Волтер Левин

С Википедије, слободне енциклопедије

Волтер Левин
Левин (2011)
Лични подаци
Датум рођења(1936-01-29)29. јануар 1936.(88 год.)
Мјесто рођењаХаг, Низоземска
ПребивалиштеСАД
ДржављанствоСАД
ОбразовањеУниверзитет технологије Делфт
Породица
Дјеца2
Научни рад
Пољефизика (астрофизика)
ИнституцијаМИТ
Награде
  • НАСА-ина награда за изузетно научно постигнуће (1978)
  • Награда ’Александер фон Хумболт’ (1984, 1991)
  • Гугенхајм фелоушип (1984)
  • Награда Научног савјета МИТ за изврсност у преддипломској поуци (1984)
  • Награда за поуку В. Бјукнер (1988)
  • Меморијална награда Еверет Мур за изврсност у преддипломској поуци (2003)

Волтер Левин (енгл. Walter Lewin; Хаг, 29. јануар 1936) амерички је физичар из Холандије. Докторирао је нуклеарну физику 1965. на Универзитету технологије Делфт и био при МИТ око пола деценије.

Левинови доприноси су награђени и предавања доступна на Јутјубу. У децембру 2014, МИТ је опозвао Левинову титулу професора-емеритуса.[1][2][3]

Рани живот и образовање[уреди | уреди извор]

Левин је рођен у породици Сајмона Левина и Пјетернеле Јохане ван дер Танг 1936. у Хагу, Холандија. Био је дијете када је ратна Њемачка окупирала Холандију током Другог свјетског рата.[4] Није познато да ли су његови дједа и бака Густав и Ема Левин (који су били Јевреји) убијени или не у Аушвицу 1942,[5] нити да ли су или не умрли од тифуса или изгладњења.[6] Да би заштитио своју породицу, Волтеров отац (који је био Јевреј, за разлику од своје супруге) одлучио је да напусти породицу без да каже икоме; Волтерова мајка је била препуштена да одгаја дјецу и води малу школу у чијем је оснивању учествовала са својим супругом. По завршетку рата, отац се вратио; Волтер описује да је имао „више или мање нормално дјетињство”. Његови родитељи су наставили да управљају школом, за што он каже да је јако утицало да заволи науку.[4][7]

Академска каријера[уреди | уреди извор]

Волтер Левин је учио физику у средњој школи, а потом је био на МИТ (јануар 1966). Прво је био професор-асистент, а потом придружени професор физике (1968), онда професор (1974).[8]

На МИТ, Левин је сарађивао са Џорџом Кларком. Током другог дијела ’70-их, проводили су експерименте.[9][10]

Левин је сарађивао са својим блиским пријатељем Јаном ван Парадијсом који је био при Универзитету у Амстердаму; сарађивали су од 1978. до Парадијсове смрти. Заједно су аутори 150 радова.[11]

Постао је члан Краљевске холандске академије умјетности и наука 1993.[12] и члан Америчког физичког друштва 1993.[13]

Левин и дипломски студент Џефри Комерс радили су на подацима са Опсерваторије Комптон гама реј (енгл. Compton Gamma Ray Observatory). Ово је била сарадња са Групом BATSE[14] у Хантсвилу (Алабама). Почетком децембра 1995, са Крисом Кувелиотом (Криса) и Ван Парадијсом, открили су нови тип извора сагоријевања икс зрака (GRO J1744-28); добили су награду НАСА-е за своје откриће.[тражи се извор]

Од 1996. до 1998. Левинова сарадња са Мишијелом ван дер Клисом у Амстердаму довела је до открића фреквенције специфичних осцилација.[појаснити][тражи се извор]

Левин је објавио око 500 научних чланака (ц. 2015. година).[13]

Награде[уреди | уреди извор]

  • 1978 — NASA Award for Exceptional Scientific Achievement[15]
  • 1984 — Alexander von Humboldt Award[15]
  • 1984 — Guggenheim Fellowship[16]
  • 1984 — MIT Science Council Prize for Excellence in Undergraduate Teaching[16]
  • 1988 — MIT Department of Physics W. Buechner Teaching Prize[16]
  • 1991 — Alexander von Humboldt Award[15]
  • 1997 — NASA Group Achievement Award for the Discovery of the Bursting Pulsar[16]
  • 2003 — MIT Everett Moore Baker Memorial Award for Excellence in Undergraduate Teaching[16]
  • 2011 — Educator Award for OpenCourseWare Excellence (ACE)[17]

Појављивања на ТВ-у[уреди | уреди извор]

Испод су нека од значајних појављивања Волтера Левина на ТВ-у:

  • 1998, A Science Odyssey, WGBH, Boston, Produced by PBS
  • 2003, The Elegant Universe, NOVA, Produced by PBS
  • 2005, Einstein's Unfinished Symphony, BBC
  • 2008, Riz Khan – Walter Lewin & physics[18]
  • 2011, The Fabric of the Cosmos, NOVA, Produced by PBS
  • 2011, The Martha Stewart Show, season 3 episode 3172[19]
  • 2011, De Wereld Draait Door, VARA, the Netherlands, Oct 24[20]
  • 2012, De Wereld Draait Door, VARA, the Netherlands, May 9[21]
  • 2012, De Wereld Draait Door, VARA, the Netherlands, May 9 part II[22]
  • 2012, De Wereld Draait Door, VARA, the Netherlands, November 27[23]
  • 2013, January–February, 8 one-hour lectures, TV NHK, Japan.
  • 2014, September, French TV Canal+ series of documentary – "Special Investigations", on Online Education
  • 2014, The brilliant professor Walter Lewin 'I'm an artist' (Dutch TV NCRV)[24]
  • 2014, The World of Quantum, NOVA, Produced by PBS

Публикације[уреди | уреди извор]

Књиге[уреди | уреди извор]

Остало

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Juan Esteban; Cajigas Jimenez (9. 12. 2014). „MIT removes professor's online lectures after harassment charge”. The Boston Globe. Архивирано из оригинала 9. 12. 2014. г. 
  2. ^ Lin, Leon (9. 12. 2014). „MIT cuts ties with Walter Lewin after online harassment probe”. The Tech. Архивирано из оригинала 09. 01. 2018. г. Приступљено 12. 3. 2017. 
  3. ^ „MIT indefinitely removes online physics lectures and courses by Walter Lewin” (Саопштење). MIT News Office. 8. 12. 2014. 
  4. ^ а б Jennifer Chu (18. 5. 2011). „A labor of love”. MIT News. 
  5. ^ DwUexUstPEE. www.youtube.com. 
  6. ^ Lewin, Walter; Goldstein, Warren (2011). For the Love of Physics: From the End of the Rainbow to the Edge of Time – A Journey Through the Wonders of Physics. Simon and Schuster. стр. 11, 12. ISBN 978-1-4391-0827-7. 
  7. ^ Kim Clark (10. 1. 2008). „A New Physics Superstar”. US News & World Report. 
  8. ^ ocw.mit.edu – MIT OpenCourseWare (архивирано: 2009-03-14 23.51.06)
  9. ^ Lewin, Walter H. G.; Ricker, George R.; McClintock, Jeffrey E. (октобар 1971). „X-Rays from a New Variable Source GX 1+4”. Astrophysical Journal. 169: L17. Bibcode:1971ApJ...169L..17L. doi:10.1086/180805. 
  10. ^ Lewin, Walter H. G.; McClintock, Jeffrey E.; Ryckman, Stanley G.; Glass, Ian S.; Smith, William B. (новембар 1970). „Continual Variations in the High-Energy Flux of X-Rays from Scorpius X-1”. Astrophysical Journal. 162: L109. Bibcode:1970ApJ...162L.109L. doi:10.1086/180635. 
  11. ^ Walter H. G. Lewin (2003). Edward P. van den Heuvel; Lex Kaper; Evert Rol; Ralph A.M.J. Wijers, ур. My Quarter Century with Jan. ASP Conference Proceedings. 308. стр. 27. Bibcode:2003ASPC..308...27L. arXiv:astro-ph/0105344Слободан приступ. 
  12. ^ „Walter Lewin”. Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Архивирано из оригинала 20. 7. 2015. г. Приступљено 17. 7. 2015. 
  13. ^ а б „Walter Lewin”. Simon & Schuster UK. Приступљено 2015-02-22. 
  14. ^ „batse/instrument”. www.batse.msfc.nasa.gov. Архивирано из оригинала 15. 2. 2013. г. Приступљено 12. 1. 2022. 
  15. ^ а б в „Walter Lewin | Helix Magazine”. helix.northwestern.edu. Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 2019-03-27. 
  16. ^ а б в г д „New MITx course by Walter Lewin has potential to be the largest MOOC ever | The Open Education Consortium”. www.oeconsortium.org. Приступљено 2019-03-27. 
  17. ^ „MIT TechTV – Inaugural Awards for OpenCourseWare Excellence”. Techtv.mit.edu. Архивирано из оригинала 2013-11-01. г. Приступљено 2013-04-20. 
  18. ^ Walter Lewin & physics. YouTube. 
  19. ^ „Walter Lewin guest on the Martha Stewart Show”. 2013-05-11. 
  20. ^ „Natuurkundige Walter Lewin, Diederik Jekel – 24-10-2011 – Uitzending Gemist”. De Wereld Draait Door. Приступљено 2013-04-20. 
  21. ^ „Walter Lewin – 9-5-2012 – Uitzending Gemist”. De Wereld Draait Door. Приступљено 2013-04-20. 
  22. ^ „Extra proef (2): Walter Lewin – 9-5-2012 – Uitzending Gemist”. De Wereld Draait Door. Приступљено 2013-04-20. 
  23. ^ „Walter Lewin – Wet van behoud lading – 27-11-2012 – Uitzending Gemist”. De Wereld Draait Door. 2012-11-27. Приступљено 2013-04-20. 
  24. ^ The brilliant professor Walter Lewin 'I'm an artist' (Dutch TV NCRV). YouTube. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]