Ђорђе П. Карађорђевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Ђорђе Карађорђевић (вишезначна одредница).
Ђорђе Карађорђевић

краљевић Ђорђе, 1909.
краљевић Ђорђе, 1909.

Датум рођења 8. септембар 1887.
Место рођења Цетиње (Књажевина Црна Гора)
Датум смрти 17. октобар 1972.
Место смрти Београд (СФР Југославија)
Титула принц
Порекло
Династија Карађорђевићи
Отац Петар I Карађорђевић
Мајка Зорка Карађорђевић
Породица
Супружник Радмила Карађорђевић

Принц Ђорђе Карађорђевић (Цетиње, 27. август/8. септембар 1887Београд, 17. октобар 1972) је био први син краља Петра I и Зорке, кћери црногорског краља Николе I.

Детињство и школовање[уреди]

Породица краља Петра је живела на Цетињу код краља Николе у периоду 1883—1894. Тада је у Србији на власти била династија Обреновића и они су на Цетињу, на неки начин, били у политичком избеглиштву. Овде су рођена сва Петрова и Зоркина деца, а породичну срећу прекинула је прерана смрт кнегиње Зорке. После Зоркине смрти, Петар са децом одлази у Женеву 1894. где су у улици Монетије 10. живели следеће 4 године.

Принц Ђорђе је ишао у војну школу у царској Русији, био је то Кадетски корпус цара Александра II. Често је тада од својих другова кадета скривао своје племићко порекло, тј. да му је деда црногорски књаз Никола чије су две ћерке биле удате у Русији за племиће (Ђорђеве тетке). Његово школовање овде прекинуо је Мајски преврат 1903. када је у Србији убијен краљ Александар Обреновић и његова жена краљица Драга. Одлучено је да нови краљ буде кнез Петар Карађорђевић, који је тада живео у Женеви. Од 1903. Ђорђе је имао титулу престолонаследника, као најстарији краљев син.

Карактерне особине[уреди]

Добио је име према своме прадеди — Црном Ђорђу (Карађорђу), оснивачу династије и вођи Првог српског устанка. На њега је имао неукротиву и необуздану нарав. Често је ишао на Аду у рибарење са својим професором математике и великим пријатељем Миком Аласом. Његова прека нарав доводи га у многе неприлике, био је у непријатељству са Пашићем, Аписом и официром Петром Живковићем. За разлику од њега, Петров млађи син Александар је био дипломатског и тактичног духа, самим тим и Пашићев миљеник.

Абдикација[уреди]

Један догађај био је преломан за Ђорђев живот — смрт његовог посилног (тј. послужитеља) Колаковића. Једном у бесу престолонаследник Ђорђе га је ударио јако ногом у стомак, па је слуга после неколико дана умро од болова и повреда. Овај догађај изазвао је велику буру у српској, а нарочито у аустроугарској штампи, па је због свега тога и своје гриже савести добровољно понудио абдикацију 14/27. марта 1909. године. Нови престолонаследник постао је Александар који тада долази из Петрограда.

Ово се догађало у време, по Србију неповољног, разрешења Анексионе кризе, што је по неким мишљењима било у вези са Ђорђевом абдикацијом. Тако „Политика“ у коментару вести о абдикацији пише: "... Онај, који је био најизразитији представник националног отпора према Аустрији уклоњен је и Аустрија сад триумфује [sic]. У сећању народном то ће остати забележено за свагда, и у Србији а нарочито ван Србије. Заборавиће се све остало, а остаће само једно: да је Престолонаследник Ђорђе уклоњен зато, што је хтео рат Аустрији."[1]

Принц Ђорђе Карађорђевић на Мачковом камену. Фотографија из спомен збирке Ристе Марјановића

Након те абдикације Ђорђе је остао само принц, такође пошто је краљев син негде је називан и краљевић Ђорђе (краљевић=краљев син, одатле и Краљевић Марко као син краља Вукашина).

Аустроугарска штампа је имала посебан пик на принца Ђорђа јер је за време Анексионе кризе 1908. (анексија Босне и Херцеговине од стране АУ) давао неодмерене изјаве на рачун Аустроугарске и у току демонстрације на тргу спалио аустроугарску заставу.

Принц Ђорђе је учествовао у оба балканска и у Првом светском рату, док је тешко рањен у бици на Мачковом Камену, код Крупња, септембра 1914. године.

Робијање[уреди]

После смрти краља Петра 1921. власт је и званично преузео његов млађи син, Александар. Њихова нетрпељивост тада је све више расла. Принц Ђорђе је ухапшен 1925. године и годинама је боравио у затвору, монтирани су лекарски извештаји да је неурачунљив итд. После убиства краља Александра 1934. у Марсељу, принц Ђорђе се понадао да ће бити пуштен на слободу. Међутим кнез намесник Павле и краљица Марија нису имали жељу да га ослободе и он је у затвору дочекао и Други светски рат.

Ослободили су га Немци, надајући се да ће успети да га увуку у политичку комбинаторику у окупираној Србији. Понудили су му да буде владар окупиране Србије, што је он одлучно одбио и тако стекао поштовање народа, савезника, али и самих комуниста. Ту понуду је прихватио генерал Милан Недић. Немци му онда нуде да се пресели у Бели двор и тако изокола, де факто да постане нека врста владара Србије из прикрајка, што он опет одбија. Знајући за његов углед унутар самог српског народа, Немци га остављају на миру.

Када је ослобођен Београд одмах се састао са генералом Пеком Дапчевићем, честитавши му на победи. Одбио је понуду генерала Дапчевића да добије од државе лични аутомобил и шофера тврдећи да му је довољан и његов бицикл.

Живот после Другог светског рата[уреди]

Принц Ђорђе 1904. године

После Другог светског рата нова власт је прогласила државним непријатељем, одузела држављанство и конфисковала имовину свим члановима династије Карађорђевић који су били у изгнанству. Једино је принц Ђорђе остао у Београду и живео као пензионер. У позним годинама оженио се Радмилом Радоњић, нису имали деце.

Умро је у Београду, у дубокој старости, 17. октобра 1972. године. Сахрањен је у задужбини свога оца, Цркви Св. Ђорђа на Опленцу код Тополе. Поред њега је сахрањена и његова жена Радмила.

Медији су 2010. пренели неутемељену вест да је принц Ђорђе имао ћерку Јелену и унуку Марију Јелисавету рођену 1932. у Београду.[2][3]

Аутобиографија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Истина о моме животу

Написао је аутобиографију Истина о моме животу, у којој је пред крај свог живота сабрао сећања свега онога што је проживео. Посебно су занимљиви делови књиге где се он сећа живота на цетињском двору краља Николе и где га посматра из угла унука.

Породица[уреди]

Родитељи[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Краљ Петар I
Peter I Karadjordjevic of Serbia.jpg
11. јул 1844. 16. август 1921.
Кнегиња Зорка
Princess Zorka of Montenegro.jpg
23. децембар 1864. 16. март 1890.

Супружник[уреди]

име слика датум рођења датум смрти
Радмила Радоњић 4. јул 1907. 5. септембар 1993.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]