Година без лета

Из Википедије, слободне енциклопедије
Развој глобалне просечне темпаратуре током последњих 1.000 година. Значајан пад се примети нешто после 1800. у већини реконструкција глобалне темпаратуре.

Година без лета позната је и као Година сиромаштва, а то је било 1816, када је велика хладноћа током лета уништила усеве у Северној Америци, америчком североистоку и источној Канади[1][2]. Историчар Џон Д. Пост то назива последњом великом прехрамбеном кризом западног света."[3]. Глад изазвана том појавом довела је до смрти 200.000 људи у Европи.

Опис[уреди]

Неуобичајена климатска аберација 1816. имала је највећи ефект на америчком североистоку, канадском приморју, Њуфаундленду и северној Европи. Типично касно пролеће и лето на североистоку САД имају релативно стабилну темпаратуру од око 20° до 25 °C, а врло ретко испод 5 °C. Летњи снег је изузетно редак, иако се може десити у мају.

У мају 1816.[4], мраз је уништио већину усева, који су били посијани, а у јуну су биле две јаке снежне мећаве, у којима се смрзло доста људи у источној Канади и Новој Енглеској. У Квебеку је била око стопа снега почетком јуна. У јулу и августу речни и језерски лед је био примећиван чак и у Пенсилванији. Брзе драматичне промене температуре биле су тада уобичајене, тако да се дешавало да темпаратура падне од 35 °C нагло на темпаратуру близу смрзавања и то све за неколико сати. Иако су пољопривредници јужно од Нове Енглеске успели да пожању нешто усева, цене кукуруза и других житарица су драматично нарасле. Цена овса је од 12 центи по бушелу нарасла на 92 цента по бушелу.

Узроци[уреди]

Данас се мисли да су се одступања температуре десила због ерупције вулкана Маунт Тамбура[5][6] на острву Сумбава у Холандској Источној Индији (данашња Индонезија ), која је била 5. априла - 15. априла 1815. Тада је огромна количина вулканског пепела завршила у горњој атмосфери.

Други вулкани који су били активни у том периоду су:

Те две ерупције су већ избациле велику количину пепела у атмосферу. Уобичајено је да након масивне вулканске ерупције падне глобална темпаратура, јер се мање сунчаног зрачења пробије кроз атмосферу до земље.

Ефекти[уреди]

Као последица серије вулканских ерупција, усеви у гореспоменутим областима су слабо рађали неколико година пре 1815. Коначни удар је била ерупција Тамборе из 1815. У Америци многи историчари "Годину без лета" сматрају главним узрочником покрета америчких колониста према западу и убрзано насељавање америчког средњег запада. Много становништва је кренуло да тражи богатију земљу и боље услове за усеве, па су се покренули према Горњем Средишњем Западу САД (тада су то биле Северозападне територије САД).

Европа се још опорављала од последица Наполеонових ратова и постојала је велика несташица хране. У Великој Британији и Француској су избиле побуне због несташица хране а складишта хране су у тим побунама опљачкана. Насиље је било најјаче у Швајцарској, која је имала мало обрадиве земље. Швајцарска влада је прогласила ванредно стање због опште глади. Велике олује, абнормалне количине киша и поплаве великих река (нпр. Рајне) у Европи, су још више допринеле глади. Осим тога у августу 1816. ударио је и мраз. Један документарац Би-Би-Сија користио је бројке сакупљене у Швајцарској и процењено је да је те године било дупло више умрлих, него што је било уобичајено. Процењује се да је укупно било око 200.000 мртвих у Европи због те необичне климатске промене.

Ерупција Тамборе изазвала је појаву смеђег снега у Мађарској. У Италији се нешто слично дешавало, тако да је током године падао црвени снег. Верује се да је вулкански пепео у атмосфери био узрок те необичне боје снега.

У Кини су неуобичајено ниске температуре за лето упропастиле род пиринча у провинцији Јунан што је довело до велике глади. Падање снега је забележено лети на више места у две провинције на југу Кине.[тражи се извор од 12. 2013.] . Снег је забележен и на Тајвану, који је имао тропску климу.

Културни ефекти[уреди]

Велика количина пепела у атмосфери допринела је необичним спектакуларним заласцима сунца. То се види и на сликама М. В. Тернера.

Недостатак зоби инспирисао је немачког изумитеља Карла Драјса да истражи друге начине превоза без коња. То је довело до изума дресине или велосипеда, возила које је претходило данашњем бициклу[7].

Заједно са многим другима породица Џозефа Смита преселила се у западни део државе Њујорк након неколико година веома слабе жетве. Смит је основао 1830. мормонску цркву.

Мери Шели, Џон Вилијам Полидори и њихови пријатељи одлучили су да током празника у Швајцарској 1816. због великог невремена остану код куће. Да би прекратили време, започели су такмичење у писању хорор прича. Тада је Мери Шели написала Франкенштајна или модерног Прометеја а Полидори Вампира.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Saint John New Brunswick Time Date“. New-brunswick.net Приступљено 11. 1. 2012.. 
  2. ^ http://dsp-psd.communication.gc.ca/Collection/En56-119-3-1997-1E.pdf
  3. ^ „http://www.smithsonianmagazine.com/issues/2002/july/blast.php?page=2“. Smithsonianmagazine.com Приступљено 11. 1. 2012.. 
  4. ^ „Weather Doctor's Weather People and History: Eighteen Hundred and Froze To Death, The Year There Was No Summer“. Islandnet.com Приступљено 11. 1. 2012.. 
  5. ^ „de beste bron van informatie over indo digest. Deze website is te koop!“. indodigest.com Приступљено 11. 1. 2012.. 
  6. ^ „Misc“. Bellrock.org.uk Приступљено 11. 1. 2012.. 
  7. ^ There has been an error - New Scientist, Приступљено 31. 3. 2013.

Додатна литература[уреди]

  • BBC Timewatch documentary: Year Without Summer, Cicada Films (BBC2, 27 May 2005)
  • Henry & Elizabeth Stommel: Volcano Weather: The Story of 1816, the Year without a Summer, Seven Seas Press, Newport RI 1983 ISBN 0-915160-71-4
  • Hans-Erhard Lessing: Automobilitaet: Karl Drais und die unglaublichen Anfaenge, Leipzig 2003

Спољашње везе[уреди]