Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/44

Генитив од АП КиМ

Да ли генитив од речи Косово и Метохија гласи Косова и Метохије, без обзира да ли мислимо на државу, територију или покрајину? — Savasampion (разговор) 00:19, 17. новембар 2022. (CET)

Косова и Метохије, тако је. — Садко (ријечи су вјетар) 🖋️ 01:19, 17. новембар 2022. (CET)

Дакле, генитиви су такозване Републике Косова и Аутономне покрајине Косова и Метохије?— Savasampion (разговор) 14:24, 17. новембар 2022. (CET)

Гентиви су „Републике Косово” и „Аутономне Покрајине Косово и Метохија”. Спој атрибутива и генитива може одавати разговорни призвук. — Аца (разговор) 14:45, 17. новембар 2022. (CET)

Држава Србија, упркос томе што су привремене институције самоуправе у Приштини једнострано, противно основним принципима међународног права, прогласиле независност 17. фебруара 2008. године, води мирну, дипломатску и правну борбу за очување Косова и Метохије у свом саставу. — Садко (ријечи су вјетар) 🖋️ 16:11, 17. новембар 2022. (CET)

Дакле даје призвук, по теби, покрајине Војводина и државе Босна и Херцеговина? — Savasampion (разговор) 17:05, 17. новембар 2022. (CET)

Мислим да је Ацин коментар погрешно протумачен. Дакле, генитив пуног назива покрајине је „Аутономне Покрајине Косово и Метохија”, али уколико је реч о скраћеном облику (без АП) онда би било „Косова и Метохије”. Исто важи и за тзв. републику. — HoneymoonAve27 (разговор) 01:00, 20. новембар 2022. (CET)

Зашто је тако? Како је за Војводину и Босну и Херцеговину и због чега разлика? — Savasampion (разговор) 16:02, 20. новембар 2022. (CET)

Овде, вероватно, језички узус и корпус играју улогу. Рећи ћемо „у Аутономној Покрајини Војводини” и „на реци Сави”, док ћемо с друге стране рећи „у Републици Тринидад и Тобаго” и „у Републици Косово”. Атрибутив не мора бити ни у истом роду, ни у истом броју, ни у истом падежу. — Аца (разговор) 18:43, 20. новембар 2022. (CET)

У Правописном речнику из 2010, аутора Милана Шипке, на стр.487 стоји:

• Косово поље, Косова поља
• Косово, -а (што ће рећи: Косова)

Вјероватно се овај други примјер односи и на географски, али и на политички субјект (АП или „републику”) на том подручју. Радован ⁂ 18:34, 20. новембар 2022. (CET)

М (ћирилично) у M (латинично) код висина

Поздрав свима,

Стварно немам намеру да трошим своје драгоцено време на неке непотребне ствари у мом животу па бих хтео да питам да ли је неко одлучио из заједнице да се све висине које су на ћириличном м (1,87 м) мењају у (1,87 m) ? Исто тако да ли се одлучивало о томе и да се поставе енглеске мере као што је сада пример на чланку Амерички фудбал где пише следеће Игра се јајоликим реквизитом, на терену од 120 yd (110 m)

Откад је то по правопису српског језика ?

Уколико неко то може да ми потврди да ли се то и када одлучивало, био бих веома захвалан чисто да знам како да патролирам измене које је корисник Крле, по ко зна који пут, непотребно направио и радио нешто на своју вољу.

Унапред бих замолио дотичног корисника да допусти осталим корисницима да на ову тему у вези неких његових правопосних уноса изнесу своје мишљење без његових упада и коментарисања како он то није видео, како је журио или, авај, како се нешто потрудио да уради за српску Википедију.

Хвала !

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 00:24, 18. новембар 2022. (CET)

Опет започињеш. А да се мало посветиш сређивању својих машинских превода?

Што се тиче јединица прво видиш овде Какве сам глупости овде прочитао, типа ајкуле од само 200 м, да је већа удаљеност од Новог Сада до Београда него од Јупитера и Сатурна зато што јако паметни уредници српске википедије не знају да се код нас користи децимални зарез а не децимална тачка, да се специфична отпорност мери километрима уместо у килоОМметрима, да аутомобили пиче брже него комете у свмиру. Једноставно сређујем и стандардизујем. Хвала на пажњи. — KrleNS (разговор) 00:44, 18. новембар 2022. (CET)

@KrleNS

Тренутно нисам баш нешто у фазону прављења чланака (без обзира какви они били, увек постоје неке чињенице које могу да се поправе) јер немам времена пошто сам у некој приватној гужви па дођем овако увече и проверим неке уписе који, хвала Богу, има доста.

Нисам ово видео на делу Технике, извињавам се. Ко пита, не скита и не може да погреши, јел тако ?

Видео сам да си почео да их мењаш па чисто да проверим да ли је (опет) нешто на твоју руку пошто се то дешавало у не тако давној прошлости или је то заједница одлучила.

Поздрав!

Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 00:54, 18. новембар 2022. (CET)

 Коментар:

Коментари попут Опет започињеш су неприкладни, у најмању руку.

Позивам те да баталиш нападачки тон према другим уредницима и заједници, већ сам те упозоравао што званично што незванично по томе питању. Махом квалитетни доприноси те не аболирају од поштовања правила и поштовања политике пријатељског простора. Да ли се разумијемо?

Може се одговорити и без држања слова и агресивног мудровања.

Исправке чињеничних погрешки су увјек добродошле. За изражавање висине, раздаљине и сличног, скраћеница може бити било на ћирилици или латиници. — Садко (ријечи су вјетар) 🖋️ 00:59, 18. новембар 2022. (CET)

A može se i postaviti pitanje, a da me ne predstavlja kao nenormalnog. A to tebi konstatno promiče, jer ti je jaran. Elem, u SI sistemu su jedinice pišu latiničnim i grčkim slovima i tako je profesionalno. Treba uvesti jedan sistem, da ne bude 10 ljudi u jednom članku na 10 načina piše, a onda se teže pronalaze i otklanjaju greške. --KrleNS (разговор) 01:06, 18. новембар 2022. (CET)

@KrleNS Пре него што га уведемо, треба (ваљда) заједница да изгласа да се слаже у вези тога. Тако је барем било до сада за било коју већу промену. Ако заједница изгласа, лако ће то ботом све да се среди за све чланке да буде универзално. Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 01:25, 18. новембар 2022. (CET)

Ja sam naveo razloge argumente zašto treba sve pisati jednolično, a ne mogu da smislim razlog zašto bi se pisalo ćirilicom, osim ja-tako-hoću-da-kontriram. Negde prosto može doći do teških grešaka. Npr, neko je jedinicu za snagu kilovat (kW) u latiničnom članku (!) o nekom automobilu (pošto je koristio GooglePrevodilac) pisao kao kV, što je sasvim druga jedinica (kilovolt) za sasvim drugu fizičku veličinu (električni potencijal, napon). Treba smanjivati nered, a ne odobravati ga. — KrleNS (разговор) 01:36, 18. новембар 2022. (CET)

 Коментар: Питање SI јединица је прилично јасно: Увек се наводе у латиничном облику. Требало би и да се додаје непрекидни размак (енгл. non-breaking space,  ) између броја и јединице, и за то имамо неколико приручних шаблона у категорији Шаблони за јединице (слободно креирајте нове шаблоне за јединице које их још немају).

Правопис, чл. 180. прописује:

Задржавају по правилу изворну латиничку графију; само неке од њих у текстовима опште намене могу се пресловити и у ћирилицу.

Ми смо ипак енциклопедија, не дневне новине, тако да не би требали да користимо пресловљавање у ћирилицу.

— Ђидо 03:16, 18. новембар 2022. (CET)

@Ђидо С обзиром да ја највише пишем спортске чланке па ми се промакне нека ћирилична мера за висину или тежину ако негде нађем код неког фудбалера ту информацију, стварно нисам ни био упућен да постоје ови шаблони које си навео, а поготово нисам гледао у правопису до те мере да гледам за мере да се пишу латинично. Ја први могу са своје стране рећи да ја правим те грешке још и преправљам латиничне мере на ћириличне тако да сам до сада правио грешке али од сада нећу са свим овим информацијама које сте ти и Крле навели. Чак што више, кад будем имао времена, пребацићу све моје мере у ове шаблоне које си поставио осим ако KrleNS нема времена да то одради лично јер кад мало боље размислим чисто сумњам да постоји неки бот који може да промени слово м у висини у некој инфокутији тако да то мора ручно да се одради. Боки ^{Пиши ↔️ Читај} 11:40, 18. новембар 2022. (CET)

Хвала Боки! Шаблоне сам ја почео да правим пре неколико дана, када ми је досадило да куцам   all the time. Јако су једноставни, али помажу. — — Ђидо 17:48, 18. новембар 2022. (CET)

Bilo bi dobro ako bi mi neko pomogao. — KrleNS (разговор) 15:22, 18. новембар 2022. (CET)

 Коментар: Сагласан сам са колегама Крлетом и Ђидом; ознаке и јединице мера, биле оне империјалне или оне из СИ система, треба писати латиницом или словима грчког алфабета. Иако ПСЈ понегде допушта писање јединица и ћириличним писмом (кг, кг. и сл.), предност свакако има латиница, а да не говорим тек за величине које се означавају словима грчког писма (густина, фреквенција, таласна дужина...). Мислим да је одговор на ово питање прилично јасно што је још и пре апострофирао КрлеНС. — Вукан ® 16:23, 18. новембар 2022. (CET)

Црта између два презимена

Постављам питање за црту између два презимена, ако особи у званичним документима стоји црта. Како насловити чланак, са или без?— Ванилица (разговор) 21:23, 23. новембар 2022. (CET)

Име и презиме премијера Канаде

Ако сте за да се страница зове '''Џастин Тридо'' потпишите се овде:

1. за - Gudi129 (разговор) 23:34, 24. новембар 2022. (CET)

Ако сте за да се страница зове ''Жистен Тридо'' потпишите се овде: — Gudi129 (разговор) 23:33, 24. новембар 2022. (CET)

 Коментар: Као неко ко је живео у Канади 23 године могу само рећи да је ово бесмислено јер се човек зове Џастин тако да не видим поенту због чега би се око овога и гласало. Боки ✉ 23:24, 26. новембар 2022. (CET)

У овом случају је најбоље поставити извор у којем он лично или изговара име или говори о томе, пошто је помало несвакидашње да име и презиме у наш језик преносимо под различитим правилима транкскрипције. — Ранко Николић (разговор) 23:37, 26. новембар 2022. (CET)

Колега @Ранко Николић

Човек се зове Џастин као и сви остали којима се у енглеској абецеди име пише Justin (Џастин Бибер, Џастин Тимберлејк, итд.)

Ово је очигледно неко зезање из не знам ког разлога.

Боки ✉ 23:41, 26. новембар 2022. (CET)

Ако је већ тако, онда треба вратити стари назив чланка, испадамо неозбиљни овако. — Ранко Николић (разговор) 23:43, 26. новембар 2022. (CET)

@Ранко Николић Ако ти овде чујеш Жистен, онда или ја морам да идем код ушног доктора да проверим свој слух или не знам шта се дешава. Ја сам живео у тој земљи 23 године и од те 23 године сам много година провео са њим на власти. 1000% сам сигуран како се човеку каже име.

Видим да је @Вукан Ц то мењао и он је био тај који је преусмеравао и баш ме чуди да он није отишао на енглеску верзију чланка где постоји звучни пример како се каже његово име.

Боки ✉ 23:49, 26. новембар 2022. (CET)

@Боки: @Gudi129: Каква су опет ова накарадна тзв. гласања? Је л’ ви знате да у Канади постоји покрајина Квебек у којој је насељено франкофоно становништво и у којој је доминантан француски језик? Отворите Правопис на страну 240! Отац му се звао Пјер, да ли је то енглеско име? На било којој википедији јасно је напоменуто да је он и да је читава његова породица француског порекла. Какве везе Џастин Тимберлејк из Мемфиса има с овим кад тамо француски уопште није заступљен? Да не помињем да он с поменутим Џастином Бибером нема никакве француске корене што се може проверити на Гуглу за десетак секунди као што се може проверити и то ког је порекла Тридо. Да није смешно, било би жалосно. — Вукан ® 01:36, 27. новембар 2022. (CET)

@Вукан Ц Горе сам Ранку навео директно са енглеске Википедије где тачно каже слово по слово како се каже његово име и лепо каже Џастин Пјер Џејс Трудо.

Ја стварно не разумем твоју поенту да стално приказујеш неке правописе, рукописе и шта ли већ ако се човек лепо и лично ословљава као Џастин Трудо (као што се ја ословљавам као Бојан ЦвЈетковић (ово Ј ми је породично и нисам Цветковић као што неки покушавају да ме прекрсте)) а ти покушаваш тј. си покушавао тада са твојим пајтосом ННом, којег си много пута подржавао у неким стварима у које сада не бих да улазим, да човека прекрстиш у нешто што није (ово сам видео преко измена и промена које си по неком правилу требао да поставиш на расправу пре него што си својевољно то мењао заједно са ННом).

Твоје питање у вези канадске географије, које је било веома неприкладно:

Да, итекако сам упознат канадском географијом с обзиром на то да сам ту живео 23 године свог живота. Он је задржао своје име као Џастин и то може да се провери исто тако ако на Гуглу потражиш а да не рачунам да постоје многи снимци где се он представља као Џастин људима и нацији с обзиром да је њихов премијер. Исто тако сам итекако подржавао његову политичку партију током свог боравка у Канади и знам како му се звао пок. отац као и он тако да бих те замолио да други пут мало погледаш дубље у ову тему која ми је итекако позната пре него што напишеш овакве небулозне коментраре типа "Јел знате ви где је Канада?" пошто постоје неки чланови српске Википедије који су итекако упућени у канадску географију и канадске политичаре (сигуран сам) боље него ти.

Твоје питање у вези тога какве везе имају двојица поменутих Џастина:

Џастин Тимб. и Бибер су само били примери транскрипције како се његово име каже с обзиром на то да неким људима изледа на тај начин треба да се црта.

Толико од мене у вези ове, мени веома смешне, теме јер било који канађанин, сад да пустим јавно по друштвеним мрежама, би се смејао како смо назвали премијера друге по величини земље на свету.

Боки ✉ 02:00, 27. новембар 2022. (CET)

Пре него што одем да спавам, замолио бих ако може колега @Laslovarga, као један од примера људи којих, у ово глуво доба ноћи, могу да се сетим да су из Канаде, да се јави на ову тему и да каже своје мишљење.

Боки ✉ 02:21, 27. новембар 2022. (CET)

 Коментар: Ја не знам колико пута ово треба да се понови. Транскрипција са страних језика у српски није фонетска, већ прилагођена. Име и презиме Кристијана Роналда у Португалу изговара се „Криштијано Роналду”, да ли то значи да треба и ми тако да га ословљавамо само зато што он самог себе тако зове?

Молим те немој више потенцирати то што си живео у Канади не знам ни ја колико година јер када говоримо о правописним недоумицима то нема ама баш никакву тежину. Двадесет и први је век, свако може отворити ПСЈ на интернету ако већ нема примерак код себе и да провери како се преноси француско име Justin и презиме Trudeau. Кад већ толико наваљујеш на пројекат на енглеском језику, провери онда ову страницу и увери се да се ова породица пре више векова преселила из Француске (!) у Канаду, данашњи Квебек: https://en.wikipedia.org/wiki/Trudeau_family. Ако би пак погледао пројекат на француском језику, јасно би ти било ком се изговору даје предност: https://fr.wikipedia.org/wiki/Justin_Trudeau

Џастин Тимб. и Бибер су само били примери транскрипције како се његово име каже с обзиром на то да неким људима изледа на тај начин треба да се црта. Једини коме овде треба да се црта си ти јер изгледа да и даље не разумеш да су дотичне особе енглеског порекла — Американци, док је Тридо франкофони Канађанин коме су преци пре доста векова били Французи из Француске.

Без тих тзв. „рукописа” и „правописа”, како ти претенциозно и паушално представљаш целокупан правопис једног језика, он не би опстао.

Ово стварно постаје „борба с ветрењачама”. — Вукан ® 23:04, 2. децембар 2022. (CET)

@Вукан Ц Итекако сам упућен одакле је премијер Канаде тј. које му је порекло али хвала ти на линку, није било потребно. Оно што ја желим да кажем је да је он човек у много наврата сам рекао да жели да му се име тако каже (Џастин) јер се доста пута тако обраћа нацији. То је све, што се мене искрено тиче - нека остане овако али видим по коментарима да је и пре било смехотреса у вези промене имена. Уосталом, једна РТС сигурно има неког ко би преправио његово име кад пишу али већ годинама у свим чланцима у којима га спомињу га ословљавају као Џастин. Е сад, ако новинари РТС-а нису добри са правописом српског језика, онда не знам шта би ти рекао.

А што се тиче малог Џастина Биберовића ...

Bieber's ancestry includes French-Canadian, Irish, English, Scottish, and German.

...живо ме занима којој он страни припада по теби. 90 % Канаде су помешани па се не зна ко кога шта, тако да, можемо овако до бесвести али ја овде стајем - настављамо ми даље са радом на Википедији али неке ствари би стварно требале да се кристалишу а не да будемо предмет спрдње.

Боки ✉ 23:36, 2. децембар 2022. (CET) — Боки ✉ 23:36, 2. децембар 2022. (CET)

Россияне и Русские

У руском језику постоје два израза која у српском преводе као Руси. Први израз је Русские, који означава источнословенски народ Русе. Други израз је Россияне, који означава становнике Русије, тј. политичку или грађанску нацију. Назив је изведен из руског назива за државу Россия, који се код нас преноси као Русија (не Росија).

Е сада, како на нашој Википедији именовати чланак ru:Россияне? — Ранко Николић (разговор) 00:22, 27. новембар 2022. (CET)

Вјероватно као грађани Русије (држављани Русије). Мени је ово питање занимљиво и због наших паралела. Већ смо водили дискусије ко су Србијанци и да ли имамо више појмова за Црногорце, али можда је вријеме да отворимо и питања нпр. Хрвата (племе, народ, нација, држављанство)... колико то различитих значења имамо за овај појам? Радован ⁂ 00:28, 27. новембар 2022. (CET)

Слажем са овим што је колега CarRadovan написао. Једино ми то иде у главу пошто Simple English верзији пише следеће ...

Rossiyane (Russian: россияне) is a Russian language word that refers to all citizens of Russia.

Тако да ово што је рекао колега Радован има пуни смисао.

Боки ✉ 00:40, 27. новембар 2022. (CET)

Ево из одјељка о имену Русије: „За разлику од руског језика, који прави јасну разлику између појмова који означавају етничку, односно државну припадност, та терминолошка дистинкција није препознатљива у српским преводима руских назива, пошто се у говорном српском језику не прави разлика између придевских одредница које се односе на Русе, односно Русију, већ се придеви изведени из етнонима Руси користе и за означавање појмова које се односе на Русију. Иако је у српској лексичкој баштини посведочено постојање придевских облика изведених из именице Русија (русијски и русијански) употреба таквих облика је изузетно ретка и није присутна у живом говору.”

Референце

Горе сам већ споменуо неке примјере. Али таквих примјера ми имамо много и врло је упитно да ли такве појмове објединити једним чланком нпр. Аустријанци или их раздвајати као у случају Црногорци (вишезначна одредница). Оно што је код нас такође занимљиво јесте, како неко архаично име (због других циљева) може да поприми ново значење, нпр. Бошњаци (вишезначна одредница), тако да ме не би изненадила ни нечије будуће инсистирање на увођењу и појма Росијани или Русијани са значењем становници Русије. Радован ⁂ 01:12, 27. новембар 2022. (CET)

Логично ми је ставити наслов чланка Грађани Русије и потом у наставку ставити или Русијанци, Русијани, са напоменом на основу Радованове референце. — Садко 🖋️ 02:24, 27. новембар 2022. (CET)

УАЕ

Који би био правилан назив за грађане Уједињених Арапских Емирата? — HoneymoonAve27 (разговор) 16:50, 3. децембар 2022. (CET)

@HoneymoonAve27 Емираћани, барем тако ја мислим. Боки ✉ 23:09, 3. децембар 2022. (CET)

Волим варијанту грађани САД/УАЕ/УК... — Садко (разговарај) 23:26, 3. децембар 2022. (CET)

Правилно је „Емираћанин” и „Емираћанка”, што је забележено и у пракси (пр.). Варијанта „држављанин Уједињених Арапских Емирата” такође је расположива могућност. – Аца (разговор) 16:23, 4. децембар 2022. (CET)

AdBlue

...и како га именовати, оригинално, тренутно (Адблу), А-ДЕ блу или нешто треће — Милићевић (разговор) 23:40, 9. децембар 2022. (CET)

Робне марке, имена предузећа и слично остављамо у оригиналу. Била је расправа и одлука о томе, али ме мрзи да копам где беше. — Ђидо 03:05, 10. децембар 2022. (CET)

Ok — Милићевић (разговор) 11:19, 10. децембар 2022. (CET)

Игор Лазић a.k.a. Niggor, чији је ?

Поздрав колеге

Видим да се већ пар пута води дебата у вези тога чији је певач Niggor, српски или црногорски. Видим да је доста пута враћена измена да је црногорски али ја стварно не разумем по којој основи је он српски певач ако је рођен у Црној Гори тј. Котору и представља се доста пута као неко ко је црногорац.

Можда грешим, исправите ме али бих само хтео да знам шта да радим са измена у будуће што се тиче чланка о њему.

Остављам осталим колегама патролерима у аманет да провере ову измену али бих волео да знам за убудуће шта и како.

Боки ✉ 02:13, 11. децембар 2022. (CET)

Црногорски. Рођен је у Црној Гори и изјашњава се као Црногорац. — HoneymoonAve27 (разговор) 14:51, 16. децембар 2022. (CET)

 Коментар: Није тачно. Човјек се сам изјаснио. У Боки су Црногорци (етнички) конструкт изразито новијег датума. У Паштровићима нема ни Црногораца ни Монтенегрина, осим оног одрода обавјештајца Кентере. Упутио бих колега да прочитају сегмент чланка на тему, све смо покрили. — Садко (разговарај) 16:21, 16. децембар 2022. (CET)

Косовска специјализована већа и Канцеларија специјалног тужилаштва

Мислим да би прикладнији наслов овог чланка био „Специјализоване коморе Републике Косово” (као што је и на ен Вики). Тренутни наслов никако нема смисла с обзиром да је пун назив „Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво Косова” (1), али мислим да би такав наслов био предугачак јер би пре „Косова” морали додати и реч „Републике”. — HoneymoonAve27 (разговор) 14:51, 16. децембар 2022. (CET)

Без репубљике, што се мене тиче. — Садко (разговарај) 16:22, 16. децембар 2022. (CET)

Провера транскрипције

Ко је вољан наравно

• Санта Марија ла Фоса
• Санта Маргерита Лигуре
• Санта Луче
• Сантиколо
• Санта Софија д'Епиро
• Санта Марија Наварезе
• Сант'Антонио ди Галура
• Сант’Антимо
• Сант’Ана ди Кампоре
• Сант’Андреа ин Перкусина
• Сант’Андреа ди Конца
• Сант’Андреа Апозтоло дело Јонио
• Сан Вито ди Легуцано
• Сан Вито деј Нормани
• Сан Вито ал Мантико
• Сан Винченцо Вале Ровето
• Сан Тамаро
• Сан Сило
• Сан Себастијано ал Везувио
• Сан Салваторе Телезино
• Сан Потито Санитико
• Сан Поло д'Енца
• Сан Пјетро Мусолино
• Сан Пјетро Инфине

— Милићевић (разговор) 19:22, 12. јануар 2023. (CET)

Називи награда

Како стојимо с писањем назива награда? Видим да је скоро баш велики број чланака о наградама названим по личностима преименован уз употребу наводника, иако је претходно пракса била да иду без (у складу са одредбом стилског приручника о редукованој употреби наводника и давањем што веће предности курзиву, из практичних разлога). У опису једног преименовања као разлог је наведено Генерално се то тако пише, мада обично стоји само Правопис (иако он није баш изричит на ову тему). Да ли се о овоме негде расправљало (па ми је промакло) или поново имамо нестандардизовану и стихијску промену? Требало би да имамо усаглашену смерницу и да је доследно примењујемо. — DJ0302 (разговор) 04:43, 28. јануар 2023. (CET)

Не сећам се расправе, али слажем се са тобом да коришћење искошеног текста у насловима је примереније, нпр. Награда Милош Црњански уместо Награда „Милош Црњански” — Ђидо 18:59, 31. јануар 2023. (CET)

И као што кажеш, стилски приручник је недвосмислен. — Ђидо 19:00, 31. јануар 2023. (CET)

@Ђидо: Могуће је и да корисници нису упознати с тиме како да искосе наслове тј. са постојањем и начином коришћења шаблона DISPLAYTITLE, па се чешће одлучују за наводнике. Међутим, још један од проблема с наводницима у наслову је у томе што их није могуће позвати једним кликом из менија, па тако тамо завршавају разне комбинације које су копиране ко зна одакле, иако је прописано само „”. Сличан проблем је и са апострофима и недеље сам потрошио у узалудном покушају да бар део тога исправим. Ово са наградама је релативно новији талас измена и мислим да је требало да прође кроз неке консултације и прецизирања. Можда би @Aca: могао да да неко тумачење по овом и сличним наводничким питањима, пошто је он последњи предлагао прецизирање стилског приручника.

И да, СП заправо јесте јасан, али по овом питању се мало поштује, па тако рецимо део корисника и даље инсистира на писању назива песама наводницима, а албума курзивом (по угледу на праксу на Википедији на енглеском). Пошто већ правопис овде оставља доста слободе, има чак и корисника који су присталице веома широке употребе наводника, па под њима пишу све и свашта, што доста утиче на стилску неуједначеност чланака. — DJ0302 (разговор) 14:13, 7. фебруар 2023. (CET)

Хвала на позиву за учешће! Наводници се већином могу заменити косим словима. Употреба курзива је подесна за наслове чланака стога што јемчи доследност, приступачност и једнообразност. Досад сам наводнике неретко сусретао у чланцима о наградама и образовним установама. Називи образовних установа углавном садрже властито лично име у службеном називу. За пример узмимо чланак Гимназија „Јован Јовановић Змај” Нови Сад. Такве чланке би из побројаних разлога требало преместити, тако да употребљавају курзив — Гимназија Јован Јовановић Змај Нови Сад. Истоветно ваља насловљавати и чланке о наградама — Награда Милош Црњански. Срдачан поздрав! — Аца (разговор) 14:46, 7. фебруар 2023. (CET)

Називи песама

Покрећем расправу о томе да се у стилски приручник у одељку о транскрипцији дода део о томе како се пишу имена песама које нису на српском.

Прва тачка

Мој први предлог је да се имена песама остављају у изворном облику:
Да | My Heart Will Go On је песма Селин Дион.
Не | Мај харт вил го он је песма Селин Дион.
Не | Моје срце ће наставити је песма Селин Дион.

Изузетак би били језици који не користе латиничне и ћириличне карактере, те би се за њихову сврху користила латинизирана верзија наслова. Нпр. 露営の歌 би се у наслову чланка писало као Roei no Uta, а у уводнику као 露営の歌 (Roei no Uta).

Друга тачка

Други предлог је да се име песме преводи у случају да је наслов важан у контексту реченице, параграфа или чланка:
Да | My Heart Will Go On (прев. Моје срце ће наставити) је песма Селин Дион. Ова песма говори о прежаљењу изгубљене љубави. — превод је релевантан.
Не | У марту су избациле песму Loco loco (прев. Луд луд). — превод не доприноси чланку.

— IмSтevan ^{разговор} 18:40, 31. јануар 2023. (CET)

---

Коментари

Имена песама дефинитивно требају да остану онаква каква су у оригиналу јер ми је тотално апсурдно да нпр. на енглеској Википедији неко покуша да преведе песму Ја враголан, и мој деда.

Превод песме би, по мени, требао да стоји на свакој Википедији (а то се веома лако нађе) како би чланови те исте Википедије могли да знају о чему је реч у тој истој песми.

Боки ✉ 22:09, 31. јануар 2023. (CET)

Друга тачка: Ја бих избегао препоруку самосталног превођења наслова песама, јер у њима има доста финеса, исечених сегмената фраза итд, те нисам баш уверен у то да ће већина корисника имати осећаја за препознавање таквих ствари. Видимо и сами како нам изгледају преводи чланака с других ВП пројеката, а ту се барата релативно једноставним и прецизним језиком. Уколико постоји неки спољни превод наслова песме, тј. нешто покривено извором (рецимо у случају Песме Евровизије и РТС-а, где је то била устаљена пракса), нема разлога да се то не убаци у чланак. Мада, пре бих изабрао да се превод наведе ниже, негде у одељку који се бави текстом песме, него да иде одмах у уводну реченицу чланка. — DJ0302 (разговор) 14:28, 7. фебруар 2023. (CET)

С овиме бих се могао сагласити. Већ се раније разговарало о томе да самостално превођење може представљати својеврстан облик властитог истраживања. Превођењу се може прибећи само када постоје извори за потврду датог превода. — Аца (разговор) 14:51, 7. фебруар 2023. (CET)

Покренута је рапсправа на Википедија:Гласање/Предлог/Наслови_страних_песама — IмSтevan ^{разговор} 18:03, 13. фебруар 2023. (CET)

Featuring

Да ли постоји препорука о томе како се преводи feat. и ft. (гостујући извођач)? Ова фраза се усталила у српској музичкој индустрији, па је моје питање да ли би ово требало остављати у оригиналу или преводити као са или гост. — IмSтevan ^{разговор} 14:53, 11. фебруар 2023. (CET)

@ImStevan Веома интересантна тема за коју, мислим, да не постоји решење. Зашто ? Зато што је то просто један маркетиншки трик данашљице где се споје двоје или троје уметника и да би добили већи публицитет, они напишу ft. или feat а уствари постоји веома лако решење.

У најпростијој српској терминологији, ово се зове дует или трио или ... колико год их већ има на тој песми јер се то управо дешава у песми. Не постоји нешто што се зове гост на песми ... или певаш или не певаш.

Боки ✉ 18:57, 11. фебруар 2023. (CET)

@Боки: Дефинитивно се не слажем. Сарадња где два или више извођача имају подједнаку количину приписаних заслуга није исто као извођач и гостујући извођач. А то није ни тема, питање је само шта радити са feat. и ft, превести (Милица Павловић са Албином — Шећеру) или не (Милица Павловић feat. Албино — Шећеру). У првом случају се име мора мењати по падежу док у другом може да се остави у оригиналу (препознатљивије је) — IмSтevan ^{разговор} 19:12, 11. фебруар 2023. (CET)

И или са? Домаћи помодари музиканти незаинтересовани за језичку културу углавном преносе изворно енглеско feat. У књижевности и науци не постоји фит, једноставно се упишу сви коаутори. — Садко (разговарајмо) 00:19, 12. фебруар 2023. (CET)

@Садко: Значи решење је по теби...Милица Павловић, Албино — Шећеру? — IмSтevan ^{разговор} 13:48, 12. фебруар 2023. (CET)

Могло би бити. Изнио сам у претходном коментару три могућности. Коришћење запете или једноставно Милица Павловић и Албино дјелују прихватљиво. Сумњам да се може смислити револуционаран превод за feat. — Садко (разговарајмо) 14:01, 12. фебруар 2023. (CET)

Али feat. и & нису синоними, не можемо да мењамо чињенично стање да се неки извођач сматра главним, а други гостујућим. Не могу да буду на истом нивоу. По мени је најбоље да користимо feat. у оригиналу јер то је у неку руку "део имена" извођача — IмSтevan ^{разговор} 14:48, 12. фебруар 2023. (CET)

Уколико је формулисано Рамбо Амадеус са Владом Георгијевим и Жељком Јоксимовићем, зар није јасно одвојен први међу извођачима? Све ми је боље од буквалног преношења фит. — Садко (разговарајмо) 03:06, 13. фебруар 2023. (CET)

Јесте јасно, само се надам решењу у ком избегавамо падеже (Жељко уместо Жељком) — IмSтevan ^{разговор} 18:06, 13. фебруар 2023. (CET)

Па наш језик није енглески, и има падеже, тако да их треба користити. — Ђидо 18:16, 13. фебруар 2023. (CET)

Управо тако. — Садко (разговарајмо) 23:08, 13. фебруар 2023. (CET)

Мислим да Стеван има поенту када каже да би требало да тежимо избегавању падежа у овом случају, али из другог разлога. Наиме, постоји солидан број псеудонима који нису згодни за транскрибовање + иза фита (доста ређе) могу бити и музичке групе чије називе такође не дирамо, па је боље да се трудимо да све то некако држимо у номинативу што је чешће могуће. Најпре у циљу смањивања тог падежирања с цртицом (које је једна доста омражена и рогобатна правописна појава).

Овде би требало имати у виду да гостовања другим музичарима нису измишљена када и featuring (у наставку коментара фит), већ да су постојала и пре. И на тржиштима с којих је увезено то фит раније се записивало другачије, најчешће са &/and или чак with. Што се извођачких заслуга тиче, оне су ретко потпуно равноправне (најприближније томе су у случају певачких дуета). Узмимо рецимо и следећу (не баш ретку) варијанту: првопотписани продуцент/ди-џеј направи неку музику, а фит вокалиста преко тога одрепује/отпева свој текст. Има ли ту изразите извођачке или ауторске предности? У суштини, првонаведени извођач је најчешће онај на чијем носачу звука (албуму, синглу, стриминг налогу/каналу) је та песма објављена. Међутим, зар није довољно издвојен самом чињеницом да је првопотписани?

Даље, фит није једини начин записивања оваквих комбинација, па ни потенцијално стандардизовано решење не би требало да усклађујемо само с њим. Као што рекох горе, у случају сарадње две групе (тј. гостовања једне другој) нешто ређе се користи записивање уз употребу фита, ту се и даље учесталије прибегава коришћењу &. Писање са зарезом уместо фита (у идентичној поставци ствари) је код (т)реп извођача присутно одавно, у скорије време је све заступљеније Пера x Жика, а ко зна шта ће се још смислити. Нисам сигуран да смо као енциклопедија баш обавезни да јуримо сваки тренд по овом питању (иако фит јесте доста трајна пракса).

Укратко, мени су најмање лоше опције за стандардизовање Пера и Жика или Пера, Жика и не мислим да смо се нешто драстично огрешили таквим решењем. Да је идеално — није. Наравно, у случају да сарадња функционише као трајни дуo или трио, то пишемо као да је у питању група, без транскрибовања (Erik B. & Rakim, Crosby, Stills & Nash). — DJ0302 (разговор) 03:20, 14. фебруар 2023. (CET)

Псеудономи

И ово питање желим да потегнем јер, како уређујем странице везане за Песму Евровизије, често се сусрећем са проблемима. Како се пишу људи под псеудонимом? Прошле године смо имали ди-џеја LUM!X, да ли је његово име на ћириличној страници Лумикс, Лум!кс, Lum!x, Lumix или LUM!X? Ове године имамо певачицу Brunette која ће представљати Јерменију. Да ли је она Брунет или Brunette? Није група па се на њу не односи мањак транскрипције, а чини се као да би требало. Нпр. за певачицу Teya очигледно нема потребе да се транскрибује кад може да се напише Теја на српском. Имамо певача Eegor на Песми за Евровизију ’23, али његово име сигурно не треба дирати јер нико неће знати о коме се ради ако се као извођач напише Игор. Да ли је певач Стефан Shy, Стефан Шај или Stefan Shy? Певачица Andjela (чита се Анђела) је Andjela, Андјела или Анђела? Шта транскрибовати, шта не и где је граница? — IмSтevan ^{разговор} 17:39, 15. фебруар 2023. (CET)

Добро питање, хтео сам и ја одавно да га покренем, али нисам имао времена. Наиме, након оне одлуке о нетранскрибовању назива група некако је неприметно почело да се подразумева и да се сваки псеудоним на иностраном језику оставља у изворном облику, па тако рецимо тренутно имамо Diplo или Skepta (ово сам најскорије приметио, има још доста примера), иако су ту природнији и погоднији транскрибовани облици. Можда опет @Аца: може да нам понуди неко тумачење везано за псеудониме? Ја сам негде при ставу да је боље да око тог питања вагамо од ситуације до ситуације и да изворни облик остављамо само тамо где се транскрипцијом много губи или је она напросто... незгодна. — DJ0302 (разговор) 19:33, 15. фебруар 2023. (CET)

Ха(и, ј)фа

Које би било правилно — Хајфа или Хаифа? — ‎רוח חיים (разговор) 17:09, 15. март 2023. (CET)

Хаифа је дефинитивно устаљено име. Увек у нашим атласима је било "Хаифа". Политика има 85 појављивања Хаифе и 2 пута Хајфа. — Ђидо (разговор) 18:09, 16. март 2023. (CET)

Хвала на одговору. С обзиром да је тако, преместићу чланак Хајфа на „Хаифа”. — ‎רוח חיים (разговор) 19:24, 16. март 2023. (CET)

Лорен и Лорин

@Squidwood: Певачица Loren Zineb Nora Talaui познатија је под својим надимком Loreen. У српском се за њу усталило име Лорин иако се и њено право име и надимак изговарају Лорен (или чак Лорјен; примери изговора из шведских извора: пример 1, пример 2, пример 3, пример 4, пример 5 и најважнији пример 6 у ком она изговара своје име). Нигде нема ни помена да се изговара Лорин. У Википедија:Транскрипција са скандинавских језика, колико видим, нема правила за то да ли је Е на шведском Е или И, па претпостављам да је Е. Како писати њено име? — IмSтevan ^{разговор} 19:49, 23. март 2023. (CET)

Шта знам, сви изговарају Лорин, чак и Швеђани исто тако изговарају... — Squidwood (разговор) 19:51, 23. март 2023. (CET)

@Squidwood: Па не изговарају, пружио сам примере — IмSтevan ^{разговор} 20:16, 23. март 2023. (CET)

Онда нека буде Лорен, али да буде написано ћирилицом. — Squidwood (разговор) 20:34, 23. март 2023. (CET)

Елмер

Амерички композитор Elmer Bernstein је у чланку Седморица величанствених кредитован као Бернстин, у категорији за његове композиције као Бернстејн, у чланку Амерички вукодлак у Лондону као Бернштајн итд. На енглеској википедији пише да се његово име изговара као Burn-steen. Који одговор је тачан, тј. коју транскрипцију да користим? -Урош (разговор) 13:24, 25. март 2023. (CET)

Иако је његово презиме немачко-јеврејског порекла, он није имигрант, и његово име се транскрибује по америчком изговору енглеског језика -- Бернстин. — Ђидо (разговор) 17:59, 25. март 2023. (CET)

Музеј Метрополитен

Наиђох на чланак Метрополитенски музеј умјетности. Мени ово звучи потпуно погрешно. ради се о музеју Метрополитен (Metropolitan). Дефиниција за реч метрополитен (metropolitan) на Гугл преводиоцу гласи - relating to or denoting a metropolis, often inclusive of its surrounding areas - који се односе на метрополу или која означава метрополу... - односно велеград. Значи, по мени (нисам лингвиста), реч би моглча бити Метрополски или Велеградски музеј (што би звучало баш глупо), али никако Метрополитенски - то би се на енглески могло, вероватно, превести као „metropolitanian”.
Дакле, шта са овим? Зашто је уопште овај чланак премештен са наслова Музеј Метрополитен — BuhaM (разговор) 20:22, 31. март 2023. (CEST)

Мислим да би требало да буде Музеј уметности Метрополитен — IмSтevan ^{разговор} 15:45, 1. април 2023. (CEST)

Слажем се. — Ђидо (разговор) 18:52, 1. април 2023. (CEST)

Ђидо, IмSтevan, хвала момци! Исправисмо ову лингвистичку брљотину. :)— BuhaM (разговор) 13:49, 15. април 2023. (CEST)

Корејска имена

Да ли је неко упознат с транскрипцијом корејских имена? Дакле, да ли је правилно нпр. Ким Џонг Ун, Ким Џонг-ун или Ким Џонг-Ун, јер тренутно имамо сва три примера у употреби. Некако ми је необично рећи „током владавине Кима Џонга Уна”, док би ми логичније било „Кима Џонг-уна”, али нисам стручан по овом питању. — ‎רוח חיים (разговор) 18:29, 20. април 2023. (CEST)

Никола је својевремено објашњавао ту транскрипцију и било би Ким Џонгун, као Сон Хјунгмин итд. -- Vux33 (разговор) 06:48, 22. април 2023. (CEST)

Зар није у том примеру „током владавине Ким Џонг Уна”? — IмSтevan ^{разговор} 12:03, 24. јун 2023. (CEST)

Одешка или Одеска област

Замолио бих колеге које боље познају правописна правила нашега језика, да ми отклоне једну сумњу. Наиме, на једној друштвеном мрежи сам прочитао како садашњи назив чланка Одешка област није правилан и да топоними не подлијежу гласовним промјенама и да би правилно било Одеска област. — Ранко Николић (разговор) 00:22, 22. мај 2023. (CEST)

Одакле уопште "ш" у овој речи? Одеса ⇒ Одес-ска ⇒ Одеска. Присвојни придев од речи "Одеса" би требао бити "Одески", без обзира на то што је властита именица. — Ђидо (разговор) 19:49, 22. мај 2023. (CEST)

Баш ме занима која је то гласовна промена променила "с" у "ш"? — — Ђидо (разговор) 19:53, 22. мај 2023. (CEST)

@Ђидо

Јотовање :) Шалу на страну, овде се аутор мало, као што рекосте, занео а пошто то нико до сад није гледао, нико није ни приметио. Сигуран сам да постоји још неких случајева као што је овај. Боки ✉ 21:43, 23. мај 2023. (CEST)

Изгледа да се аутор чланка руководио украјинским изговором Одеська область, који није меродаван за творбу присвојних придева у српском језику. — Ђидо (разговор) 20:15, 22. мај 2023. (CEST)

И мени је нелогично, али опет стоји тако од 2012. године. Преименован сам чланак. — Ранко Николић (разговор) 20:29, 22. мај 2023. (CEST)

Да се област којим случајем назива Одес - онда би придјев био одешки (једначење сугласника по звучности; као и у примјерима Тексас/тексашки, Тунис/тунишки, крас/крашки). Али овдје имамо Одеса, и мени логично звучи одески/одеска (као што је Ђидо дао примјер). Но, не могу да то нађем кроз примјере или у граматици. Радован ⁂ 00:02, 23. мај 2023. (CEST)

Руске области и велико слово

Чланци о руским областима (нпр. Мурманска област) су именовани са малим словом "област". Правопис, тачка 50, каже:

Ако су називи држава, (кон)федералних и аутономних јединица и насељених места (засебних насеобина) вишечлана имена, све речи пишу се великим словом, изузимајући помоћне речи (везнике, предлоге, чланове - ако нису на почетку)

дајући даље примере Република Српска, Аутономна Покрајина Косово и Мешохија, Нови Јужни Велс, Северна Територија и др.

Руске области су федералне јединице, и требају се писати великим словом код свих речи, дакле: Мурманска Област, не Мурманска област.

Да ли ико има противно мишљење?

— Ђидо (разговор) 23:33, 23. мај 2023. (CEST)

Ја се слажем са променом Боки ✉ 23:41, 23. мај 2023. (CEST)

Правопис прави разлику између :

1. ентитета и аутономних јединица и
2. административно-територијалних јединица

За прве прописује свако почетно велико слово (као у твом примјеру), а за друге - само прва ријеч великим словом. До сада смо руске републике и покрајине сматрали аутономним јединицама, а области ат јединицама. Тако да иде мало слово. Правопис, чак наводи и примјер кантона у ФБиХ, који су дијелови једне федерације, а такође се пишу малим словом, нпр. Средњобосански кантон итд. Радован ⁂ 00:53, 24. мај 2023. (CEST)

Где то правопис помиње кантоне Федерације БиХ? Ја имам Правопис српскога језика Матице српске из 2010. године, и они се не спомињу. Мој цитат горе је све што Правопис каже.

Руске области су федералне јединице, истог ранга као републике, покрајине, федерални градови, аутономне области и окрузи.

— Ђидо (разговор) 01:55, 24. мај 2023. (CEST)

Иначе, можда би и кантони би требали великим словом, нарочито када се види да су чланице федерације и имају елементе државности: владу, премијера, скупштину, доносе законе и др. — Ђидо (разговор) 01:58, 24. мај 2023. (CEST)

Иначе, по правопису, и Аутономна Покрајина КиМ се писала тако и кад је била аутономија другог нивоа, унутар федерације СРЈ. — Ђидо (разговор) 02:01, 24. мај 2023. (CEST)

Правопис и друго

Правопис српског језика, Матица српска, Нови Сад 2010, стр. 64:

56. Великим почетним словом прве речи пишу се називи административних јединица, историјских и савремених, друге речи само ако су саме по себи властита имена: а. Београдски пашалук, Ваљевска нахија, Црмничка нахија, Нахија Зворник, Санџак Срем, Сиринићка жупа, Жупа Брсково, Доња Саксонија, Војна крајина, Савска бановина, Кашовичко војводство, Московска област, Београдска армијска област;

Правописни речник српског језика, Милан Шипка, Прометеј, Нови Сад 2010,

На стр. 1333 имате наслов 1. ВЕЛИКА И МАЛА СЛОВА, док на стр. 1337-1338 имате следеће:

h. географска имена:

• државних ентитета и аутономних јединица: Република Српска, Федерација Босне и Херцеговине, Аутономна Покрајина Војводина;
• ранијих и садашњих административно-територијалних јединица: Катунска нахија, Београдски пашалук, Зворнички санџак, Пријепољски кадилук, Врбаска бановина, Јужноморавски рејон, Кантон Сарајево, Средњобосански кантон, Орловска губернија, Варшавско војводсшво;

Уосталом, када је српска википедија била још у настанку, у периоду 2007-2008, овдје смо имали честе сукобе мишљења (па и ратове измјена, тешке ријечи, блокаде и слично) између двије групе уредника који су погрдно једни друге називали правописџије и струкописџије. Вјероватно, ја и ти би били у овој другој групи, али би рат свакако изгубили... Зато, држимо се Правописа! Радован ⁂ 12:31, 24. мај 2023. (CEST)

Пример у тачки 56. је у супротности са тачком 50, где јасно каже да се федералне јединице пишу великом словом у свакој речи. Области Русије су федерални субјекти. Губерније Руског царства, пољска војводвства и бановине Краљевине Југославије нису биле федералне јединице. — Ђидо (разговор) 21:17, 24. мај 2023. (CEST)

Иначе, руске покрајине (крајеви) користе велико слово у "Покрајина", иако су потпуно исте као и области, само им је име другачије. — Ђидо (разговор) 21:19, 24. мај 2023. (CEST)

Правопис исто наводи као пример, у тачки 50. "Северна Територија" Аустралије са великим "Т", иако Северна Територија није држава, нити је аутономна. Али је део федерације на истом нивоу као и Нови Јужни Велс. По аналогији, руске области су а) федералне јединице, б) на истом нивоу као и републике, ц) представљене директно у Руској Федерацији.

Не може се третирати Северна Територија и Московска област различито, али ето, неко ко је писао правопис није знао шта су области у Русији, и да су другачије него друге административне јединице које се исто зову, као "Одеска област".

Ту сад долазимо до "правописџија" и "струкописџија" ... Очигледно је да лингвисти који су писали правопис и правописни речник немају појма о геополитици, и извлаче примере из свог ограниченог разумевања политике.

— Ђидо (разговор) 21:26, 24. мај 2023. (CEST)

Ја сам дигао руке од покушаја да разумем шта се дешава са ПСЈ и на који начин фунцкионише јер свако тера на своју воденицу и свако поштује неке своје ствари које је он тако навикао. Боки ✉ 15:42, 25. мај 2023. (CEST)

Пробао сам да поставим питање Одбору за стандардизацију српског језика, али вебсајт је покварен и избацује 403 грешку (forbidden). — Ђидо (разговор) 21:55, 24. мај 2023. (CEST)

@Боки:@Ђидо: - Као што већ рекох, и ја сам некад размишљао као ви, али би нас сврстали у групу струкописџија и били би засигурно губитници. Колико год да има мањкавости, ипак се морамо држати таквог Правописа. Јер, замислите какав би то био хаос кад би свако почео тумачити нека правила по свом нахођењу. Уосталом, кад се не би држали тог правописа, вјероватно не би имали ни разлога да будемо одвојени од сх.википедијиног пројекта. Радован ⁂ 00:53, 26. мај 2023. (CEST)

Imenovanja članaka o godinama: sa tačkom ili bez tačke?

Članci o godinama pre nove ere imaju tačku, a ovi nove ere nemaju. Nije li to malo čudno? — KrleNS (разговор) 04:58, 9. јануар 2023. (CET)

Добра обсервација, Крле! По мени, године би требале да имају тачку. Чланак без тачке би био о самом броју, а чланак са тачком би био о години. Сада имамо ситуацију да чланци о бројевима имају суфикс (број), као, нпр. 42 (број). Такође, категорије везано за године имају тачку, нпр. Категорија:Рођени 1946., што није конзистентно. — Ђидо (разговор) 00:12, 26. мај 2023. (CEST)

Док сам ја ишао у школу, ми смо вријеме рачунали прије и послије Христа, а то би означавали са пХ (прије Христа) и хе (хришћанске ере). Нпр. Стари Рим је основан 753. године пХ. Примјетио сам да и Хрвати имају сличне скраћенице. Међутим, изгледа да се неко у Србији озбиљно обрачунао са Христом и временом прије и послије њега... Сад имамо оно незграпно рјешење типа: 753. година п. н. е. Радован ⁂ 00:43, 26. мај 2023. (CEST)

Када си ти то ишао у школу? У Србији, у СФРЈ, ја сам учио "н. е." (нове ере) и "п. н. е." (пре нове ере). Сви уџбеници су то користили. — Ђидо (разговор) 01:33, 26. мај 2023. (CEST)

Ђидо Деведесете, западно од Дрине... (Не замјери, тек сам видио питање). Радован ⁂ 22:39, 7. август 2023. (CEST)

Тако је било и веселих деведесетих и двехиљадитих.

На неколико чланака сам користио прије Христа, мислим да требамо бити инклузивни за све опције. — Садко (ријечи су вјетар) 18:37, 28. јун 2023. (CEST)

Моја основна школа је била 1980-их 🙂 Ја сам мислио да је цар Радован ближе мени него 2010-им. 🙂 — Ђидо (разговор) 22:51, 28. јун 2023. (CEST)

Upotreba zagrada? (translatewiki.net)

Pita admin sa Translejtvikija da li ćemo da koristimo zagrade na linkovima prethodna stranica - sledeća stranica koje se pojavljuju na stranicama kategorija?

https://translatewiki.net/wiki/Portal_talk:Sr#c-Amire80-20230628064500-Categoryviewer-pagedlinks

Ja sam za, to je default; ali vidim da je to promenjeno još 2018 — Милићевић (разговор) 15:59, 28. јун 2023. (CEST)

Остао би исти текст, само бисмо обрисали заграде? — Садко (ријечи су вјетар) 16:10, 28. јун 2023. (CEST)

Dodale bi se zagrade na reči prethodna stranica — Милићевић (разговор) 16:58, 28. јун 2023. (CEST)

Не увиђам да нам је то нарочито потребно нити да ће нешто значајно да мења. Тако да сам равнодушан по том питању. — Lotom (разговор) 18:12, 28. јун 2023. (CEST)

У реду. Могу се додати заграде, подржавам. — Садко (ријечи су вјетар) 18:33, 28. јун 2023. (CEST)

Имена емисија

Да ли се имена емисија пишу са или без наводника? Или зависи од тога да ли је име у оригиналу на српском или не? — IмSтevan ^{разговор} 12:04, 5. јул 2023. (CEST)

	Српски	Страни језик са одомаћеним називом	Страни језик
искошено	Песма Евровизије	Мелодифестивален	Frufritt
„са наводницима”	„Песма Евровизије”	„Мелодифестивален”	„Frufritt”
обичан текст	Песма Евровизије	Мелодифестивален	Frufritt

Генерално, не користимо наводнике осим за управни текст (директне цитате). ВП:СП/ИСКОШЕНО каже да се искошени текст користи за „ писање имена дела, публикација, видео-игара, песама, музичких композиција, часописа, новина [...]”. У пракси, видим да се имена телевизисјских емисија искошавају, вероватно зато што су ауторско дело. — Ђидо (разговор) 19:16, 5. јул 2023. (CEST)

@ImStevan и Ђидо: Свакако није спорно то да се називи радијских и ТВ емисија пишу курзивом, али морам да скренем пажњу на то да се два од три примера (Песма Евровизије и Мелодифестивален, не знам шта је ово треће) односе на фестивале. Океј, то јесу тзв. телевизијски фестивали, али су првенствено фестивали (генерално, код нас су се сви ти избори песама одувек називали такмичарским фестивалима). До сада имена фестивала нисмо писали курзивом (ни под наводницима). Свакако може да се покрене расправа и о томе, али би требало да буде одвојена од ове о емисијама. — DJ0302 (разговор) 02:38, 11. јул 2023. (CEST)

Имена навијачких група и велико слово

Колега Ничим неизазван је променио чланке Делије (навијачи) и Гробари тако што је променио помињање имена навијачких група да почињу малим словом.

Ја сам те измене поништио, а он их је поништио назад, зато што ме оптужује да измишљам мој правопис.

У правопису каже:

т. 40: Под маститим именима у правописном смислу подразумевају се, [...], установе, удружењa, [...]

т. 63: Великим почетним словом прве речи пишу се имена [...] (в) организација и удружења, уметничких састава, научних школа, спортских организaциja и клубова, [...]

Писање малим словом, "гробари", се односи на раднике погребних предузећа. У овом случају, ради се о удружењу или неформалној, али ипак организованој групи грађана, тако да би се требало писати великим словом.

Мишљења у прилог мојој или НН-овој тврдњи?

---

— Ђидо (разговор) 17:52, 6. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Нека расправа и размјена аргумената тече. Напоменућу да ће свако ратовање измјена бити санкционисано и замолио бих да избјегнемо такав сценарио. — Садко (ријечи су вјетар) 21:50, 6. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Ђидо опет на своју руку тумачи Правопис. Да ствар буде гора, ја сам ПОСТАВИО ИЗВОРЕ зашто сам то урадио малим словима, али нас није удостојио ни да погледа, послуша. — Ничим неизазван (разговор) 22:50, 6. јул 2023. (CEST)

 Коментар: На Западу ништа ново ни после много одсуства. Опет НН покушава да буде Вук Караџић 21. века. Добродошао назад, лепо је видети те и пратити твој рад на Википедији. Нисмо одавно имали овакве џумбусе на правописним темама. Лепо је Ђидо навео исечак из правописа који говори о писању великог слова тако да не видим каква расправа би овде требала да се води али с обзиром на то да смо ми познати као група која увек нешто закомпликује, оставићу и другима да кажу своје мишљење. Ја сам на страни Ђида с обзиром да је његов аргумент (ако тако и може да се назове брањење чињенице за коју не постоји друга страна) директан извор звани правопис српског језика. Боки ✉ 23:29, 6. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Ја сам био јасан: Правопис српскога језика тачка 55 (примарни извор) и секундарни извор, који је остављен у чланцима о гробарима и делијама, поново га шаљем овде. Немам стварно времена да објашњавам старијим људима шта значи формална организација и формална удружења, оно у чему мењају тезе дотични Ђидо (који је рекао да је придев српскоме граматички неправилан) и Боки. Ми смо овде да примењујемо Правопис, а ви ако не знате његове одредбе, ја знам и примењиваћу га. Тачно, на Западу није ништа ново — јер Боки и даље уклизава на места у којима није стручан и опет није у праву, по ко зна који пут у вези с правописом, али није и даље научио да се не меша у ствари које не зна. Има бога што је админ @Садко: потврдио мој став, да није, ладно би ова двојица изуништавала чланке неправилним облицима. Поздрав. — Ничим неизазван (разговор) 08:42, 11. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Ничим је такође дао извор, али Ђидо, ако је ово из речника онда сигурно твој став има прођу пре него неки медиј. Наравно да се имена организација пишу великим словом. — MareBG (разговор) 12:10, 11. јул 2023. (CEST)

Ђидо погрешно тумачи извор. Ја сам исто дао Правопис као примарни извор. Тај исти медиј, секундарни извор, јесте нашироко хвалио рахметли Иван Клајн (прочитај трећи пасус). Тај медиј се позива на тачку 55 Правописа, на коју се ја такође позивам, тако да ово Ђиду није први пут да селективно тумачи Правопис. Оно што је он издвојио важи за формалне организације које су од стране органа државе регистроване као организације. Прочитај тачку 55 Правописа и све ће ти бити јасно, чак има и примери о спортским удружењима. Молим те, оваквим тумачењима дајеш одушка Ђиду и Бокију (укључујући и Баба Мицу који ми је претио баном) који ме непрекидно прате и разваљују моје уредне чланке, то раде откако сам се вратио. Ти им сада дајеш само шлагворт. Никада нећу дати без објективног и доброг извора нека масовна уређивања, ти то добро знаш. — Ничим неизазван (разговор) 12:16, 11. јул 2023. (CEST)

Дакле, Клајн цени Мирјану Блажић, па је онда Мирјана у праву? Ништа не каже о именима навијачких група. Клајн, колико је год заслужан за развој нашег језика, је чак и правио велике грешке. Тај исти Клајн је, исте године када је Правопис ставио да је правилан облик "довиђења", у свој Правописни речник ставио "до виђења"! Исто тако сам раније налазио његове препоруке које су биле супротне важећем Правопису (у време давања препоруке), тако не можемо узимати Клајнову реч здраво за готово.

Ти кажеш тачка 55, која говори о надимцима за организације. Примери наведени тамо су сви надимци за клубове, не за њихове навијаче:

Слично претходном је и: "гаучоси" (фудбалска реперезентација Аргентине), "стара дама" (ФК "Јувентус"), "краљевски клуб" (ФК "Реал" Мадрида), "орлови" (фудбалска репрезентација Србије), "романтичари" са Карабурме (ОФК Београд).

Ниједан од тих примера нису групе навијача. — — Ђидо (разговор) 18:04, 11. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Сад цитирам примере ОРГАНИЗАЦИЈА које Правопис наводи да треба да се пишу великим словом, а све због Ђидовог лошег тумачења. Ђидова тачка 63: Млада Босна, Црна рука, Друштво за борбу против рака, Савез инжењера и техничара Србије, Спортско друштво Црвена звезда, Кошаркашки клуб Слога, Зенит, Леб и сол, Прашка школа. Правопис мисли на овакве ФОРМАЛНЕ организације, а не неформалне као што су гробари и делије. Такве навијаче скупине су изнете у тачки 55 у којој се између осталог каже да обавезно треба мало слово, а да знаци навода могу да иду опционо. Нпр. ако из контекста реченице не можемо да закључимо да се гробари односе на навијаче, онда они морају под наводнике. Типа: Блокирана Хумска улица, „гробари” штрајкују. За некога ко не зна за Хумску улицу, а можда чак и половина грађана не зна, гробари због тога треба под наводницима. Само да упитам, докле више да трошимо оволико времена на непотребне расправе, ово време одвлачи нас од уређивања Википедије и делања по правим стварима. Ово само одвлачи пажњу и енергију, а добар дио овог пројекта треба сређивање. Али Ђидо би радије да мене минира него да очисти неки чланак, поготову ову најезду самопромоција коју имамо. — Ничим неизазван (разговор) 12:32, 11. јул 2023. (CEST)

У сваком случају, слажем се да завршимо расправу, чланци Гробари и Делије вероватно захтевају много више рада него промене великих слова у мале. — Ђидо (разговор) 18:11, 11. јул 2023. (CEST)

Spirits of St. Louis

Колега @Laslovarga: је направио чланак Spirits of St. Louis, а како је превео односно Спиритс оф Ст. Лоуис није баш по стандардима српског. Да ли постоји нека друга опција или чланак оставити у оригиналном називу какав је сада? — MareBG (разговор) 11:39, 13. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Требало би: Спиритс ов Сент Луис. Не разумем како није по стандардима? Ако ово ставимо у оригинал, онда треба све стране франшизе у оригиналним облицима. Овај облик што сам напоменуо је сасвим добар и довољан. — Ничим неизазван (разговор) 13:17, 13. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Мало да освежим, пошто не видим да се неко још интересује, или можда нису видели. Једно од могућности наслова је Спиритс ов Сент Луис (за који сам наклоњен) за који бар ја не видим да се коси са стандардима, је исто што и латинични наслов чланка (без слова О у речи Луис а тако се и пише град Сент Луис). Такође сва имена НБА кошаркашких клубова су транскрибована и ћирилична, што преферирам. Тако да сам ја и даље за тај наслов. Па ако би могли да се договоримо?László (talk) 14:36, 14. јул 2023. (CEST)

Ја сам за. — Ничим неизазван (разговор) 14:38, 14. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Транскрибовани облик, како су се изјасниле колеге. — Вукан ® 16:11, 14. јул 2023. (CEST)

Ако нико нема ништа против пребацио бих чланак у Спиритс ов Сент Луис. Ово само из разлога повезница, пошто радим и остале АБА тимове и још по нешто па да не морам да идем кроз све готове чланке и преправљам их. Хвала.László (talk) 17:15, 17. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Само транскрибовано. — Садко (ријечи су вјетар) 01:00, 18. јул 2023. (CEST)

Симбол/Символ вере ?

Отворила се тема на СЗР где сам замолио ННа да отвори исту на Тргу у вези правописа коју он, наравно, није послушао тако да ћу ја отворити овде да чујем остала мишљења.

Да ли је Симбол или Символ вере?

Ја откако знам за себе ја знам да постоји СимБол па бих хтео да питам ако неко може да ми објасни по којој основи је СимВол и који је израз правилнији.

Боки ✉ 21:44, 24. јул 2023. (CEST)

У модерном српском језику је ”симбол”, дал’ вере или радио станице. ”Символ” је реч у славеносрпском / црквеносрпском. — Ђидо (разговор) 22:34, 24. јул 2023. (CEST)

@Ђидо С обзиром да причамо о нечему што се користи у цркви, који термин је правилнији ? Боки ✉ 22:39, 24. јул 2023. (CEST)

И црква равноправно користи ”Симбол вере” и ”Символ вере” ... види мој коментар на крају. — Ђидо (разговор) 03:09, 25. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Ти откако знаш за себе је свакако релевантнији извор од Правописа српскога језика у тачки 194, одсек Ђ. — Ничим неизазван (разговор) 21:54, 24. јул 2023. (CEST)

@Ничим неизазван Уколико ниси у могућности да одговориш на питање које сам поставио, замолио бих те да своје време на Википедији преокренеш у неком другом правцу.

Хвала лепо

Боки ✉ 22:03, 24. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Оригинални, најмеродавнији извор дао сам вам у претходном коментару. По вашим доцнијим описима, видим да га нисте проучили. Дакле, понављам, погледајте претходни коментар и ту се налази извор ка најмеродавнијем извору за ову проблематику. Сад сам га и болдовао. — Ничим неизазван (разговор) 22:43, 24. јул 2023. (CEST)

@Ничим неизазван Пре свега бих те замолио да ми не персираш пошто ми се од тог твог сарказма дижу и најстидније длачице испод бркова а стварно не бих да их бријем, каже ми жена да ми лепо стоји брада са брковима а мени је њено мишљење доста вредније од целе Википедије.

Елем, да се вратимо теми, пуким случајем, иако то теби и теби сличним можда звучи немогуће, имам приступ правопису српског језика и по ономе што ја видим, пратећи твоја упуства тј. дирекције где се налази твој одговор с обзиром да си умишљена енциклопедија и стваралац новог српског правописа, тачке ПСЈ-а од 186 до 196 говоре о запети или зарезу (тачка 196 у наслову каже Опште препоруке о писању зареза) тако да не видим по којој основи се одговор на ово моје питање налази баш ту.

Можда сам погрешио у мом лоцирању твог одговора, ако јесам - замолио бих те да будеш мало прецизнији с обзиром да некад неко можда нешто жели и да научи а не само да чита твоје небулозе.

Боки ✉ 23:00, 24. јул 2023. (CEST)

Господине Бојане, администраторе интерфејса, замолио бих Вас да ми се не обраћате тим тоном. Срамота је што читам од једног веома старијег човека од мене како пише о стидним длачицама и њиховом дизању. Није у складу да се администратор интерфејса обраћа „само обичном уреднику који затвара гласања” тим тоном. Ако бисте боље проверили, видећете да ја цитирам нови, правопис из 2010. године, а ви користите верзију из 1994. Дакле 16 година је Ваш извор старији. Поново сте погрешили, али то није проблем, проблем је Ваш тон којим се мени обраћате, а који врло ретко греши у правопису и унофирмности овог пројекта. Хвала на разумевању. Ја пишем небулозе, и онда се испостави да Вам ја тражим где сте погрешили, да ја тумачим где је извор ваше грешке, а опет пишем небулозе. Немојте то радити господине Бојане. Бог Вас благословио. — Ничим неизазван (разговор) 23:08, 24. јул 2023. (CEST)

@Ничим неизазван Мој тон, моја брига. Немој ти о мом тону и мом понашању да се бринеш, има ко брине о томе.

Елем, да ли би био љубазан да лепо напишеш као што је колега @Ђидо написао твоје образложење без неких пантомима јер као што видиш неко пратећи твоје инструкције може да оде на старију верзију правописа и да помисли да се мало, да извинеш, спрдаш са нечијом интелигенцијом и нечијом способношћу проналажења информација?

Дакле, шта конкретно каже у твом правопису, који ме искрено мрзи сад да тражим јер ми је овај сасвим довољан за моје потребе?

Боки ✉ 23:17, 24. јул 2023. (CEST)

Па, уколико наставиш да ме омаловажаваш без икаквог разлога, можда и твоје понашање буде предмет, или би барем требало да буде предмет нечије дискусије. Јер не доличи тако једном админу интерфејса да комуницира са другим уредницима. Као друго, пратећи моје инструкције нико неће погрешити. Твоја је грешка што бараташ 29 година страим приручником и за њега кажеш да ти је „сасвим довољан”. То је ужасан аргумент. То је као да лекар барата уџбеником пре три десетлећа. Међутим, ако је тако, сад си барем јавно доказао да су твоји извори ништавни. И не, ниси због мене погрешио, нити сам те ја на погрешну страну одвео, већ твоја непажња. Тренутно сређујем твоје ране радове о фудбалерима, тако да бих те замолио да ме не уједаш и не пратиш, и да моје измене оставиш другима да патролирају. А то што каже у „мом Правопису”, мораћеш да потражиш сам, јер немам времена од твојих ранијих уредака да сад тражим и да ти фотографишем. Могу да ти кажем само: Символ вјере је правилан облик у датој ситуацији. — Ничим неизазван (разговор) 23:22, 24. јул 2023. (CEST)

@Ничим неизазван Упоређујеш лекара и то што те је неко прозвао да кажеш оно што би требао рећи кад су неке конструктивне теме у питању ?

За твоју информацију, итекако знам на шта си мислио јер имам приступ и новој верзији ПСЈ-а али сам само хтео да на основу твог одговора видим да ли си у могућности да, макар некад у животу, водиш конструктиван разговор с обзиром да си био на паузи па сам помислио да си се мало опаметио где си могао лепо рећи

Ако гледамо стару верзију ПСЈ-а из 1994. године, правило које оглашава који је правилан облик у овом случају се налази у тачки 100 одсек Ф, док у новијој верзији из 2010. године се то налази у тачки 194. одсек Ђ и каже следеће

Ашина, Визаншија, исшорија, јерешик, фарисеј, као и - варварин, симбол али символ вере (правосл.), херувим, садукеј, јерес, јеванђеље; Криш, Вавилон, Месойошамија, Вишлејем, Јерусалим; Авељ, Ноје, Јов, Аврам, Венијамин, Исус, Навин, Ирод и др. показују јак утицај грчког изговора из византијског доба, посебно на библијску и верску лексику и нарочито на властита имена. У старијој српској традицији било је MHOru више речи са ослонцем на византијски изговор нпр. Омир (= Хомер), Јелини (Хелени, тј. Грци). У односу на данашњи стандард интернационализама било је не само обличких него и лексичких разлика; нпр. у старим списима налазимо оваква имена манета: Ермије или Јермије (Хермес, Јј. Меркур), Афродиша (Венера), Арије (Арес, Јј. Марс), Зевс (Јупитер), [(рон (Сатурн). Новија српска књижевнојезичка норма одлучно се окренула ка међународно прихваћеним узусима, а с тим и ослонцу на старогрчки изговор, уз (напред назначени) утицај латинског посредништва. Једино је она лексика која је тешње везана за црквену тематику задржала знатнији удео византијског утицаја.

Овако се, драги мој обични уредниче, одговара на питање које постави неко и овако се добија наслов администратора интерфејса а и добија поштовање заједнице које ти, колико видим, и дан данас немаш него тражиш неке нове потенцијалне прилике

Овим начином се лепо одговори и нађе се прави начин да се некоме помогне ако неко има питање а не неким пантомимама и ребусима.

Хвала лепо

Боки ✉ 23:41, 24. јул 2023. (CEST)

Не знам чему сам заслужио да ме константно вређате и да ми се пасивно-агресивно обраћате. Сваким новим писањем Ваш тон је нападнији од претходног. Стварно не разумем како могу да се браним. — Ничим неизазван (разговор) 23:44, 24. јул 2023. (CEST)

---

 Коментар: Остаје симбол вјере док се не договоримо за другачије, што би захтијевало значајно већи број уредника и бољу аргументацију за символ.

Невезано што нијесмо на админ. табли, дужан сам да се осврнем на тему преда мном...

Боки, замолио бих те да не одговараш на начин да упадаш у ватру, не бих да ти дајем званична упозорења а овдје јеси користио поређења која другој страни дају простора за даље троловање и спрдњу и тон јесте препуцавачко-форумашки, али хајде, добро, знам да није било сличних реплика мјесецима уназад, тако да вјерујем да их ни неће поново бити у скорашњој будућности?

Ничим неизазван, прије неколико дана си подбадао и провоцирао и представљао уредника Саунда (преведено, између редова, који нијесу лукави као што можда мислиш да јесу) као анти-западњачког теоретичара завјере, онда си прешао на Бокија, имао си препуцавања са барем још 2-3 уредника, и то је оно што сам испратио а нијесам толико активан у јулу. То је све реализовано у кратком периоду од када си добио посљедњу шансу да уређујеш. Приде си ми засипао СЗР ко зна колико пута, за свако могуће питање, чак и након што сам те лијепо замолио да то не радиш у одређеном календарском периоду, што је по дефиницији спам, неприсутност и непоштовање. У дебати изнад си наводио на криву воду односно тврдио нешто што не стоји, што је уредник Боки доказао. Питаћу те отворено: Да ли ти уживаш у препуцавањима и провоцирању људи на интернету? Уколико је одговор потврдан, мислим да је боље да истражиш разне кутке друштвене мреже Х, широк ти сектор невладинића. Већ сам те једаред фино упозорио у другој дебати, упозорио те је администратор МареБГ. Понављам посљедњи пут, иако ми је јасно, да неће имати дугорочног ефекта, уколико наставиш да провоцираш, подбадаш и отвараш препуцавачке теме са другим уредницима, бићеш трајно банован од стране мене - без додатног упозорења, пошто си их сада већ 3 добио за мјесец дана. Објашњење ће бити да нијеси дошао/наставио да градиш енциклопедију, што све више дјелује као случај. На тебе је ред. — Садко (ријечи су вјетар) 00:16, 25. јул 2023. (CEST)

Колега Sadko, знаш ме - знам те.

Дефинитивно у ватру нисам упао него ми је, искрено, смешно да неко после толико година и даље прави исте грешке које је правио од самог почетка и без обзира на то колико људи покушавају да му кажу шта и како да ради, не, он и даље иде по свом и просто не жели да се мења, што је исто тако доста пута рекао да је он такав какав је и то је то. Моји нападни коментари су се базирали на томе да је дотични цитирао мој део исказа

Ти откако знаш за себе је свакако релевантнији извор од Правописа српскога језика у тачки 194, одсек Ђ.

... и тиме почео да подбаба без икаквог разлога уместо да одговори на питање као што би свако други одговорио, што сам му после тога и доказао.

Све је почело тиме да дотични, по ко зна који пут, иде на своју руку и поставља да се чланак треба пребацити у Символ вере. Ја му враћам ту измену и кажем да треба да отвори расправу да се види шта је правилно као што би и требало да се ради и то му је речено више пута. Наравно, он то не поштује и одмах враћа моје поништење. Онда кад сам отворио тему, он почиње да цитира мој исказ који сам већ навео и онако цинично даје неке ребусе у налажењу одговора, које сам му после показао да ипак знам о чему прича али може то много боље да се каже. То је све што ја имам да кажем на ову тему и стварно не бих више да улазим у те неке расправе јер знам да ово може да иде до судњег дана а ја не бих да ми судњи дан буде овде.

Дакле, ја сам сасвим нормално питао дотичног да отвори тему на Тргу, као што сам и ја то урадио за други чланак, јер је дотични поставио да се чланак премести у Символ где ми је чак и вратио поништење његове измене, он то није испоштовао и почео је после да цинично цитира неке моје фразе које сам написао и да поставља ребусе у свом одговору до те мере да је почео да упоређује докторе са мојим одговором да сам ја користио стари ПСЈ и ту где је он рекао да је правило нисам нашао ништа адекватно. Ја сам му после тога показао како треба да се одговори кад неко нешто пита и то је то.

Веруј ми, много ће воде Моравом протећи пре него што неко мене изнервира. Мој тон јесте нападњачки али сам ја такав откако знам за себе као особа. Просто не допуштам да ме неко омаловажава без разлога поготово не у мојим годинама. Докажи ми да сам погрешио - нема проблема, прихватам али немој, молим те, да ми изводиш Вука Караџића XXI века а то ниси (што су му лично доказали други корисници у прошлости). Лично си имао прилике да се упознаш са мојим тоном где могу итекако нормално да причам са људима без икаквих проблема тако да, немаш бриге - покушаваћу да дотичног игноришем јер очигледно неке ствари не вреди исправљати.

Боки ✉ 08:36, 25. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Мислим да грешиш, није доказао Боки, већ је, колико сам схватио и сам схватио да је правилно Символ вере. Ево ти још један доказ. Пинговао те нисам откако си се изјаснио, данас сам те случајно пинговао и одмах заменио. Ја уопште не провоцирам само сам се позвао на тачку 194. одсек Ђ Правописа српскога језика и ставио шаблон преместити у главни чланак и у опису сам ја мсм додао објашњење, можда и нисам нзм. Ја више не знам како да се обраћам ако свако моје оглашавање звучи као препуцавање. Погледај изворе за Символ вере. Дао сам ти два овде. Дакле дубоко сам уверен да ово није навођење криве воде. Позивам @Боки: да каже да ли је у последњем коментару видео мој исказ да је Символ вере по правопису или је био саркастичан, или сам га ја лоше разумео. — Ничим неизазван (разговор) 00:33, 25. јул 2023. (CEST)

Символ је у богослужењу. Јасно, видим сада да ти је тако и написао нови корисник, свештено лице, и да си одмах скочио као мачак на правописну кашу да промовишеш идеју. Да, само што заправо јеси навео на крив траг, горе си види, што је нешто са чим сам лично имао искуства у интеракцији са тобом. Немој мислити да су таква поступања ништа мање прекршаји.

Веома си склон препуцавању, не знаш да обликујеш и усмјериш оштрину и жестину, тако да твоје писање лако испада као повеће подбадање а каткад и кафанске прозивке. Мислим да уживаш у провоцирању неколико уредника који лако плаховито реагују а да имају ставове које не дијелиш или сматраш ступидним.

Да сам у твојој позицији, ако дозволиш, могу да прокоментаришем јер макар овдје никада нијесам био ни упозорен а не блокиран, што не могу рећи за неке друге пројекте, отпочео бих изнова, поновни почетак са новоотвореним налогом, што је одавно регулисано Вики правилима. Још једном, моје упозорење веома стоји и нећу га више понављати, само ћу просто реаговати. — Садко (ријечи су вјетар) 01:30, 25. јул 2023. (CEST)

Ја знам само једног који је почео тако са новим налогом лутком и добио трајну блокаду — Обс. (Сетих се сад и Кубуре са хр.вики, али нисам детаљно упућен у њега.) Мислим да грешиш, него знаш шта је по среди. Други ме шиканирају, нико не реагује, и онда ја кад кренем у дебате, онда мене опомињу. Погледај како је Боки ушао у ову расправу. Да ли је то у реду? Дакле, види његова прва два коментара. Пуна сарказма и пасивне агресије. Мислим да је претња трајним блоком преоштра. Погледај рецимо Маретово упозорење, ми смо то изгладили, тако да његова реакција треба да буде избрисана јер смо схватили обојица да није било тако као што изгледа. Ја сам вратио Ђиду да провери извор, а он је мислио да сам ја забранио Новости као извор. То реално и није за опомену. Кажеш ми форсирај СзР, покрећи расправе, па ја покрећем расправе и онда будем оптужен за свађање. Погледај расправу ФК Српски бели орлови, ја покренем расправу, поставим шаблон, бива ми избрисан и оптужен сам за рушење. И сви то запамте оптужбу, а реално ништа спорно нисам урадио. Погледај моје доприносе глобално, сасвим су уредни и то не кажу неки тамо, него уредници других пројеката. Оно што је проблем код мене јесу расправе јер сви ме гледају са ниподаштавањем, провери, мене страшно овде ниподаштавају, погледај интеракције са мном и онда кад се то нагомила, кад бомба пукне, после ја увек крив. — Ничим неизазван (разговор) 01:41, 25. јул 2023. (CEST)

> Ја сам вратио Ђиду да провери извор, а он је мислио да сам ја забранио Новости као извор.

Тачније речено, ти си поништио моје измене са саркастичном примедбом да ”Новости нису ваљан извор”, и када сам ја вратио референцу са додатним објашњењем, ти си кренуо у рат измена, поништавајући опет моју измену, без додатног објашњења осим да су Новости ”шунд”. — Ђидо (разговор) 02:54, 25. јул 2023. (CEST)

Ја никада нисам рекао да су Новости шунд. Ово је опасна прететња, а ти ми стављаш у уста нешто што никад нисам рекао. Друго, нисам ратовао изменама. Све се да проверити. Једном сам само вратио. Дакле, 1. ем нема ратова изменама, 2. ем нисам рекао да су новости шунд (Ђидо је тврдио да управо јесам). Ево вам докази: [1] [2]. Очекујем макар извињење за оптужбе које сам доказао да нису тачне. — Ничим неизазван (разговор) 02:59, 25. јул 2023. (CEST)

Ђидо молим те, не увлачи ме у свађу. Одлучио сам да заобиђем Тргове јер се како код да се окрене, ја у криву и ја ометам пројекат. И сад се све смирило долазиш ти са два оптужбе које су лако проверљиве. Дакле, молим те немој да правиш кавгу кад смо завршили. И да, из овог ђе свеједно бити запамћено да сам ја рекао да су Новости шунд и да сам ја ратовао изменама (а чак Ђидо каже да није било рата изменама у СзР „Нико те није оптужио (за рат измјенама прим. аут.), одакле ти то? — Ђидо”). Одох да патролирам. Поздрав. — Ничим неизазван (разговор) 03:02, 25. јул 2023. (CEST)

Извини, није било рата изменама ту, али је било другде, побркао сам борбе са тобом. — Ђидо (разговор) 03:14, 25. јул 2023. (CEST)

 Коментар: — У правопису стоји напомена (правосл.) након „символ вере. Ово није православна енциклопедија, него општа енциклопедија на српском језику. Симбол вере, као концепт, је познат свим хришћанима, не само православцима. Такође, у говору и литератури која није православна црквена, уобичајено име је ”симбол вере”. Чак и наша СПЦ равноправно користи ”Символ” и ”Симбол вере”:

• Поред тога Оци су утврдили никејски Симбол вере
• Симбол вере и љубави хришћанске и средство за наше спасење
• Када читамо Симбол вере ми увек кажемо да верујемо у Бога који је Створитељ, [...]

— Ђидо (разговор) 03:10, 25. јул 2023. (CEST)

@Ђидо: а да ли су погледао у Правописноме Речнику шта стоји? Вратио сам Правопис у библиотеку, али сам сигуран да је била јасна одредница да може и Символ када се говори у овом, никејском значењу. — Ничим неизазван (разговор) 03:13, 25. јул 2023. (CEST)

Видим ја ту тачку 198. ђ) ... само ми се чини да је значење уско: само у православном контексту. Тј. нећемо звати католичку верзију ”Символ”, а ово, као што рекох, није православна енциклопедија. — Ђидо (разговор) 03:16, 25. јул 2023. (CEST)

@Ђидо: провери ми молим те две ствари у Правописном Речнику. 1. Шта пише под одредницом СИМВОЛ, а шта под СИМБОЛ. Дакле у Речнику Правописном, немам сад правопис код себе. Друго, овај Символ вере око кога се препиремо, а ја мислим да водимо конструктивну расправу, јесте православни. Католици не прознају овај Символ вере и ту се дели читаво православље и католичанство. Овај око кога се ми расправљамо је чисти православни. — Ничим неизазван (разговор) 03:19, 25. јул 2023. (CEST)

Ни ”симбол”, ни ”символ” нису присутни у задњем Правописном речнику. Има неколико изведеница од ”симбол”, од ”симболизам” до ”симболичност”, али символа нема нигде.

И католици имају Симбол вере, разликује се у једној речи, која је технички повод раскола.

Ми исто имамо и чланке Никејски симбол вјере и Никејско-цариградски симбол вере. Треба то све објединити у један чланак, Симбол вјере.

— Ђидо (разговор) 03:27, 25. јул 2023. (CEST)

У Речнику Матице српске, има само одредница ”симбол”, без религиозних значења, само 1) абстрактни симбол идеје, и 2) конкретни симбол, као проста слика која представља нешто комплексније.

— Ђидо (разговор) 03:32, 25. јул 2023. (CEST)

@Ђидо: је ли си сигуран? Ја сам убеђен да у правописном Речнику сам прочитао и Симбол и Символ, убеђен, идем сутра до библиотеке, морам да видим. Ја сам и даље убеђен да је Символ вере, не наводим ово малициозно. Мислим да је писало типа: „символ вјере (у православљу)” или тако нешто, али баш у Речнику Правописа, не у Правопису. Сад гледам овај на нету из 2010. штуро, а мислим да новија издања имају бољу одредницу. Нпр. лезбијка је по новом једино правилно, а овај Правопис из 2010 што га гледам на нету дозбољава оба. — Ничим неизазван (разговор) 03:33, 25. јул 2023. (CEST)

Сигуран. Double-checked.

Али сам пронашао на шта мислиш. Мали приложени речник уз Правопис. Ја сам гледао у велики Правописни речник Шипке и Клајна.

На крају Правописа има:

симбол (неутрално значење), али символ в(ј)ере (правосл.), т. 194ђ

символ, в. симбол

Мислим да нико не спори да је ”символ” правилно по правопису, али, моје мишљење је да није пригладно за наслов члан(а)ка о Симболу вере, зато што то није екслузивно православни појам. — Ђидо (разговор) 03:42, 25. јул 2023. (CEST)

@Ђидо: увек кад кажем Речник Правописни мислим управо на то, речник на крају правописа јер правопис је пола, а пола је речник. Да, да, пронашао си, ето то сам ја видео и зато сам и даље убеђен, да свуда треба симбол да пише, осим у споменутом чланку. Баш због тога АЛИ, које значи свуда је симбол, АЛИ Символ вјере је правилно у том случају. Тако ја тумачим то АЛИ, зато сам и био запео. — Ничим неизазван (разговор) 03:45, 25. јул 2023. (CEST)

Никејско-цариградски симбол вере (а камо ли општи појам ”Симбол вере”) није само православни. Користе га и католици, са већ познатом ”малом” изменом. — Ђидо (разговор) 03:47, 25. јул 2023. (CEST)

Мени је некако и даље српскије Символ вјере, ја га знам таквог цио живот. И знам за тај изузетак и мени је било чудно. И то код Речника Правописног кад кажу симбол... АЛИ СИМВОЛ ВЕРЕ. То мене највише копка. Исто је као за Јерусалим, то је црквени, библијски назив, а то што је правилно типа Јершалајим (лупио сам) нема везе, ми смо српска википедија која цитира српску - православну библију. — Ничим неизазван (разговор) 03:52, 25. јул 2023. (CEST)

Мислим нека буде како буде, сад сам увидео да је далеко од моје замисли, али не мора увек бити по мом. Само сам мислио да имам добар извор — Правопис. Ово је требало, као према мојој замисли, да буде на СзР чланка, а не овде. Беспотребно је оптерећен Трг. Боље да смо на СзР чланка. Ја увек форсирам СзР чланка и дијалог. @Ђидо: види сзр дискусију ФК Српски бели вукови. — Ничим неизазван (разговор) 04:16, 25. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Симбол је код нас позајмљен из грчког где пишу стгрч. σύμβολον (чита се симболис). Разлог због којег се код нас пише са В уместо Б је јер се по старословенском и црквенословенском тако пише. Чак и данас у руском и многим језицима под утицајем руског тако пише. Ово црквена традиција да се пише са В. У најмању руку треба референцирати оба на почетку текста уз објашњење. — Zenfiric (разговор) 09:31, 25. јул 2023. (CEST)

Трудо или Тридо

По мени правилно презиме премијера Канаде је Трудо. Од медијских компанија које су у државном власништву, једино РТС каже Тридо (https://www.rts.rs/vesti/svet/4503624/trido-pogodjen-kamenicama-tokom-predizborne-kampanje.html). Танјуг, РТЦГ и БХРТ кажу Трудо (https://www.tanjug.rs/svet/politika/35258/dzastin-trudo-kanada-ce-uputiti-vojnu-pomoc-ukrajini-vrednu-375-miliona-dolara/vest, https://rtcg.me/vijesti/politika/447269/milatovic-pozvao-trudoa-da-posjeti-crnu-goru.html, https://bhrt.ba/%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B4%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%86%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%BA%D0%B5%D1%82-%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%BE%D1%9B%D0%B8-%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%83). Шта ви кажете, да ли је правилно Трудо или Тридо? - Gudi129 (разговор) 00:41, 25. јул 2023. (CEST)

 Коментар: Било је раније дебате, предлажем ти да погледаш ово.

@Ничим неизазван На тој расправи се више расправљало око имена. - Gudi129 (разговор) 00:49, 25. јул 2023. (CEST)

Гуди, мислим да и око имена и око презимена. Нисам сигуран стварно, али стварно мислим да је Жистен Тридо, да се гледа по француски. Неко је то доказао у прошлој дебати. Француски и енглески су званични, оба, језикци у Канади. — Ничим неизазван (разговор) 00:51, 25. јул 2023. (CEST)

@Ничим неизазван Мислим да би требало да пресуде корисници Википедије који живе или су живели у Канади. Сигуран сам да има таквих на српској Википедији - Gudi129 (разговор) 00:59, 25. јул 2023. (CEST)

Гуди, има их минимум двојица које ја знам, овако из главе. Али једини је проблем што није битно то, него што каже Правопис. А Правопис, према изнетим тврдњама у ранијој дебати, каже да је Тридо правилнији облик јер је човек Француз. Пребивалиште неког уредника не може да осигура његову лингвистичку компетентност за нешто. Наравно, он може да посведочи како њихови медији изговарају, али струка даје завршну реч овде. Али разумем те. Да је лик који се тако зове Американац, несумњиво би био Џастин Трудо. — Ничим неизазван (разговор) 01:03, 25. јул 2023. (CEST)

Ипак се РТС у већини случајева показао да правилније пише имена и презимена од Танјуг-а, РТЦГ-а, БХРТ-а. Нек остане Тридо. - Gudi129 (разговор) 01:07, 25. јул 2023. (CEST)

Ево ти један савет: Немој да гледаш наше медије, сви су у расулу, нажалост. Имаш на нету пиратски Правопис, скини га, стави га на десктоп да ти буде на дектопу рачунара и он нек ти буде извор. Даћу ти линк ако не можеш да нађеш. Значи никако медији српски, кад је о правопису реч. — Ничим неизазван (разговор) 01:09, 25. јул 2023. (CEST)

Хвала ти на савету. Ево нашао сам на 240. страни да се Тrudeau на српском каже Тридо - Gudi129 (разговор) 01:15, 25. јул 2023. (CEST)

Увек први корак Правопис, па онда Википедија Трг Правописна питања, па тек онда медији. Додатно, важно у ком контексту је Тридо, у овом јесте, али ако је Енглез или Амер човек, или Аустралац — онда би заиста био Трудо. Него ми усвајамо од енглеских медија изговор јер сви знају енглески, али ретко ко Француски и зато се ствара специфична ситуација. — Ничим неизазван (разговор) 01:19, 25. јул 2023. (CEST)

Али ипак желим да чујем мишљење у вези овога људи који су живели или још увек живе у Канади: @Боки @Laslovarga - Gudi129 (разговор) 01:22, 25. јул 2023. (CEST)

Овде Французи изговарају Жистен „Триду” чак имају и слово х значи „Тхриду” а Енглези Трудо. László (talk) 02:24, 25. јул 2023. (CEST)

Тачно, с тим што то Х претходи котрљајућем Р, па се чује као Тхриду. А он је франкофон, његова породица је колико сам чуо из ваших расправа франкофона цела, отуда и имена њихова. — Ничим неизазван (разговор) 02:27, 25. јул 2023. (CEST)

Јесте, све је тако као си написао, најбоље би било да га нема па се не би расправљали о његовом имену — László (talk) 02:32, 25. јул 2023. (CEST)

Па Боки и ти сте држављани Канаде, смените га већ једном!!! :) Он нам је рак-рана, мада наместило се тако, мало људи зна да је Канада делом франкофона и онда само узимају енглеске изворе, а мало је фалило да буде званични језик француски ту у целој Канади, не само у Квебеку. — Ничим неизазван (разговор) 02:37, 25. јул 2023. (CEST)

Последњи Мохиканац зезно ствар — László (talk) 02:41, 25. јул 2023. (CEST)

@Gudi129

Рече већ колега @Laslovarga па да се не понављам - енглези кажу Трудо, французи Триду (са оним њиховим уврнутим Р). Доста је мања регија Канаде која прича француски тако да га канађани (већина) зову Џастин Трудо.

Он се лично ословљава са Трудо а то сам чуо преко много интервјуа на ТВу, и то је то што ја имам да кажем за ову дебату јер сам се у прошлој дебати, за коју имаш приказ, истрошио у вези овога до те мере да сам на крају почео да умишљам да ли сам уопште и живео у Канади 20+ година и стварно не могу опет кроз исто да пролазим.

Боки ✉ 08:14, 25. јул 2023. (CEST)

Провера превода

У задњих неколико дана доста сам преводио на Транслејтвикију значило би ми пуно кад би бар неко колико било прегледао преводе бар за типографске грешке

Унапред захвалан — Милићевић (разговор) 11:30, 3. август 2023. (CEST)

За почетак, било би лакше да ставиш списак чланака који би хтео да буду лектурисани. 🙂 Можеш и ставити шаблон {{лектура}} на врх, па да се појави у категорији Чланци којима је потребна лектура. — Ђидо (разговор) 12:26, 3. август 2023. (CEST)

Шта си написао? Окачи везе, погледаћу. — Садко (ријечи су вјетар) 17:02, 4. август 2023. (CEST)

@Sadko: Ukratko, registruješ se na Translejtvikiju, podesiš jezik na srpski ćirilica i na levoj strani imaš link Provera tu su sve nepregledane poruke — Милићевић (разговор) 22:53, 4. август 2023. (CEST)

А ја мислио да си користио Посебно:Превод садржаја... — Ђидо (разговор) 23:01, 4. август 2023. (CEST)

Исти случај. — Садко (ријечи су вјетар) 23:02, 4. август 2023. (CEST)

E jbg — Милићевић (разговор) 23:38, 4. август 2023. (CEST)

Је или јесте

Занима ме да ли постоји нека разлика између започињања чланка са Х је ово и Х јесте ово, да ли је један облик правилнији? — IмSтevan ^{разговор} 11:29, 4. август 2023. (CEST)

Постоји смерница ВП:СП/ЕНКЛИТИКА. О томе се водила велика расправа прошле године (Википедија:Гласање/Предлог/Стандардизација прве реченице чланака), али се не сећам да је стављено на гласање. Закључак је, чини ми се, да ”је” облик није дозвољен на почетку реченице, чак и када је зависна реченица, после зареза. Тумачење је да се заграде тумаче као зарези, тако да ”је” не може после заграде. Ја бих лично волео да се усвоји предлог ”6” из расправе, додати црту након наслова и опционалне заграде. — Ђидо (разговор) 12:21, 4. август 2023. (CEST)

@ImStevan Као што рече @Ђидо, прошле године смо имали дискусију о томе. По мом мишљењу, заграда треба да се игнорише и да се наставља као да заграда и не постоји.

Нпр.

1. Едгар Алан По (енгл. Edgar Allan Poe; Бостон, 19. јануар 1809 — Балтимор, 7. октобар 1849) је био амерички писац, уредник и књижевни критичар.

или ...

1. Едгар Алан По (енгл. Edgar Allan Poe; Бостон, 19. јануар 1809 — Балтимор, 7. октобар 1849) — амерички писац, уредник и књижевни критичар.

То је нека моја идеја како би то требало из прегледа на интернету у вези ове теме.

Боки ✉ 16:03, 4. август 2023. (CEST)

 Коментар: Потребно је покренути гласање и доћи до рјешења. Посао је до пола завршен. Таман када се годишњи одмори приведу крају, крену послови и школске обавезе, од јесени. — Садко (ријечи су вјетар) 17:01, 4. август 2023. (CEST)

Цртица

Кеј Џеј Апа или Кеј-Џеј Апа, исто тако да ли је Џеј-Џеј Ејбрамс или Џеј Џеј Ејбрамс? — ‎רוח חיים (разговор) 19:35, 8. август 2023. (CEST)

 Коментар: Цртица, јер су та имена изведена из спеловања, а спеловање приликом транскрипције се пише са цртицама. — Ничим неизазван (разговор) 19:38, 8. август 2023. (CEST)

@Ничим неизазван: Тако ми и има више смисла. Хвала пуно. — ‎רוח חיים (разговор) 20:17, 8. август 2023. (CEST)

MIME са цртицом или не?

Приметио сам да сви језици који користе ћирилично писмо пишу са цртицом нпр. MIME-тип. Треба ли цртица? Ја сам преводио без — Милићевић (разговор) 23:17, 17. август 2023. (CEST)

Мислим да цртица није неопходна. — Садко (ријечи су вјетар) 17:47, 25. август 2023. (CEST)

Више презимена

У случају да особа има више презимена у формату Alex Claremont-Diaz, да ли се то пише као Алекс Клермонт-Дијаз са или без цртице? Такође, да ли је генитив Алекса Клермонт-Дијаза, Алекса Клермонта-Дијаза или Алекс Клермонт-Дијаза? — IмSтevan ^{разговор} 10:04, 25. август 2023. (CEST)

Горе је постављено сродно питање од стране уредника Руач. — Садко (ријечи су вјетар) 17:47, 25. август 2023. (CEST)

По правопису, т. 97, стр. 84, без црте:

97. Удвојена страна презимена, без обзира на то да ли се први део мења или не, по правилу се пишу одвојено: Кастело Бранко (Кастела Бранка), Гарсија Лорка (Гарсије Лорке); Бен Гурион (ген. Бен Гуриона), Ван Гог (Ван Гога), У Тант (У Танта) и сл. Међутим, под утицајем изворног правописа понекад је уобичајено писање с цртицом: Тулуз-Лотрек (Toulouse-Loutrec, ген. Тулуз-Лотрека), Сен-Жист (Сен-Жиста), Сен-Симон, Салтиков-Шчедрин (ген. Салтикова-Шчедрина), Римски-Корсаков итд.

— Ђидо (разговор) 18:19, 25. август 2023. (CEST)

Као и у многим другим деловима, аутори Правописа не остављају довољно упутстава како да се поступа са цртицом и мало је инкозистентан. Чак, за наша презимена прописују цртицу када је први део граматички непроменљив:

т. 95. а. Удвојена мушка презимена, у српској традицији ретка, пишу се одвојено, и при томе су оба промеюьива: Вук Сшефановић Караџић (Вука Стефановића Караџића итд.), [...] Међутим, када је прво презиме непроменљиво, пишу се са цртицом, као у примеру: Михаило Полит-Десанчић (Михаила Полит-Десанчића итд.)

Све у свему, моје тумачење је Алекс Клермонт Дијаз (ген. Алекса Клермонта Дијаза).

— Ђидо (разговор) 18:28, 25. август 2023. (CEST)

Апсурд гласања о преименовању неких земаља

Поштоване колеге, примјетно да у скорије вријеме имамо појаву гласања о преименовању неких држава или зависних територија. У неколико случајева (Палестина, Шри Ланка, Кина/Тајван) и могу да разумијем, па и подржим овакве иницијативе, али у другим (Јужноафричка Република, Салвадор, Зеленортска Острва) гласање је непотребно и апсурдно. Имам утисак да колега @ImStevan: који је у већини случајева актер ових преименовања, покреће оваква гласања да би само оправдао ту самовољу. Али проблем превазилази питање пар чланака, и начин размишљања једног колеге, па тему пребацујем овде. А ево зашто је гласање, апсурно и непотребно:

1. Измјене: Поменути колега је млад и неискусан, па му треба скренути пажњу да су нпр. одређене измјене на вп,
   1. доступне сваком ˝одважном˝ википедијанацу да их коригује (нпр. актуелни градоначелник Крагујевца)
      
   2. за неке друге, треба консултовати вп заједницу (нпр. да ли чланак о некој личности насловити именом или надимком)
      
   3. те, оне треће, гдје о имену не може одлучивати ни појединац, ни заједница, већ податке преузимамо искључиво из стручне литературе;
2. Неутралност: Такође, колега има проблем са прихватањем другачијег мишљења и неутралним приступом. У случају ЈАР/Јужна Африка, он сам износи аргументе и оне ˝за˝ и оне ˝против˝, али тендециозно уз ове друге, ставља шаблон [тражи се извор]. Колеги, очигледно треба скренути пажњу да пред заједницу увијек треба изаћи са неутралним ставом, а ми ћемо заузети наш став, уколико заједница о том проблему може да одлучује;
3. Аргументи: Колега, није упућен да све ˝аргументе˝ у вези неке теме можемо рангирати по ˝тежини˝ поузданости. Тако имамо оне, нпр:
   1. прворазредне аргументе, гдје око неког назива имамо усаглашен став српских лингвиста (најбољи исказ њиховог става су рјечници и енциклопедије),
   2. другоразредни су сви они неусаглашени ставови, било да долазе од појединих лингвиста или припадајуће струке (нпр. помоћни рјечници, атласи, уџбеници, уредбе владе итд), и
   3. трећеразредни, то су извјештаји неких појединаца или група којима лингвистика и није примаран посао (нпр. медији)
4. Тежина аргумената: да је колега овде био упућенији, он би аргументе наводио по предходном рангирању, међутим он аргументе ˝за˝ - затрпава трећеразредним извјештајима (16 медија) те наводи 2 министарства. Али у случају аргумената ˝против˝ одмах иза шаблона [тражи се извор], набраја најпре атласе, па енциклопедије, и то поново тендециозно желећи их представити као застарјела издања.
5. Рјечници и еминентне енциклопедије, су прворазредни аргументи и у случају када немамо неко новије издање поменутог, позивамо се на оно старије. Ако смо у оскудици и са том литературом, позивамо се на другоразредне, па трећеразредне изворе. Тек у случају да и ту имамо недостатак информација, тражимо оригинално за које је најбоље да га заједница транскрибује;
6. Википедија није већинска демократија: О имену неке земље која је као таква наведена у Рјечнику и/или у одговарајућој енциклопедији, заједница не може одлучивати по систему - став већине. За конкретан случај ЈАР/ЈА - у Рјечнику (из 2011) немамо наведено име, али у Просветиним енциклопедијама (из ´68, ´86, и оне у електронском издању) држава се искључиво назива Јужноафричка Република. Припадајући уџбеници и атласи (мени доступни) такође користе искључиво ово име. Једини другачији став имамо код проф. Прћића у Енглеско-српском речнику географских појмова, те у пракси српске дипломатије. Мишљење проф. Прћића, још увјек није већински став лингвистичке заједнице. Уколико оно то постане - ми имамо обавезу да промјенимо и име државе. До тад, ово друго име Јужна Африка, можемо користити само као неформално. И на крају,
7. За убудуће: И досад сам имао опречно мишљење о сличним гласањима и од поменутог колеге био оптужен да их вријеђам са оцјеном да нису упућени у оно што раде. Да се не бих понављао од чланка до чланка, и од случаја до случаја, те трпио сличне коментаре, ја сам овде дао своје комлетно мишљење. Хвала! Радован ⁂ 13:32, 3. септембар 2023. (CEST)

 Коментар: Већ сам изјаснио став да не треба да се покреће 1000 гласања, јер се тиме само успоравају процеси на Википедији, а људима сигурно није до тога да нон-стоп само треба да гласају око нечега. Ја сам покретао расправе и пружио разлоге за исте. Није тачно да се за наслове неких тема користи само стручна литература, нити да се за наслове чланака гледа само став линвиста (ВП:ПРЕПОЗНАТЉИВОСТ). Толико — IмSтevan ^{разговор} 13:38, 3. септембар 2023. (CEST)

Став и литература лингвиста није битна САМО кад не постоји... у противном, неприкосновено је. Радован ⁂ 13:44, 3. септембар 2023. (CEST)

 Коментар: Колико времена се троши о тим расправама и поништавању писанија Матице српске, а да нико не узме да среди те чланке и да их значајно допуни, могли би бити сјајни да смо уложили време у сређвиање тих чланака него на расправе по СзР-овима. — Ничим неизазван (разговор) 15:59, 5. септембар 2023. (CEST)

Превод израза „Boarding school”?

Набасао сам на чланак Интернат, који почиње са

Интернат је израз којим се описује школа која ученицима, уз образовне услуге, пружа и смештај, односно у којој ученици бораве преко ноћи и/ли током целокупне школске године.

...што није фактуално тачно. Интернат је установа где су смештени ученици основних или средњих школа док су на школовању удаљено од места боравка родитеља. Постоје школе које имају прикључен интернат, који је или обавезан (код нас војне школе и сл.) или необавезан (нпр. интернат железничке средње школе), али школа са интернатом се не зове ”интернат”.

Цео чланак описује англо-саксонски модел школовања који се зове boarding school.

Што води до следећег питања: Како би смо превели boarding school? Школа са интернатом?

— Ђидо (разговор) 05:26, 5. септембар 2023. (CEST)

@Ђидо Већина факултета и колеџа на западу има интернате који су прикључени уз установу. Е сад boarding school као термин јесте тачно да је то школа са (укљученим) интернатом.

Боки ✉ 17:01, 5. септембар 2023. (CEST)

А Bachelor's degree? Кад се већ помиње превод -- Vux33 (разговор) 13:16, 13. септембар 2023. (CEST)

@Vux33 Превод за то је добар да су то основне академске студије Боки ✉ 08:38, 14. септембар 2023. (CEST)

Палестинска Народна Самоуправа

Зар не би требало „Палестинска народна самоуправа” (малим словима)? — ‎רוח חיים (разговор) 15:52, 5. септембар 2023. (CEST)

Помоћ око транскрипције

Здраво, може ли помоћ око транскрипција (са италијанског) термина/назива у наставку? Нисам сигуран, те не бих да пишем погрешно. Хвала у напред!

• SS. Pietro e Cesareo
• San Cesareo in Palatio
• Settizonio
• Duomo di Viterbo, Cattedrale di San Lorenzo (Viterbo Cathedral)
• Palazzo dei Papi (Viterbo)
• Corte Savella
• Palazzo delle Canoniche
• Basilica di San Giovanni in Laterano
• Castel Nuovo
• Perugia Cathedral
• Cappella Paolina

— MikyM (разговор) 01:49, 25. септембар 2023. (CEST)

Википедија:Транскрипција са италијанског језика — Ђидо (разговор) 02:18, 25. септембар 2023. (CEST)

SS. је италијанска скраћеница за множину од San - Santi: Дакле, ако је име места, иде Санти Пјетро и Чезарео. Ако је у питању црква, може и превод: Црква Светог Петра и Цезарија.

Већина осталих термина изгледају да су цркве или друге грађевине. Нисам баш сигуран како преносимо те. Знам да за веће, знане цркве, користимо устаљене преводе (нпр. Црква Светог Марка у Венецији).

— Ђидо (разговор) 02:29, 25. септембар 2023. (CEST)

I ja sam u nedoumici da li treba prevoditi ili transkribovati, jer su u pitanju verski objekti, a susretao sam se i sa prevedenim i sa transkribovanim imenima. Nesiguran sam sa italijanskim, zato mi je sigurnije da ove trazim pomoć nego da sam radim prevod/transkripciju jer lako mogu da pogrešim, a ne bih da imam greške u člancima.

— MikyM (разговор) 02:41, 25. септембар 2023. (CEST)

Можда:

• Црква Светог Петра и Цезарија
• Црква Светог Цезарија у Палатију
• Сетицонио
• Катедрала у Витербу
• Канонска палата (?)
• Базилика Светог Јована у Латерану
• Кастелнуово
• Катедрала у Перуђи
• Павлова капела (или Капела Паулина)

— — Ђидо (разговор) 02:41, 25. септембар 2023. (CEST)

Џисонг или Џи-сонг ?

Поставих тему на СЗР чланка али не шкоди да ставим и овде да видим шта људи кажу

Хвала унапред на свакој помоћи

Боки ^{напиши нешто!} 07:25, 25. септембар 2023. (CEST)

Цртица не постоји у изворном корејском имену. Нема додуше ни размака. Правопис не прописује транскрипцију, тако да се можемо водити само устаљеношћу и хармонизацијом. У нашој штампи, пишемо сва три слога одвојено, у истом редоследу као и Корејци. Нпр. Ким Џонг Ун:

https://www.politika.rs/search/index/keyword:%D0%9A%D0%B8%D0%BC%20%D0%8F%D0%BE%D0%BD%D0%B3%20%D0%A3%D0%BD/sort:relevance

Дакле, по принципу устаљености, било би Парк Џи Сонг, мада почели су наши новинари да пишу цртицу, са великим словом (Ким Су-Џи, итд), вероватно под утицајем енглеског језика.

Додатно, иако правопис не третира двојна имена посебно, налаже да се цртица избегава код двојних презимена, и знамо да се двојна имена из западних језика преносе као две речи (Ана Марија, Ерих Марија...) чак и наша (Ана Марија Грбић).

Дакле, у духу правописа би било или Џи Сонг (ако третирамо две компоненте као две речи), или Џисонг, ако је једна реч.

Ипак, устаљеност налаже да третирамо два слога у имену као две речи, као што радимо за владаре Северне Кореје.

— Ђидо (разговор) 18:52, 25. септембар 2023. (CEST)

@Ђидо: Поздрав. Тек сад видим да си преместио чланак Ким Џонгун на Ким Џонг Ун. Баш сам пре неколико месеци исто покренуо тему корејских имена, али ништа. Никола је раније писао да би презиме требало оставити заједно, поготово јер је чудно да стоји нпр. Ким Џим О — нормалније би било Ким Џимо. Српски медији и нису јак извор с обизром да је за њих Урзула фон дер Лајен искључиво Урсула, а Бехђет Пацоли Беџет, итд. — ‎רוח חיים (разговор) 02:14, 29. септембар 2023. (CEST)

Одличан одговор! Потписујем све што си рекао. — Ничим неизазван (разговор) 02:16, 29. септембар 2023. (CEST)

Презиме је Ким, Џонг Ун му је име. Немамо правописна правила за транскрипцију корејских имена, и правопис каже да, ако нема посебних упутстава, треба користити правила која су органски настала код говорника и писаца српског језика. А у употреби је Ким Џонг Ун, никако Ким Џонгун. У говору се Џонг Ун не слива у једну реч.

Ајде неко ко има приступа старијој енциклопедији (нпр. Војна енциклопедија, или Мала енциклопедија Просвете), да види како је наведен Ким Ил Сунг -- прилично сам сигуран да смо увек писали одвојено две компоненте личног имена. — Ђидо (разговор) 02:23, 29. септембар 2023. (CEST)

Никола више није активан, али он је рекао да је правило да се пише спојено, као Џисонг, Џонгун итд. Тако би требало погледати мало правила и донијети једну одлуку да не буде разнолико, јер смо транскрипцију за корејске фудбалере вршили по Николином савјету. -- Vux33 (разговор) 03:03, 29. септембар 2023. (CEST)

Незнам који Никола, ни одакле је он извукао ту препоруку, јер то није регулисано Правописом, осим у т. 197 (општа начела):

в. У утврђивању транскрипције начелно се полазило од изговора имена у изворном језику [...]

в. (4) Ако су се за имена неког језика у спонтаној пракси створила постојана правила, не треба их мењати ради изговора ближег изворном језику.

Тешко је похватати када се слуша корејска телевизија (јако брзо причају), али ми се чини да обе компоненте имена носе нагласак, и да се изговарају са малом паузом. — Ђидо (разговор) 03:18, 29. септембар 2023. (CEST)

@НиколаБ: -- Vux33 (разговор) 14:46, 2. октобар 2023. (CEST)

Поздрав свима. Кад смо код корејских личних имена, извор ми је била једна књига са нашег филолошког факултета у којој је детаљније објашњена етимологија корејских имена и зашто би лично име требало да се пише као једна реч. Покушаћу да је пронађем, па да и то питање једном за свагда решимо. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:53, 13. октобар 2023. (CEST)

Верујем ти да су то филолози утврдили, али шта ћемо са тачком 197? "Ако су се за имена неког језика у спонтаној пракси створила постојана правила, не треба их мењати ради изговора ближег изворном језику.". Чини ми се да су се та правила већ усталила дуго година (деценија). — Ђидо (разговор) 22:04, 13. октобар 2023. (CEST)

Велики проблем нам стварају језицимкоји немају званична правила о транскрипцији на српски и логично је да се морамо сналазити. Међутим проблем је што то „сналажење” углавном почиње и завршава на неком штуром преносу са енглеског језика. А енглески и српски додирних тачака немају. Корејски језик је јако сличан кинеском, мислим да та сличност иде до неких 70 %, и самим тим се намеће да користимо кинески језик као неки вид мапе за транскрипције са корејског. Пре званичног увођења пинјина и кинеска имена су се често писала као две речи или са цртицом (што је свакако неисправно), а то данас није случај. Код Корејаца лична имена нису двојна, па како није исто Ана Марија и Анамарија, тако није исто значење и Бан Ки и Банки. Енглези су и ставили цртицу да споји те две речи у једну целину, односно да раздвоји слогове. Тако и градови нису Пјонг Јанг, Пјонг Чанг, Су Вон и сл. Српски језик не практикује цртицу код личних имена, корејска имена нису двојна и самим тм намеће се логичан закључак. Кинески језик нам може бити користан пример — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:39, 13. октобар 2023. (CEST)

Николај Берђајев уместо Николај Бердјајев?

Познати руски филозоф је код нас познат као Николај Берђајев (сви преводи су тако насловљени), иако правопис налаже форму Бердјајев, како се и чланак зове, након преименовања 2020. године. Покренуо сам расправу на СЗР чланка. — Ђидо (разговор) 19:21, 27. септембар 2023. (CEST)

Странци српског порекла?

Наш правопис каже (т. 199. д.):

Наша имена у другим земљама (људи у дијаспорама и расејању) писаћемо како заиста гласе: Мuлорадовић (у Русији), Петровић, Томић (у Румунији) и сл.

Да ли то значи да требамо све Србе у расејању писати са -ић? Тренутно је шаролико: имамо Грег Попович, Питер Богданович, али исто и Пит Маравић, Род Благојевић, итд (в. Категорија:Срби у Америци).

Такође, знам да је проф. Прчић директно додао ”Благојевич” у свој транскрипциони речник личних имена, и да је написао одељак о енглеској транскрипцији у Правопису, где у т. 213, каже:

Таква презимена попримила су енглески изговор и постала пуноправни чланови енглеског језика, те би их као такве требало и транскрибовати. Нема стога оправдања да се поменута презимена код нас адаптирају према првобитном немачком, француском и италијанском изговору [...]

Очигледно је да се проф. Прчић не слаже са т. 199, али, педантно гледано, он не помиње имена српског порекла, већ ”имена из других језика”, и његова препорука поништава т. 199.

Моје лично тумачење је да опште начело из т. 199. прави изузетак за презимена српског порекла у т. 213, и мој став је да требамо користити -ић код свих оних код којих је јасно да се изјашњавају као неко српског порекла, али би хтео да чујем став других уредника.

— Ђидо (разговор) 17:46, 28. септембар 2023. (CEST)

Сасвим је нормално и пожељно имати свој став, али ми се чини да ти превише потенцираш сопствена схватања. То је често нападно и напорно. — Lotom (разговор) 10:30, 29. септембар 2023. (CEST)

Па и не мораш да учествујеш у расправи ако те не занима тема. Коментарисати о мени лично није правописно питање. — Ђидо (разговор) 17:08, 29. септембар 2023. (CEST)

Џустин Трудо или Жистен Тридо?

На СЗР чланка сам отворио формалну расправу о имену чланка Џустин Тридо. — Ђидо (разговор) 23:23, 28. септембар 2023. (CEST)

Мађарска имена

Смерница Википедија:Транскрипција са мађарског језика је у супротности са правописом.

Код нас пише:

На мађарском језику је нормални ред у људским именима презиме па лично име, а у нашем изразу редослед се по правилу не мења: Клара Фејеш (Fejős Klára), Шандор Петефи (Petőfi Sándor).

А у правопису, т. 235 пише супротно:

На мађарском језику је нормални ред у људским именима презиме па лично име, а у нашем изразу редослед се по правилу не мења: Фејеш Kлара (Fejős Klára), Петефи Шандор (Petőfi Sándor).

Предлог је да се то поправи, и да се преименују чланци о Мађарима.

— Ђидо (разговор) 02:41, 29. септембар 2023. (CEST)

 Коментар: Никако, овоме се баш баш противим. Невероватно ми је рећи „Орбан Виктор”, као и већини људи са српског говорног подручја, а управо зато и имамо Шаблон:Мађарска имена који је створио Ничим неизазван. — ‎רוח חיים (разговор) 18:10, 29. септембар 2023. (CEST)

Знам, НН је додао тај пасус, копирајући га из Правописа, и са мењањем суштине. Другде се залаже за строгу примену правописа, а овде, идемо по слуху и игноришемо правопис где нам не паше.

Да додам, и мени изгледа "Орбан Виктор" страно, али не може се бити правописни правобраниоц, и игнорисати га када не "звучи добро".

— Ђидо (разговор) 18:23, 29. септембар 2023. (CEST)

Где сам се ја „залагао за строгу примену правописа”? Не знам да ли си видео како сам се изјаснио када је била расправа о транскрипцији с јапанског језика. — ‎רוח חיים (разговор) 18:42, 29. септембар 2023. (CEST)

Извини, омашка. Исправљено. — Ђидо (разговор) 18:49, 29. септембар 2023. (CEST)

 Коментар: Допада ми се напомена уредника НН. Прочитао сам већину пјесама Шандора Петефија (Александра Петровића) и планирам да то чиним и даље. — Садко (ријечи су вјетар) 18:22, 29. септембар 2023. (CEST)

Та напомена је буквално пренесена из Правописа, и изврнута да се подржи став ННа, супротан Правопису. А на другим местима, ја будем нападнут што показујем неконзистенције у правопису, и залажем се за неко разумније решење. — Ђидо (разговор) 18:25, 29. септембар 2023. (CEST)

Можеш ли јасније написати шта је тачно проблем и грешка? Овако је расуто и тешко за праћење, макар нама који радимо на више ствари одједаред. Ако је нешто нетачно у напомени, треба дорадити да буде исправно, док сам против масовног преименовања биографских чланака о Мађарима. — Садко (ријечи су вјетар) 18:27, 29. септембар 2023. (CEST)

Преправио сам текст смернице да буде јасно да је то наш локални избор да идемо супротно правопису:

На мађарском језику је нормални ред у људским именима презиме па лично име. Правопис налаже да се у преносу задржава тај редослед, али, ради конзистентног именовања, на Википедији користимо исти редослед као и у српском језику: име, па презиме. Примери: Клара Фејеш (мађ. Fejős Klára), Шандор Петефи (Petőfi Sándor).

— Ђидо (разговор) 18:28, 29. септембар 2023. (CEST)

 Коментар: — Затварам расправу: Смерница је ажурирана и појашњена. — Ђидо (разговор) 18:32, 29. септембар 2023. (CEST)

 Коментар: Људи ја не могу да верујем шта се овде дешава. Ђидова допуна је лоша због лошег тумачења, исказ да се по правилу не мења редослед речи значи да се не мења из српске перспективе редсолед речи, а не из мађарске, дакле из перспективе спрског (име и презиме) се не мења. Молим админе да пониште измену и да провере Правопис. Садко, ти већ знаш да је Ђидо придев мађарскоме прогласио неисправним граматичким, молим те проведи модерна издања модерних мађарских писаца преведених у твојој библиотеци и поништи измене. — Ничим неизазван (разговор) 22:31, 29. септембар 2023. (CEST)

Написао сам горе -- прекопирао си из Правописа реч-по-реч, само си обрнуо редослед име-презиме у примеру:

А у правопису, т. 235 пише супротно:

На мађарском језику је нормални ред у људским именима презиме па лично име, а у нашем изразу редослед се по правилу не мења: Фејеш Kлара (Fejős Klára), Петефи Шандор (Petőfi Sándor).

— Ђидо (разговор) 22:48, 29. септембар 2023. (CEST)

https://imgur.com/AL0oao7.png — Ђидо (разговор) — — Ђидо (разговор) 22:52, 29. септембар 2023. (CEST)

Иначе, није ово једин пример где Правопис прописује нешто што се коси са деценијама устаљене праксе. Колико ја знам, ми (говорници и писци српског) смо увек користили име-презиме за мађарске особе. (https://static.kupindoslike.com/Srbija-2023-Sandor-Petefi-pesnik-blok-cisto_slika_L_148760325.jpg) — Ђидо (разговор) 22:59, 29. септембар 2023. (CEST)

Преименовање чланка Џастин Тридо

Отворио сам гласање о преименовању чланка Џастин Тридо:

— Ђидо (разговор) 22:23, 6. октобар 2023. (CEST)

Решење са две државе

Постоји ли бољи наслов за овај чланак? — ‎רוח חיים (разговор) 20:19, 8. октобар 2023. (CEST)

Решење засновано на две државе. — Садко (ријечи су вјетар) 20:21, 8. октобар 2023. (CEST)

👍 Ово. — Ђидо (разговор) 03:04, 9. октобар 2023. (CEST)

Погрешне транскрипције са италијанског код ботовских чланака

Управо сам открио да је бот @Dcirovicbot пуно италијанских имена градова погрешно транскрибовао, у супротности са правописом (т. 217):

• S испред безвучног сугласника треба да буде С, не З.
  • Пример: Казтел Верука (Болцано) треба да се зове Кастел Верука (Болцано).
  • Пример: Цона Индузтријале I (Болцано) треба да се зове Цона Индустријале I (Болцано).

• S на крају речи треба да буде С, не З.
  • Пример: Љјез ди Фуори (Болцано) треба да се зове Љес ди Фуори (Болцано).

• GLI испред самогласника треба да буде Љ, не ЉЈ.
  • Пример: Љјез ди Фуори (Болцано) треба да се зове Љес ди Фуори (Болцано).

• SC испред Е, I треба да буде Ш, не СЧ:
  • Пример: Счеце (Болцано) треба да се зове Шеце (Болцано).

• SCI испред самогласника треба да буде Ш, не СЧ:
  • Пример: Счавес (Болцано) треба да се зове Шавес (Болцано).

То је што сам ја приметио, можда има још неких. Углавном, то су буквално стотине, ако не и хиљаде чланака са погрешним транскрипцијама.

@Dcirovic, можеш ли да поправиш бота, и да направиш други пролаз преко свих италијанских места?

— Ђидо (разговор) 08:41, 11. октобар 2023. (CEST)

Korigovaću nazive u toku sledećih par meseci. --Dcirovic (разговор) 10:49, 11. октобар 2023. (CEST)

Bitna naselja (3-4 hiljade) je transkribovao Slaja pre par godina, ono što je Ćirović transkribovao su nešto kao kod nas mesne zajednice, hoću reći nije previše bitno, nema ko da vidi — Милићевић (разговор) 18:16, 11. октобар 2023. (CEST)

Има смисла, сви ови примери су мали засеоци. Питање је и што смо се бакћали са њиховим уносом (исто је са мексичким засеоцима), осим што нам је напумпало статистике са 200,000 додатних чланака. То би било као да имамо сваки засеок у Србији унешен у Википедију. — Ђидо (разговор) 18:46, 11. октобар 2023. (CEST)

U kartkim crtama, on je to jednostrano uneo bez da je ikoga pitao, to što je uneo je dosta moralo da se ispravlja da se dovede do nečega upotrebljivog, ja sam bio i i dalje sam za brisanje 1/3 tih članaka ali ja sam u manjini — Милићевић (разговор) 19:02, 11. октобар 2023. (CEST)

Нека чланака, хајде да исправимо колико је могуће. Најкориснија ствар овог типа би била села Грчке. — Садко (ријечи су вјетар) 19:26, 11. октобар 2023. (CEST)

Маришка Харгитаи

Поздрав свима,

Наишао сам на мој давно написани чланак о глумици америчкој Маришки Харгитаи, чији је оригинални наслов био Маришка Харгитај (2009) па је касније промењен у Маришка Харгитеј, што је наравно погрешно. Прва замерка ми је да ако је њено презиме Харгитеј, што је транскрипција презимена са енглеског језика, онда би њено име требало да буде Мариска (значи да се примени исто правило). Обе транскрипције у наслову се у овом случају косе једна са другом и испадају погрешна. Њено име је мађарско и њен отац, Миклош, је Мађар који је отишао у Америку и није американизовао своје име и презиме већ је себи додао надимак Мики. Његово презиме је Харгитаи (чак и Гугл то потврђује, ако тражиш да ти прочита на мађарском језику). Иначе Харгита је планина у бившој Мађарској, сада Румунији и презиме означава припадност крају одакле си, што је веома чест облик мађарских презимена. Једно од познатих је рецимо и Јанош Хуњади што значи Јанош из Хуњада. Чак и енглеска Википедија у тексту о њему даје ово Hargitay (or Hargitai).

Е сада, све ово сам писао као разјашњење за ову малу заврзламу. Намера ми је да исправим наслов чланка и сам чланак и на основу тога после преправке да напишем два нова чланка. Значи правилан наслов чланка би био Маришка Харгитаи. Наравно ништа не дирам до договора. — László (talk) 15:20, 21. новембар 2023. (CET)

Има ли неко коментар или да ли је неко против да променим наслов? László (talk) 15:35, 22. новембар 2023. (CET)

Тема је веома слично нешто ранијој о канадском премијеру и можда је најбоље слиједити примјер који је усвојен у том чланку. — Ранко Николић (разговор) 17:30, 22. новембар 2023. (CET)

Хвала на јављању. Слажем се, али смо Џастина решили тако што је наслов пребачен на чисто енглеску транскрипцију, а код Маришке је помешано. Маришка је транскрипција са мађарског док је Харгитеј са енглеског. Тако да је наслов пола, пола и то мислим да није у реду и може се лако исправити. Ако се одлучимо да идемо на енглески онда је стварно смешно да буде Мариска (то не постоји). Ако идемо на мађарски, онда је Харгитаи, што управо и радимо са свим мађарским презименима и поштујемо транскрипциона правила. Опет кажем да немам ништа против било које одлуке али ми ово делује стварно неписмено, а и поред тога нећу да дирам чланак, имамо доста стручњака за ову област па нека одлуче. László (talk) 01:27, 23. новембар 2023. (CET)

Енглеска википедија каже да се њено име, на енглеском, изговара /məˈrɪʃkə ˈhɑːrɡɪteɪ/, апроксимативно, Маришка Харгитеи. — Ђидо (разговор) 02:45, 23. новембар 2023. (CET)

Топоними у Светој земљи

По којим основима се ми руководимо када пишемо о топонимима у Светој земљи? По мојој опсервацији, користимо се како нам се ћефне. Имамо две парадигме: прва је да се руководимо преводом Библије Вука и Данчића, друга је да се руководимо страном изговору. А ми радимо како нам се ћефне. Јерусалим је по Вуку, али Бершева је по изговору, јер је Вук пише Вирсавеја. Ја сам за опцију да топониме у Светој земљи зовемо онако како су је наши преци звали, а што су забележили велики и умни Срби Ђуро и Вук. Узгред, следећи пут кад се позивате на медије приликом превода, погледајте како су срамно превели име недавно преминулог ирског певача. Срамно непознавање језика. — Ничим неизазван (разговор) 08:27, 9. децембар 2023. (CET)

Коментари

 Коментар: И Јерусалим и Бершева су устаљена имена. Не зовемо Јерусалим тако зато што га је Ђуро тако звао, већ зато што је устаљено име. У 19. веку, наши стари су звали Карловац ”Горњи Карловци” и Кијев су звали ”Кијево”, али ми их тако не зовемо данас. Колоко видим, генерално устаљена имена ододударају од изговора, где год је име шире познато: Витлејем, Хеброн, Јерихон... — Ђидо (разговор) 08:53, 9. децембар 2023. (CET)

А ко утврђује шта је устаљено? Ја овде говорим за Свету земљу, а ти мешаш словенске и српске топониме које су на сличном језику, за разлику од семитских из Свете земље. — Ничим неизазван (разговор) 09:10, 9. децембар 2023. (CET)

Settignano

Транскрипција — Милићевић (разговор) 13:30, 14. децембар 2023. (CET)

Нема никакве дилеме: Сетињано. Већ постоји један други Сетињано, додуше, па треба мало заграда. — Ђидо (разговор) 17:03, 14. децембар 2023. (CET)

Преименовање Вест Појнт (Њујорк) ⇨ Вест Поинт (Њујорк)

Види СЗР чланка: Разговор:Вест Појнт (Њујорк) § Преименовати у Вест Поинт. — Ђидо (разговор) 05:54, 21. децембар 2023. (CET)

Castelvieto & Santuario di Pietralba

...транскрипција — Милићевић (разговор) 18:27, 22. децембар 2023. (CET)

По Правопису (преписано на Википедија:Транскрипција са италијанског језика):

• Кастелвијето
• Сантуарио ди Пијетралба

— Ђидо (разговор) — — Ђидо (разговор) 18:37, 22. децембар 2023. (CET)

Zahvaljujem — Милићевић (разговор) 18:39, 22. децембар 2023. (CET)

@Milicevic01: није тачно. Пјетралба треба. Молим те измени нетачну транскрипцију. Увек је боље да питаш на СзР стручњака, као што су Вукс, Вукан, Лотом, Ханимун итд., него овако на Тргу јер Трг слабо ко гледа. — Ничим неизазван (разговор) 18:49, 22. децембар 2023. (CET)

Тачно, хвала на исправци. — Ђидо (разговор) 18:56, 22. децембар 2023. (CET)