Вучје

Координате: 42° 51′ 33″ С; 21° 54′ 25″ И / 42.859166° С; 21.906833° И / 42.859166; 21.906833
С Википедије, слободне енциклопедије

Вучје
Хидроелектрана Вучје
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2011.Пад 2.865
Географске карактеристике
Координате42° 51′ 33″ С; 21° 54′ 25″ И / 42.859166° С; 21.906833° И / 42.859166; 21.906833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина411 m
Вучје на карти Србије
Вучје
Вучје
Вучје на карти Србије
Остали подаци
Поштански број16203
Позивни број016
Регистарска ознакаLE
Хидроелектрана Вучје 1903.

Вучје је градско насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 2.865 становника.[1]

До 1965. године је ово насеље било седиште општине Вучје, коју су чинила насељена места: Барје, Бели Поток, Брза, Букова Глава, Бунуша (од које су настала данашња самостална насељена места Бунушки Чифлук, Горња Бунуша и Доња Бунуша), Црцавац, Чукљеник, Дрводеља, Гагинце, Горина, Горња Јајина, Игриште, Калуђерце, Кукуловце, Мелово, Мирошевце, Накривањ, Оруглица, Паликућа, Пресечина, Радоњица (тада под званичним називом Радоњице), Равни Дел, Славујевце, Стројковце, Шаиновац, Тодоровце, Велико Трњане, Вина, Вучје и Жабљане. После укидања општине подручје бивше општине је у целини ушло у састав општине Лесковац.

Географија[уреди | уреди извор]

Налази се приближно 17 km југозападно од града Лесковца и географски је центар подручја Поречје. Кроз Вучје протиче река Вучјанка по којој је место добило име. На реци Вучјанки, неколико километара изнад Вучја, налази се хидроцентрала из 1903. године која још увек ради. У близини Вучја налазио се средњовековни Зелен-град. Недалеко од Вучја налазе се и остаци Скобаљић града.

Вучје има дом здравља, полицијску станицу, фудбалски клуб ФК Вучје итд. Има основну школу „Бора Станковић“ и средњу школу „Светозар Крстић Тоза“. Ово место је и културно средиште краја, a у њега долазе млади из околних села да се забављају и друже.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Вучје живи 2649 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,3 година (40,2 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 1049 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,11.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 1.784
1953. 1.943
1961. 2.680
1971. 3.178
1981. 3.318
1991. 3.492 3.452
2002. 3.258 3.334
2011. 2.865
Етнички састав према попису из 2002.‍[3]
Срби
  
 3.195 98,06%
Црногорци
  
 16 0,49%
Бугари
  
 7 0,21%
Роми
  
 5 0,15%
Македонци
  
 5 0,15%
Немци
  
 1 0,03%
Југословени
  
 1 0,03%
непознато
  
 26 0,79%


Становништво према полу и старости[4]
м
ж
? 6
  
  
 12
80+ 22
  
  
 32
75—79 41
  
  
 73
70—74 84
  
  
 96
65—69 97
  
  
 117
60—64 113
  
  
 100
55—59 90
  
  
 87
50—54 143
  
  
 141
45—49 130
  
  
 132
40—44 114
  
  
 105
35—39 102
  
  
 99
30—34 101
  
  
 107
25—29 106
  
  
 101
20—24 110
  
  
 90
15—19 130
  
  
 113
10—14 103
  
  
 91
5—9 76
  
  
 72
0—4 59
  
  
 63
Просек : 40,2 42,3
Домаћинства
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 347 401 667 841 881 937 1.049
Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 152 274 208 247 87 65 9 5 2 0 3,11
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 1.389 362 912 82 30 3
Женски 1.405 247 917 190 51 0
УКУПНО 2.794 609 1.829 272 81 3
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 543 80 0 0 179
Женски 409 25 0 0 212
УКУПНО 952 105 0 0 391
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 23 17 28 5 27
Женски 5 2 29 8 18
УКУПНО 28 19 57 13 45
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 2 69 29 24
Женски 1 2 8 26 52
УКУПНО 2 4 77 55 76
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 16 0 0 43
Женски 4 0 0 17
УКУПНО 20 0 0 60

Засеоци Вучја[уреди | уреди извор]

Вучје има 2 планинска засеока: Збежиште на око 600 m и Шутилицу на око 900 m надморске висине.

Збежиште[уреди | уреди извор]

Лоцирано је на језерској тераси непосредно изнад Скобаљић града и по странама ридова који се стрмо спуштају у Вучјанку изнад Соколице. Налази се на путу између Вучја и Големог села, а према трагу који се очувао у топонимији села у њему је радила и друмска механа.

Постоји више легенди које се тичу овог засеока. Према једној назив је добио по збегу у који су се људи из Вучја склањали у време великих опасности. Једна легенда каже да је овај засеок најстарије насеље у Поречју, па чак и да је могло бити подграђе самог града.

У доба развијене мануфактурне прераде дрвета, Збежиштанци су, као и сви Вучјанци, били јако ангажовани на тим пословима. Бавили су се и сточарством, земљорадњом и радили у фабрици у Вучју.

Шутилица[уреди | уреди извор]

Овај засеок подигнут је на присојним падинама Ките, преко пута Збежишта, од које је одваја дубока раседлина чијим дном тече река Вучјанка.

Шутилци су некада били вешти произвођачи вила, лопата и друге дрвенарије. Данас се на својим стрмим њивама баве земљорадњом и сточарством.

Оба засеока имају електрично осветљење.[5]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Поречје Вучје
    Поречје Вучје
  • Дом културе
    Дом културе
  • Дом здравља
    Дом здравља
  • Главна улица
    Главна улица
  • Основна школа „Бора Станковић”
    Основна школа „Бора Станковић”
  • Средња школа „Светозар Крстић Тоза”
    Средња школа „Светозар Крстић Тоза”
  • Парк у центру Вучја
    Парк у центру Вучја
  • Стадион ФК Вучја
    Стадион ФК Вучја
  • Зграда првог среског НО одбора
    Зграда првог среског НО одбора
  • Зграда Југобанке и поште
    Зграда Југобанке и поште
  • Хидроелектрана
    Хидроелектрана
  • Река Вучјанка
    Река Вучјанка
  • Црква Рођења Светог Јована Крститеља
    Црква Рођења Светог Јована Крститеља
  • Воденица изнад села
    Воденица изнад села

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Попис становништва из 2011. године” (PDF). стр. 110. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  5. ^ Јовановић, Јован (1972). Лесковачко поречје. Народни музеј у Лесковцу. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Вучје на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вучје&oldid=26846552”