Деспина (митологија)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Деспина (грч. Δέσποινα) је у грчкој митологији била божанство. Ово је име које означава „владајућу богињу“ или „господарицу“, такође је епитет Афродите, Деметре и Персефоне.[1]

Митологија[уреди]

Била је кћерка Посејдона и Деметре и у аркадском мистериозном култу је поштована као божанство плодности, попут њене мајке. Њено право име се откривало само приликом иницијације.[2] Наиме, када је ожалошћена Деметра тражила кћерку Персефону, коју је отео Хад, Посејдон је пожелео њену љубав. Како би га избегла, преобразила се у кобилу и сакрила међу коње краља Онка. И Посејдон се преобразио у пастува и оплодио је. Тако су рођени коњ Арион и Деспина, чије име није смело да се изговара.[3] Деспина је изједначавана са Персефоном, Артемидом и Хекатом.[2]

Култ[уреди]

Паусанија је извештавао да је у Аркадији (у Акекесиону) постојало светилиште посвећено Деспини, где се између осталог налазио њен олтар, као и статуе ње и њене мајке како седе на трону, са хоклицама испод ногу, извајане од једног јединог комада камена. Величине су одговарале приказу Мајке у Атини. Деспина је у крилима држала палицу, а у десној руци некакву кутију. Иза Деспининог храма са десне стране, налазила се дворана где су Аркађани прослављали мистерије, где су великодушно нудили жртве Деспини, коју су поштовали више од других божанстава. Сваки човек је жртвовао шта год да је поседовао, али се жртве нису клале, већ су се исецали и давали комади. Иза ове дворане је био гај посвећен овој богињи, окружен каменим зидовима и унутар кога је дрвеће било посађено.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ Greek Myth Index: Despoena
  2. ^ а б в theoi.com: Despoine
  3. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.