Дворац Тиквеш

Дворац Тиквеш (Тиквешки дворац, Александров дворац, Титов дворац), је комплекс грађевина и услужних објеката с мањим, такозваним ловачким и главним дворцем на подручју Парка природе Копачки рит у Барањи, у општини Биље, Осјечко-барањска жупанија у Хрватској. Дворац се налази у шуми североисточно од насеља Биље, 2,6 км од раскрснице путева према насељима Златној Греди и насељу Тиквеш.

Ловачки дворац[уреди | уреди извор]

У дунавском полоју подигнут је у 19. веку мањи једноспратни ловачки дворац у шумском и ловачком комплексу Тиквеш. Дворац је највероватније дао изградити надвојвода Фридрих Хабсбуршки. До Првог светског рата служио је као летњиковац, а најчешће као ловачка кућа.

Главни тиквешки дворац[уреди | уреди извор]

Главни тиквешки дворац саграђен је тридесетих година 20. века за потребе династије Карађорђевића у класицистичком стилу са сецесијским ознакама. Прочеље дворца класицистички је озидано фасадном фугираном циглом, док су углови омалтерисани имитацијом камених блокова. Дворац се по етажама састоји од подрума, приземља, првог спрата и тавана. Средином 20. века саграђено је неколико зграда и услужних објеката.

После Другог светског рата у дворац је долазио тадашњи југословенски председник Јосип Броз Тито, угошћујући у њему светске државнике и водио их у лов.

Ђорђе Карађорђевић[уреди | уреди извор]

После хапшења 1925. године принц Ђорђе Карађорђевић интерниран је у Ловачки дворац у Тиквешу, где је, под жандармеријском стражом, држан у изолацији годину дана. Затим је пребачен у болницу за душевно оболеле, у Топоници код Ниша, у којој је у изолацији држан све док га Немци нису ослободили 1941. године.

Види још[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

„Kulturno-povijesna baština Osječko-baranjske županije“ (стр. 21)
Биљана Бекић: „Baranjski dvorci od Eugena Savojskog do dinastije Habsburg“, Барањски дом, I, 94, 8-9 - Beli Manastir, 8-9. XI. 2006.
Ђорђе Карађорђевић:„Истина о моме животу“, Просвета, Београд 1969, поглавља „Све старо, само — решетке нове“ (стр. 406—427) и „У предсобљу пакла“ (стр. 428—442).