Вилхелм фон Леб

Из Википедије, слободне енциклопедије
Вилхелм фон Леб

Bundesarchiv Bild 183-L08126, Wilhelm Ritter von Leeb.jpg

Лични подаци
Датум рођења 5. септембар 1876.
Место рођења Ландсберг ам Лех (Баварска)
Датум смрти 29. април 1956. (79 год.)
Место смрти Фисен (Западна Немачка)
Војска Застава Немачког царства Немачко царство
Застава Вајмарске републике Вајмарска република
Застава Немачке Нацистичка Немачка
Године служења 1895. - 1938.
1939. - 1942.
Највиши чин Генерал-фелдмаршал
Битке Боксерски устанак
Први светски рат
Други светски рат

Вилхелм фон Леб (нем. Wilhelm von Leeb; 5. септембар 1876. — 29. април 1956.) је био фледмаршал Нацистичке Немачке током Другог светског рата. Његов млађи брат Емил Леб је био генерал артирељије током Другог светског рата.

Младост[уреди]

Рођен је у Ландсберг ам Леху у Горњој Баварској као Вилхелм Леб, придружио се немачкој восјци 1895. После унапређења у поручника аритиљерије, Леб је служио у Кини током Боксерског устанка. Касније је похађао баварску Ратну академију у Минхену (1907—1909) и служио је у немачком генералштабу (1909—1911). Унапређен је у капетана и служио је као заповедник батерије у 10-ом артиљериском пуку у Ерлангену (1912—1913) .

Први светски рат и касније[уреди]

На почетку Првог светског рат фон Леб је био у генералштабу I баварског корпуса затим је служио у 11 баварском пешадијском дивизијом. После унапређења у чин мајора, у лето 1916. пребачен је на Источни фронт. Следеће године постао је члан особља принца Руперта Баварског. 29. маја 1916. одликован је Витешким Крстом војног реда Макс Џозеф за војне успехе 1915. 21. јуна 1916. постао је племић и тиме добио назив витез у свом имену (нем. Ritter). После рата остао је у Рајхсверу (немачка војска) био је командант седме војне области (нем. Wehrkreis VII) која је покривала Баварску. 1923. учествовао је у гушењу Пивничког пуча.

Други светски рат[уреди]

Хитлер није имао симпатија према Лебу првенствено због његових ант-нацистичких ставова и верских уверења па га је пензионисао 1938. Јула исте године је реактивиран и именован за команданта дванаесте армије која је учествовала у окупацији Чехословачке. Након тога је поново пензионисан. У лето 1939. поново је враћен у службу и именован је за команданта армијске групе Ц. Пре битке за Француску био је једини немачки генерал који се противио нападу на Француску преко неутралних земаља Бенелукса из моралних разлога. Он је записао „Читав свет ће се окренути против Немачке која по други пут за 25 година напада неутралну Белгију! Немачка влада је само неколико недеља раније обећала да њихова неутралност неће бити нарушена.“[1] Током Битке за Француску трупе под његовом командом су пробиле Мажино линију. За своју улогу у победи фон Леб је унапређен у фледмаршала и додељен му је орден Витешког крста гвозденог крста у јулу 1940. Након тога постао је командант Армијске групе Север и добио је одговорност за северни сектор операције Барбароса односно инвазије на Совјетски Савез. Фон Лебов задатак је био да уништи совјетске јединице на Балтику и заузме све совјетске морнаричке базе на Балтичком мору. Када је инвазија почела 22. јуна 1941. његова армијска група остварила је велики успех и до краја семптембра ушла је 900 km у Совјетски Савез и опколила Лењинград али није успела да га заузме.

Референце[уреди]

  1. ^ William L. Shirer, The Rise and Fall of the Third Reich, Simon & Schuster, New York, 1960. pp. 647

Литература[уреди]

  • David Glantz, "The Battle for Leningrad", 1941-1944, Lawrence, KS, 2002.
  • Pavlov, Dmitri V. Leningrad 1941: The Blockade. Translated by John Clinton Adams. Chicago: The University of Chicago Press, 1965.

Спољашње везе[уреди]