ти потоци и обрасли густишем и да су у близини поплавних подручја. За видре је ипак најважније да је вода бистра и да обале пружају могућност скривања. У потрази за храном, видре често знају да се селе из једног ријечног подручја у друго, притом често прелазећи велике удаљености.

Видре обиљежавају своју територију изметом, и често је контролишу. Мужјак обично посједује велику територију, дужине од једног до четрдесет километара, а у просјеку око осамнаест километара, а женка са младунцима посједује нешто мањи простор у склопу територије мужјака.

Јазбине копају између коријења дрвећа у близини ријеке. Понекад користе и јазбине кунића и јазаваца ако нису далеко од воде, а често имају и по неколико својих јазбина које користе у зависности од тога гдје се затекну. Понекад користе и шупља дебла за јазбине, а понекад су јазбине тек рупе у земљи до којих је могуће доћи само из воде.

Размножавање[уреди]

Видре немају одређени период парења. У подручју једног мужјака живи неколико женки, и мужјак их посјећује када су спремне за парење. Мужјаци постају полно зрели са око 18 мјесеци старости, а женке са око 2 године.

Женке се коте отприлике 63 дана након парења, и доносе 1 до 4 младунаца. Првих четрдесетак дана младунци су потпуно беспомоћни и мајка их доји. Мужјаци не учествују у подизању младих. Након 8-9 мјесеци младе видре се први пут привремено одвајају од мајке, а постају потпуно независне од мајке са око 12 мјесеци.

Распрострањеност[уреди]

Европска видра зими

Некада су видре биле распрострањене широм Европе, али се данас ријетко срећу. Данас живе претежно у Уједињеном Краљевству, нарочито у Шетланду, затим у Италији, Норвешкој, сјеверу Русије, у Сибиру и на сјеверу Африке. Понајчешће граде станиште уз ријеке и канале код којих има густих шума, грмља и шипрага, како би се лакше у њима сакриле. Загађеност вода, а у прошлости појачан лов на видре помоћу ловачких паса, те улични саобраћај, све су чиниоци који су допринијели смањењу броја видри.

Угроженост[уреди]

Видре су некад ловљене због свог крзна, које се сматрало скупоцјеним, али су их убијали и рибари да им не би чиниле конкуренцију. Упркос томе, њихов број се није смањивао током година. Међутим, крајем 1950их година је дошло до великог смањења њиховог броја због загађивања вода пестицидима (ОЦ и ПЦБ). Тај отров је загађивао њихово природно окружење, а и накупљао се у рибама које видре једу, тако да је велики број видри на тај начин угинуо.

Видре данас често страдају и у саобраћају. При обиласку своје територије често испадају на улице гдје им пријети брза вожња аутомобила и камиона.

Видра је данас заштићена законом у већини држава у којим живе, а у Европи су од 1979. године уведени и закони који забрањују употребу одређених пестицида[1], али њихов број се још увијек није значајно повећао. У Енглеској се, међутим, број њихових станишта повећао за око 55% између 1994 и 2002. године[2].

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Извори[уреди]