Беране

Беране
Панорама Берана
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Општина Беране
Географски подаци
Географске координате	42° 50′ 20" СГШ 19° 52′ 14" ИГД
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Надморска висина	703 m
Становништво (2003)
број становника	40000(општина)
Остали подаци
Поштански број	84300
Позивни број	051
Регистарска ознака	BA
Беране  Беране на мапи Црне Горе

Беране је градско насеље у истоименој општини у Црној Гори. У средњем веку подручје Берана је било познато као Будимља. Било је од економског, религиозног и политичког значаја у српској земљи Рашкој. У Беранама се налази задужбина Немањића Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора). Као градско насеље, формирано је у другој половини осамнаестог века или тачније 1862. године по заповједи турског војсковође Хусеин-паше. О поријеклу назива града постоје различита и подијељена мишљена. Једни сматрају да је још у осамнаестом вијеку настало Берансело, те да је од тога касније и градско насеље добило име. По мишљењу Милисава Лутовца назив Беране је настало од турске ријечи Бир-хане, што у преводу значи једна кућа. Беране је ослобођено од турске власти 1912. године у Првом балканском рату. Од јула 1949. до марта 1992. године град је носио име Иванград, по народном хероју Ивану Милутиновићу. Од 1992. насеље је преименовано као Беране.

Град лежи на реци Лим и налази се на сјевероистоку републике. Број становника према попису становништва из 2003. године је износио 11 776 што га чини шестим градом по броју становника у Црној Гори.

Географија

Беране се налази у Горњем Полимљу између врхова Бјеласице на западу, Цмиљевице на истоку, Тивранске клисуре на сјеверу, због чега су у граду присутни сјеверни вјетрови, и Сутјеске и Превије на југу. Као што се види она је добро природно ограничена, сем на сјевероистоку гдје је преко Полице и Бихора низ мањих кречњачких узвишења, углавном планинским висовима. Беране има веома повољан саобраћајно географски положај, јер је магистралним путем повезан са Србијом, а преко Рожаја и Чакора са Косовом и Метохијом. Долином Лима је такође повезано магистралним путем са јузним дијелом Србије и југозападним дијелом БиХ, а од Бијелог Поља и жељезницом.

Рељеф

Рељеф Беранске општине формиран је за вријеме тектонских процеса, од прије 50 милиона година у периоду званом терцијар. Беранска котлина настала је спуштањем земљишта дуж тектонског расједа правцем југозапад-сјевероисток. Просијецањем Тивранске клисуре, Беранско језеро отекло је према Бијелом Пољу и послије тога створена је композитна долина ријеке Лим. За вријеме језерске фазе наталожила се огромна количина сендименталних стијена чији се трагови могу видјети у дијелу Тивранске клисуре.

Геолошки састав котлине

У саставу Беранске котлине учествују старе палеозијске стијене, тријашки кречњаци (Алпска орогенеза) и Језерски сендименти. Језерски сендименти се састоје из Конгомерата, разнобојних глина, угља и лапорца.

Прорачунате резерве мрког угља на основу досадашњег истраживања износе 170 милиона тона. Беранска котлина се пружа правцем сјевероисток-југозапад у дужини од 9 km, а ширина котлине је од 3-5 km. На десној страни Лима заступљен је рељеф у коме се смјењују заливске долине, заобљена узвишења, међу којима се истичу Јасиковац, Градац и Дапсићко брдо. Рељеф на лијевој обали Лима карактеришу 3 глацијелне терасе које се степенасто дижу: плато главне улице, берански аеродром и Црни врх.

Климатске одлике

Беране са котлином има умјерено континенталну климу са јаким утицајима планинске климе. Мјерења метеролошких елемената врше су у Беранама од 1947. године, те климатски подаци одговарају само за градско насеље.

На дну Беранске котлине температуре љети могу се попети до 35C° (26. јули 1953. године); зими температура се може спустити до -30C° (17. јануар 1985. године). Најхладнији мјесец у Беранама је јануар са средњом мјесечном температуром од -2C°, а најтоплији мјесец јули са средњом мјесечном температуром од 25,6C°. Средња годишња температура у Беранама је 9,4C°.

Историја

Главна улица

У средњем вијеку подручје Берана је било познато као Будимља. Било је од великог економског, религиозног политичког знајача у српској земљи Рашкој. Мноштво манастира и цркава у близини града свједоче о богатом духовном животу тадашњих Срба. У Беранама се налази задужбина Немањића Ђурђеви Ступови. Беране је као градско насеље формирано у другој половини XIX вијека, тачније 1862. године по заповједи турског војсковође Хусеин-паше. Он је наредио војсци да се на лијевој обали Лима, на мјесту гдје се данас налази болница, подигне камена касарна за потребе војне управе. Насеље је почело брзо да се шири, а на десној обали Лима настало је друго насеље у подножју брда Јасиковац, гдје су становали турски официри и чиновници са бројним женама у харемима. По тим харемима је дио вароши назван Хареме. О поријеклу назива Беране постоје различита и подијељена мишљена. Једни сматрају да је још у XIV вијеку настало Берансело, те да је од тога касније и градско насеље добило име Беране. По мишљењу проф. др. Милисава Лутовца назив Беране је настало од турске ријечи Бир-хане, што у пријеводу значи једна кућа. Беране је ослобођено од турске власти 1912. године у Првом балканском рату.

Од јула 1949. до марта 1992. године град је носио име Иванград, по народном хероју Ивану Милутиновићу (1901-1944).

Култура

Гимназија „Панто Малишић“.

Развоју културе у овом крају, све до новијих времена, основни печат давала је Српска православна црква, односно овдашњи манастири: Шудикова, Ђурђеви Ступови идр., као носиоци укупне духовности у српском народу. Ту улогу, касније, у извесној мери, преузимају школе и институције, којима је култура основна делатност. Посебну улогу у томе, имала је Беранска гимназија, основана 1913. године, из чијих клупа изашао је велики број истакнутих културних посленика и научника. Међу њима су писци: Михаило Лалић, Душан Костић, Радован Зоговић, као и сликари:Јован Зоњић, Мишо Поповић и Александар Рафајловић. Од институција, које се баве културом у Беранама, данас, постоје Центар за културу (са библиотеком) и Полимски музеј, са веома богатом збирком драгоцених експоната, а обновљена и културном деловању намењена, кућа Војводе Гавра Вуковића.

Образовање

У општини Беране постоји тринаест основних школа и Нижа музичка школа. Беране има и четири средње школе: Гимназија "Панто Малишић", Средња медицинска школа "Др. Бранко Зоговић", Средњошколски центар "Вукадин Вукадиновић" и Средња стручна школа (раније Електротехничка школа). Беране је постало и центар високог образовања од 2005. године и отварања Високе медицинске школе, а тренутно у граду постоји и Учитељски факултет (одсек Филозофског факултета у Никшићу), Факултет за менаџмент у саобраћају и комуникацијама и Одсек за примијењено рачунарство (Електротехничког факултета у Подгорици).

Наука

У Беранаме не постоји ни једна специјализована, научна установа или институција, али упркос тој чињеници, одатле потиче велики број истакнутих научника у различитим научним областима, академика и универзитетских професора.

Изузетне доприносе дали су, између осталих, хемичар Вукић Мићовић, бактериолог Милутин Ђуришић, географ Милисав Лутовац, историчар Миомир Дашић идр.

Привреда

Градски стадион

Општина Беране је једна од најсиромашнијих општина у републици Црној Гори. Индустријска производња је веома мала, јер су многа предузећа током '90-тих година XX века престала с радом. У ранијем периоду многа пољопривредна домаћинства су пресељена са села у град због тзв. индустријализације, тако да је пољопривреда замрла, село запостављено а индустрија угашена тако да већина становника тешко живи. У посљедње време отворено је много приватних предузећа, углавном на бази трговине и угоститељства. Производних је веома мало. У тим предузећима запошљавају се углавном на црно, те немају неки друштвени значај.

Спорт

Беране има солидне услове за развој спорта. Градски стадион у Беранама је са капацитетом од 11 000 места други по величини стадион у Црној Гори, а издваја се и атлетском стазом. Најуспјешнији спортски колективи у Беранама су РК Беране (прваци Црне Горе 2007/08), СТК Будим, боксерски клубови Баћо Кинг и Раднички, ФК Беране, атлетски клуб идр. Најпознатији спортисти из Берана су бивши голман репрезентације Србије и Црне Горе Драгослав Јеврић, фудбалер Стефан Бабовић, рукометашице Маја Савић (некада најбоље лево крило света) и Аида Селмановић.

Демографија

У насељу Беране живи 8645 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 34,9 година (33,5 код мушкараца и 36,2 код жена). У насељу има 3330 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Према подацима Беране је 1872. године имало 410 кућа и 860 становника. 1962. године у градском насељу живјело је 10.600 становника. Већ 1965. године Беране је имало преко 12.000 становника, а 1972. године чак 19.000 становника. Може се закључити да је нагли развој индустрије и фабрика, од 1960-1970. године створило услове за јака миграциона кретања село-град, као што су „Рудник мрког угља“, фабрика целулозе и папира „Беранка“, фабрика коже „Полимка“, фабрика цигле и цријепа „Рудеш“, фабрика кућних апарата „Обод“ итд.

Плажа на Лиму

Беране ноћу

Становништво у овом насељу је мешовито, а у последња два пописа је забележено благо смањење броја становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 3701 1953. 4513 1961. 6969 1971. 11164 1981. 12720 1991. 12267 11957 2003. 12651 11776

Етнички састав према попису из 2003.
Срби			5.375	45,64%
Црногорци			3.776	32,06%
Муслимани			1.015	8,61%
Бошњаци			918	7,79%
Југословени			40	0,33%
Хрвати			31	0,26%
Албанци			30	0,25%
Роми			18	0,15%
Македонци			14	0,11%
Словенци			4	0,03%
Руси			4	0,03%
Немци			1	0,00%
Италијани			1	0,00%
непознато			135	1,14%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	29			43
80+	42			90
75-79	93			144
70-74	167			240
65-69	243			295
60-64	227			318
55-59	207			261
50-54	345			373
45-49	436			386
40-44	452			449
35-39	406			431
30-34	383			417
25-29	367			460
20-24	471			474
15-19	483			460
10-14	456			417
5-9	474			411
0-4	423			403
просек	417			104

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 1001 1125 1646 2640 2965 3179 3437

Домаћинства по броју чланова по попису од 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 3330 488 583 556 773 532 226 104 39 11 18

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	4351	1428	2525	127	103	168
Женски	4841	1236	2517	710	228	150

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1656	24	-	25	231	47	53	241	75	175
Женски	1302	9	-	5	126	19	11	202	56	33
Оба	2958	33	-	30	357	66	64	443	131	208
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	27	20	310	114	96	111	-	-	107
Женски	34	25	131	261	249	59	-	-	82
Оба	61	45	441	375	345	170	-	-	189

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Беране

• Општина Беране
• Беранске новости
• Беранска гимназија
• СТШ "Вукадин Вукадиновић"
• СМШ "др Бранко Зоговић"
• Berane Town Forum

мапе и карте

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)