Алабама

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 32° 47' СГ Ш, 86° 49' ЗГД

Алабама
Држава Алабама
Застава Грб
Застава Грб
Положај
Главни град Монтгомери
Највећи град Бермингхам
Гувернер Роберт Бентли
Службени језик енглески
Површина 135.765 km²
 - Копнена 131.426 km²
 - Водена 4.338 km²
Становништво 2008.
 - Број 4.661.900
 - Густина становништва 34 ст./km²
Временска зона Central: UTC-6/-5
Проглашење за савезну државу САД
 - Датум 14. децембар 1819.
 - Поредак 22.
Географска дужина 89°5'W — 96°31'W
Географска ширина 30°13'N — 35°N
Ширина 306 km
Дужина 531 km
Висина
 - Највиша Чиха 734 m
 - Најнижа Мексички залив 0 m
Скраћенице
 - Поштанска AL
 - ИСО 3166-2 US-AL
Веб-сајт www.alabama.gov

Алабама (енгл. Alabama) је савезна држава САД, која се налази у њеном јужном делу. Површина Алабаме је 135.765 km², а број становника по попису из 2000. је 4.447.100. Главни град је Монтгомери. Највећи град је Бермингхам, који је био центар за производњу челика, а данас је претворен у модерну метрополу са врло развијеним сектором услужних делатности. У граду Хантсвилу, који се налази у северном делу Алабаме, изграђен је први центар за космичке летове у САД - НАСА.

Алабама граничи се са Тенесијем на северу, Џорџијом на истоку, Флоридом на југу и Мисисипијем на западу. На југу излази на Мексички залив. Алабама је 30. америчка држава по укупној копненој површини, и друга по дужини водених токова. Она је 23. по броју становника, са скоро 4.600.000 становника 2006.[1]

Географија[уреди]

Алабама се граничи са државом Тенеси на северу, Џорџијом на истоку, Флоридом на југу и Мисисипијем на западу. Алабама излази на Мексички залив, на најјужнијем крају државе.[2] Алабама је тридесета држава САД по величини са површином од 135.760 km²: 3,2% те површине је вода, што чини Алабаму 23. по количини воде.[3] Надморска висина државе је у распону од нивоа мора[4] у заливу Мобил до преко 550 m у Апалачима на североистоку.


Историја[уреди]

Пре око 8000 до 9000 година населили су се први Индијанци на данашње подручје Алабаме. До доласка првих Европљана на сјеверу су живјели Чероки и Чикасо Индијанци, а на југу Чокто и Крики Индијанци.

Шпански истраживач Алонсо Алварез је 1519. стигао до залива Мобил. Други шпански истраживач, Ернандо де Сото, 1541. је дошао са од Апалача у Алабаму. Први Французи су стигли 1699. са јужне стране и основали прву колонију а 1702. град Форт Луј де Мобил, који до 1722. остајо главни град француске колоније Луизијана. Године 1711. град је премештен низводно на садашње место.

Након Француског и индијанског рата, Велика Британија је добила Алабаму 1763. Током шпанске интернвенције у Америчком рату за независност, Шпанци су 1779. освојили јужни дио Алабаме. Велика Британија 1783. је уступилаа Алабаму делом Шпанији, а делом побуњеним колонијама. Године 1798. је Алабама, са изузетком обале и града Мобила, који су још припадали шпанској Флориди, била део територије Мисисипи. Након Првог рата са Семинолама 1813. постаје и Мобил део територије. Истовремено су се индијанска племена повукла, а на њихово су се подручје населили белци. Четири година касније године 1817. Мисисипи је постао савезна држава у данашњим границама, а остатак територија се назива територија Алабама. Алабама је 14. децембра коначно постала 22. савезна држава САД.

Током Амерички грађански ратграђанског рата Алабама је била на страни јужњачке конфедерације. У њеном главном граду Монтгомерију 4. фебруара 1861. основане су Конфедеративне Америчке Државе. Након рата Алабама је поновно укључена у САД 1868. године. Испрва се привреда Алабаме темељила на плантажама памука, а од 1880-их почиње развој индустрије. Након Другог светског рата у Алабами се развио снажан црначки покрет против расизма (бојкот аутобуса у Монтгомерију 1955—1956., марш на Монтгомери 1965.).

Демографија[уреди]

Демографија
1900. 1910. 1920. 1930. 1940. 1950. 1960. 1970. 1980. 1990. 2000. 2010.
1.828.697 2.138.093 2.348.174 2.646.248 2.832.961 3.061.743 3.266.740 3.444.165 3.893.888 4.040.587 4.447.100 4.779.745


Највећи градови[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Списак градова у Алабами

Бермингхам
Бермингхам
Монтгомери
Монтгомери
Мобил
Мобил

Поредак Град Популација

Хантсвил
Хантсвил

Таскалуса

1 Бермингхам 212.237
2 Монтгомери 205.764
3 Мобил 195.111
4 Хантсвил 180.105
5 Таскалуса 90.468
6 Хувер 81.619
7 Дотан 65.496
8 Декејтур 55.683
9 Оберн 53.380
10 Медисон 42.938
11 Флоренс 39.319
12 Гадсден 36.856
13 Вестејвија Хилс 34.033
14 Пратвил 33.960
15 Финикс Сити 32.822
Амерички федерални биро за статистику[5]


Административна подела[уреди]

Алабама се састоји од 67 округа: Барбор, Батлер, Биб, Блант, Болдвин, Булок, Вашингтон, Вилкокс, Винстон, Вокер, Грин, Далас, Дејл, Декаб, Елмор, Ескамбија, Етово, Отога, Кавингтон, Калман, Калхун, Кларк, Клеј, Клиберн, Колберт, Конека, Кофи, Креншо, Куса, Лајмстоун, Ламар, Лаундс, Ли, Лодердејл, Лоренс, Маренго, Марион, Маршал, Мејкон, Медисон, Мобил, Монро, Монтгомери, Морган, Пајк, Пери, Пикенс, Рандолф, Расел, Самтер, Сент Клер, Талапуса, Таладига, Таскалуса, Фејет, Френклин, Хејл, Хенри, Хјустон, Чејмберс, Чероки, Чилтон, Чокто, Џексон, Џенива, Џеферсон, Шелби.

Од Америчког грађанског рата до Другог светског рата, Алабама је, као и многе друге савезне државе са југа САД трпела економске невоље, делом због тога што је наставила да се ослања на пољопривреду. Штавише, белачка, рурална мањина је доминирала легислатуром све до шездесетих година двадесетог века, што је значило да су урбани, савремени интереси били запостављани[тражи се извор од 09. 2011.]. У годинама након рата, Алабама се економски значајније развила, а привреда је постала разноврснија, јер се осим пољопривреде развила и тешка индустрија, вађење минерала, образовање и висока технологија.

Референце[уреди]

  1. ^ census.gov „Alabama Quick Facts“. State and County Quick Facts. U.S. Census Bureau Приступљено 08. 09. 2007.. 
  2. ^ Грешка цитирања Лоша ознака <ref>; нема текста за ref-ове под именом NetState.; $2
  3. ^ „GCT-PH1-R. Population, Housing Units, Area, and Density (areas ranked by population): 2000“. Geographic Comparison Table. U.S.Census Bureau. Census Year 2000 Приступљено 23. 9. 2006.. 
  4. ^ „Elevations and Distances in the United States“. U.S Geological Survey. 29. 4. 2005.. Archived from the original on November 2, 2006 Приступљено November 3, 2006. 
  5. ^ „Alabama Trend Report 2: State and Complete Places“ Приступљено 11. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :