22. јун
Из Википедије, слободне енциклопедије
22. јун (22.6.) је 173. дан године по грегоријанском календару (174. у преступној години). До краја године има још 192 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јун | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | |||||
| 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
| 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
| 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
| 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 22. јун
- 1533. — Турски султан Сулејман I Величанствени са Аустријом потписао уговор о миру, после другог неуспешног похода на Беч.
- 1593. — Аустријска војска је нанела тежак пораз Османском царству у бици код Сиска.
- 1815. — После пораза код Ватерлоа Наполеон Бонапарта абдицирао и други пут.
- 1826. — У Панами, на иницијативу јужноамеричког револуционара Симона Боливара, одржан Панамерички конгрес, у циљу уједињења јужноамеричких република.
- 1874. — Успостављена прва телеграфска веза Бразила и Европе.
- 1894. — Афричка држава Дахомеј, Бенин, постала француска колонија.
- 1914. — Српски краљ Петар Карађорђевић повукао се са власти, а краљевска овлашћења добио његов други син Александар, који је 1. децембра 1918. постао регент Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а краљ после смрти оца, 1921.
- 1940. — Француска у Другом светском рату потписала капитулацију у Конпјењу, месту у којем је француски маршал Фердинанд Фош 1918. примио капитулацију Немачке после Првог светског рата. Генерал Шарл де Гол у Лондону образовао владу Слободне Француске.
- 1941. —
- Почела операција Барбароса, у Другом светском рату, у којој су Хитлерове трупе с више од 150 дивизија напале СССР дуж целе граничне линије између Балтичког и Црног мора. Италија и Румунија објавиле рат СССР.
- Централни комитет Комунистичке партије Југославије упутио проглас у којем је позвао народе Југославије на устанак против немачке окупације.
- 1965. — Јапан и Јужна Кореја у Токију потписали споразум о успостављању дипломатских односа.
- 1994. — Представници Русије у седишту НАТО у Бриселу потписали приступницу Партнерству за мир.
- 2000. — Свемирска летелица САД „Марсов осматрач“ открила назнаке о постојању воде на Марсу.
- 2001. —
- Немачка почела исплату ратне одштете људима које је нацистичка власт током Другог светског рата држала на принудном раду.
- Уставни суд Турске забранио рад главној опозиционој происламској Партији врлине, која је у Парламенту имала 102 посланика, због њене антисекуларне активности. Месец дана касније половина посланика те партије основала нову странку Саадет.
- 2003. —
- У оквиру своје друге посете Босни и Херцеговини поглавар Римокатоличке цркве Јован Павле II први пут је посетио Републику Српску.
- Током државне посете Лондону председник Русије Владимир Путин био и званичан гост Бекингемске палате, што је први пут после 1874, када је на двору био руски цар Александар II. Британски двор држао замрзнуте односе с Москвом у знак протеста што су бољшевици 1918. убили руског цара Николаја II.
- Премијер Индије Атал Бехари Ваџпаји допутовао у званичну посету Пекингу. То је прва посета једног премијера Индије Кини за последњих 10 година.
Рођења [уреди]
- 1757. — Џорџ Ванкувер, британски истраживач.
- 1805. — Ђузепе Мацини, италијански политичар и револуционар.
- 1826. — Богобој Атанацковић, писац раног српског романтизма.
- 1858. — Ђакомо Пучини, италијански композитор. († 1924.)
- 1898. — Ерих Марија Ремарк, немачки писац.
- — Зенон Косидовски је био пољски писац, есејиста и песник.
- 1906. — Били Вајлдер, амерички филмски сценариста, продуцент и режисер аустријског порекла.
- 1949. — Мерил Стрип, америчка глумца.
- 1982. — Хамад Ал-Монташари, фудбалер Саудијске Арабије.
- 1984. — Јанко Типсаревић, српски тенисер
Смрти [уреди]
- 1535. — Џон Фишер, енглески кардинал.
- 1969. — Џуди Гарланд, америчка филмска глумица и певачица.
- 1987. — Фред Астер, амерички филмски глумац и играч (*1899).
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
