Вучина Шћекић
| Вучина Шћекић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Вучина Шћекић |
| Датум рођења | 1. август 1945. |
| Место рођења | Беране, ДФ Југославија |
| Датум смрти | 31. март 2018. (72 год.) |
| Место смрти | Нови Сад, Србија |
Вучина Шћекић (Беране, 1. август 1945 — Нови Сад, 31. март 2018) био је српски и црногорски кардиолог, академик ЦАНУ, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду и аутор разних радова.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је 1. августа 1945. у Берану.[2] Дипломирао је на Медицинском факултету Универзитета у Сарајеву 1970. године. Магистрирао је на Медицинском факултету Универзитета у Београду 1976. где је и докторирао 1983.[2] Радио је као лекар у ФАП-у у Прибоју, а затим на интерној А клиници Медицинског факултета у Београду као асистент где је положио специјалистички испит 1975. године.[2]
По оснивању института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици прешао је у Нови Сад где је 1975. изабран, а 1978. реизабран у звање асистента на предмету Интерна медицина са пнеумозиологијом на Медицинском факултету.[2] У звање доцента је изабран 1983. године, а реизабран 1985, за ванредног професора је изабран 1986. и реизабран 1990. и за редовног професора 1995.[2] Постао је начелник Одељења за интензивну негу кардиолошких болесника у Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици и заменик директора 1977. године.[2] Поред тога, изабран је за начелника кардиолошког Института рехабилитационог центра „Др Симо Милошевић” у Игалу.[2] Као стипендиста Фулбрајтове фондације је две године последипломских студија провео на Кардиолошкој клиници у Хјустону.[2] Био је члан наставничког већа и научне комисије Медицинског факултета у Новом Саду, члан редакцијског одбора уредништва Матице српске, председник секције за коагулацију и тромбозу Српског лекарског друштва, члан Удружења кардиолога Европе и члан Удружења кардиолога САД.[2]
Својим научноистраживачким радовима је активно учествовао на бројним научним скуповима, симпозијумима и конгресима кардиолога у Југославији и иностранству. За своје радне и стручне доприносе у унапређењу и развијању медицине је добио Октобарску награду Новог Сада 1990, Јубиларну награду за 200-годишњицу постојања Српског лекарског друштва 1994, Јубиларну награду „21. јули” поводом ослобођења Берана, награду „13. јули” 1995. године као и дипломе, захвалнице и повеље Српског лекарског друштва и Друштва лекара Југославије и Црне Горе.[2] Аутор је или коаутор више од сто научних радова, учесник у више макропројеката и био је један од носилаца међународног свеобухватног пројекта о нехемичној коронарној болести срца који се реализује при Светској здравственој организацији.[2] Аутор је два поглавља у монографијама Временска неподударност биолошког и хронолошког старења у Црној Гори 2009. и Садејство племенитости и етичности у људском роду 2013.[2] Међу његовим значајним научним радовима су Акутни инфаркт миокарда, Хитна стања у медицини и стоматологији 1990, Микрокатетеризација десног срца у процени плућне хипертензије, Плућна хипертензија 1991, Хемодинамика у акутном инфаркту миокарда са сарадницима 1994. и Коронарна болест 1997.[2]
Изабран је за ванредног члана Црногорске академије наука и уметности 6. децембра 1996, а за редовног 12. децембра 2003.[2] Преминуо је 31. марта 2018. у Новом Саду. У његову част ЦАНУ је издао књигу „Споменица Вучина Шћекић (1945–2018)” 2021. године.[3]
