Беране

Из Википедије, слободне енциклопедије
Беране

Беране ноћу
Беране ноћу

Грб
Основни подаци
Држава Застава Црне Горе Црна Гора
Општина Општина Беране
Становништво
Становништво (2003) 40000(општина)
Положај
Координате 42°50′20″N 19°52′14″E / 42.838833, 19.870666
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 703 m
Беране на мапи Црне Горе
{{{alt}}}
Беране
Беране на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 84300
Позивни број 051
Регистарска ознака BA


Координате: 42° 50′ 20" СГШ, 19° 52′ 14" ИГД

Беране је градско насеље у истоименој општини у Црној Гори. У средњем веку подручје Берана је било познато као Будимља. Било је од економског, религиозног и политичког значаја у српској земљи Рашкој. У Беранама се налази задужбина Немањића Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора). Као градско насеље, формирано је у другој половини деветнаестог века или тачније 1862. године по заповједи турског војсковође Хусеин-паше. О поријеклу назива града постоје различита и подијељена мишљена. Једни сматрају да је још у осамнаестом вијеку настало Берансело, те да је од тога касније и градско насеље добило име. По мишљењу Милисава Лутовца назив Беране је настало од турске ријечи Бир-хане, што у преводу значи једна кућа. Беране је ослобођено од турске власти 1912. године у Првом балканском рату. Од јула 1949. до марта 1992. године град је носио име Иванград, по народном хероју Ивану Милутиновићу. Од 1992. насеље је преименовано као Беране.

Град лежи на реци Лим и налази се на сјевероистоку републике. Број становника према попису становништва из 2003. године је износио 11 776 што га чини шестим градом по броју становника у Црној Гори.

Географија[уреди]

Беране се налази у Горњем Полимљу између врхова Бјеласице на западу, Цмиљевице на истоку, Тивранске клисуре на сјеверу, због чега су у граду присутни сјеверни вјетрови, и Сутјеске и Превије на југу. Као што се види она је добро природно ограничена, сем на сјевероистоку гдје је преко Полице и Бихора низ мањих кречњачких узвишења, углавном планинским висовима. Беране има веома повољан саобраћајно географски положај, јер је магистралним путем повезан са Србијом, а преко Рожаја и Чакора са Косовом и Метохијом. Долином Лима је такође повезано магистралним путем са јузним дијелом Србије и југозападним дијелом БиХ, а од Бијелог Поља и жељезницом.

Рељеф[уреди]

Рељеф Беранске општине формиран је за вријеме тектонских процеса, од прије 50 милиона година у периоду званом терцијар. Беранска котлина настала је спуштањем земљишта дуж тектонског расједа правцем југозапад-сјевероисток. Просијецањем Тивранске клисуре, Беранско језеро отекло је према Бијелом Пољу и послије тога створена је композитна долина ријеке Лим. За вријеме језерске фазе наталожила се огромна количина сендименталних стијена чији се трагови могу видјети у дијелу Тивранске клисуре.

Геолошки састав котлине[уреди]

У саставу Беранске котлине учествују старе палеозијске стијене, тријашки кречњаци (Алпска орогенеза) и Језерски сендименти. Језерски сендименти се састоје из Конгомерата, разнобојних глина, угља и лапорца.

Прорачунате резерве мрког угља на основу досадашњег истраживања износе 170 милиона тона. Беранска котлина се пружа правцем сјевероисток-југозапад у дужини од 9 km, а ширина котлине је од 3-5 km. На десној страни Лима заступљен је рељеф у коме се смјењују заливске долине, заобљена узвишења, међу којима се истичу Јасиковац, Градац и Дапсићко брдо. Рељеф на лијевој обали Лима карактеришу 3 глацијелне терасе које се степенасто дижу: плато главне улице, берански аеродром и Црни врх.

Климатске одлике[уреди]

Беране са котлином има умјерено континенталну климу са јаким утицајима планинске климе. Мјерења метеролошких елемената врше су у Беранама од 1947. године, те климатски подаци одговарају само за градско насеље.

На дну Беранске котлине температуре љети могу се попети до 35C° (26. јули 1953. године); зими температура се може спустити до -30C° (17. јануар 1985. године). Најхладнији мјесец у Беранама је јануар са средњом мјесечном температуром од -2C°, а најтоплији мјесец јули са средњом мјесечном температуром од 25,6C°. Средња годишња температура у Беранама је 9,4C°.

Историја[уреди]

Главна улица

У средњем вијеку подручје Берана је било познато као Будимља. Било је од великог економског, религиозног политичког знајача у српској земљи Рашкој. Мноштво манастира и цркава у близини града свједоче о богатом духовном животу тадашњих Срба. У Беранама се налази задужбина Немањића Ђурђеви Ступови. Беране је као градско насеље формирано у другој половини XIX вијека, тачније 1862. године по заповједи турског војсковође Хусеин-паше. Он је наредио војсци да се на лијевој обали Лима, на мјесту гдје се данас налази болница, подигне камена касарна за потребе војне управе. Насеље је почело брзо да се шири, а на десној обали Лима настало је друго насеље у подножју брда Јасиковац, гдје су становали турски официри и чиновници са бројним женама у харемима. По тим харемима је дио вароши назван Хареме. О поријеклу назива Беране постоје различита и подијељена мишљена. Једни сматрају да је још у XIV вијеку настало Берансело, те да је од тога касније и градско насеље добило име Беране. По мишљењу проф. др. Милисава Лутовца назив Беране је настало од турске ријечи Бир-хане, што у пријеводу значи једна кућа. Беране је ослобођено од турске власти у Првом балканском рату, 16. октобра 1912. године када је црногорска војска ушла у град.

Од јула 1949. до марта 1992. године град је носио име Иванград, по народном хероју Ивану Милутиновићу (1901-1944).

Култура[уреди]

Гимназија „Панто Малишић“.

Развоју културе у овом крају, све до новијих времена, основни печат давала је Српска православна црква, односно овдашњи манастири: Шудикова, Ђурђеви Ступови идр., као носиоци укупне духовности у српском народу. Ту улогу, касније, у извесној мери, преузимају школе и институције, којима је култура основна делатност. Посебну улогу у томе, имала је Беранска гимназија, основана 1913. године, из чијих клупа изашао је велики број истакнутих културних посленика и научника. Међу њима су писци: Михаило Лалић, Душан Костић, Радован Зоговић, Влајко Ћулафић, као и сликари:Јован Зоњић, Мишо Поповић и Александар Рафајловић. Од институција, које се баве културом у Беранама, данас, постоје Центар за културу (са библиотеком) и Полимски музеј, са веома богатом збирком драгоцених експоната, а обновљена и културном деловању намењена, кућа Војводе Гавра Вуковића.

Образовање[уреди]

У општини Беране постоји тринаест основних школа и Нижа музичка школа. Беране има и четири средње школе: Гимназија „Панто Малишић“, Средња медицинска школа „Др. Бранко Зоговић“, Средњошколски центар „Вукадин Вукадиновић“ и Средња стручна школа (раније Електротехничка школа). Беране је постало и центар високог образовања од 2005. године и отварања Високе медицинске школе, а тренутно у граду постоји и Учитељски факултет (одсек Филозофског факултета у Никшићу), Факултет за менаџмент у саобраћају и комуникацијама и Одсјек за примијењено рачунарство (Електротехничког факултета у Подгорици).

Наука[уреди]

У Беранаме не постоји ни једна специјализована, научна установа или институција, али упркос тој чињеници, одатле потиче велики број истакнутих научника у различитим научним областима, академика и универзитетских професора.

Изузетне доприносе дали су, између осталих, хемичар Вукић Мићовић, бактериолог Милутин Ђуришић, географ Милисав Лутовац, историчар Миомир Дашић, физичар Вукота Бабовић и слависта Милосав Бабовић.

Привреда[уреди]

Градски стадион

Општина Беране је једна од најсиромашнијих општина у републици Црној Гори. Индустријска производња је веома мала, јер су многа предузећа током '90-их година XX века престала с радом. У ранијем периоду многа пољопривредна домаћинства су пресељена са села у град због тзв. индустријализације, тако да је пољопривреда замрла, село запостављено а индустрија угашена тако да већина становника тешко живи. У посљедње вријеме отворено је много приватних предузећа, углавном на бази трговине и угоститељства. Производних је веома мало. У тим предузећима запошљавају се углавном на црно, те немају неки друштвени значај.

Знамените личности[уреди]

Спорт[уреди]

Беране има солидне услове за развој спорта. Градски стадион у Беранама је са капацитетом од 11 000 места други по величини стадион у Црној Гори, а издваја се и атлетском стазом. Најуспјешнији спортски колективи у Беранама су РК Беране (прваци Црне Горе 2007/08), СТК Будим, боксерски клубови Баћо Кинг и Раднички, ФК Беране, атлетски клуб идр. Најпознатији спортисти из Берана су бивши голман репрезентације Србије и Црне Горе Драгослав Јеврић, фудбалер Стефан Бабовић, рукометашице Маја Савић (некада најбоље лијево крило свијета) и Аида Селмановић.

Демографија[уреди]

У насељу Беране живи 8645 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,9 година (33,5 код мушкараца и 36,2 код жена). У насељу има 3330 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Према подацима Беране је 1872. године имало 410 кућа и 860 становника. 1962. године у градском насељу живјело је 10.600 становника. Већ 1965. године Беране је имало преко 12.000 становника, а 1972. године чак 19.000 становника. Може се закључити да је нагли развој индустрије и фабрика, од 1960-1970. године створило услове за јака миграциона кретања село-град, као што су „Рудник мрког угља“, фабрика целулозе и папира „Беранка“, фабрика коже „Полимка“, фабрика цигле и цријепа „Рудеш“, фабрика кућних апарата „Обод“ итд.

Плажа на Лиму

Становништво у овом насељу је мешовито, а у последња два пописа је забележено благо смањење броја становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 3701 [1]
1953. 4513
1961. 6969
1971. 11164
1981. 12720
1991. 12267 11957
2003. 12651 11776
2011. {{{п2011}}}
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Срби
  
5.375 45,64%
Црногорци
  
3.776 32,06%
Муслимани
  
1.015 8,61%
Бошњаци
  
918 7,79%
Југословени
  
40 0,33%
Хрвати
  
31 0,26%
Албанци
  
30 0,25%
Роми
  
18 0,15%
Македонци
  
14 0,11%
Словенци
  
4 0,03%
Руси
  
4 0,03%
Немци
  
1 0,00%
Италијани
  
1 0,00%
непознато
  
135 1,14%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Беране

мапе и карте[уреди]


Насељена места општине Беране

Азане • Бабино • Бастахе • Беран Село • Беране • Бор • Бубање • Будимља • Буче • Велиђе • Виницка • Вршево • Вуча • Главаца • Годочеље • Горажде • Горња Врбица • Горње Заостро • Дапсићи • Дашча Ријека • Добродоле • Долац • Доња Врбица • Доња Ржаница • Доње Заостро • Доње Луге • Драгосава • Загорје • Заград • Заграђе • Јаворова • Јашовићи • Јоховица • Калица • Калудра • Крушчица • Курикуће • Лагатори • Лази • Лубнице • Лужац • Љешница • Маште • Мезгале • Муровац • Орах • Орахово • Пахуљ • Петњик • Петњица • Пешца • Понор • Пороче • Праћевац • Радманци • Радмужевићи • Ровца • Рујишта • Савин Бор • Скакавац • Тмушићи • Трпези • Туцање • Црљевине • Црни Врх • Штитари