Еленор Рузвелт

С Википедије, слободне енциклопедије
Еленор Рузвелт
Портрет Еленор Рузвелт
Лични подаци
Пуно имеАна Еленор Рузвелт
Датум рођења(1884-10-11)11. октобар 1884.
Место рођењаЊујорк, САД
Датум смрти7. новембар 1962.(1962-11-07) (78 год.)
Место смртиЊујорк, САД
Политичка каријера
Политичка
странка
Демократска странка
4. март 1933 — 12. април 1945.
ПретходникЛу Хенри Хувер
НаследникБес Труман

Потпис

Ана Еленор Рузвелт (енгл. Anna Eleanor Roosevelt; Њујорк, 11. октобар 1884Њујорк, 7. новембар 1962) била је америчка политичарка и хуманитарна радница.[1] Била је борац за људска права и за равноправност црнаца и белаца. Она је била супруга председника САД Френклин Делано Рузвелта, односно прва дама САД од 1933. до 1945. године.

Еленор Рузвелт је рођена 11. октобра 1884. године у Њујорку као ћерка Елиота и Ане Рузвелт.[2][3][4] Била је нећака потоњег председника САД Теодора Рузвелта. Имала је два рођена брата, Елиота млађег, Хала и полубрата Елиота Мана. Рузвелтова је одрастала одмалена у изобиљу, јер је њена породица била веома богата и моћна.[5] Рано је остала без родитеља. Mајка јој је умрла када је имала осам година, а отац, алкохоличар, када је имала десет година.

У почетку Еленору су школовали приватни учитељи да би са петнаест година била послата на Академију Аленсвуд у Лондону у Енглеској. Године 1902, Еленора се враћа у Америку. Те исте године упознаје двадесетогодишњег Френклина Делана Рузвелта, свог даљег рођака. Наредне године на пријему у Белој кући, који је организовао њен стриц тадашњи председник САД Теодор Рузвелт, Еленора и Френклин су се почели зближавати. На послетку су Еленора и Френклин венчали 17. марта 1905. године, на Дан светог Патрика. У браку су имали шесторо деце.

Њихов брак је био скоро пред распадом 1918, када је Еленора сазнала да Френклин има љубавницу. Иако јој је било веома тешко да преко тога пређе Еленора није тражила развод брака како због деце тако и због Френклинове политичке каријере која је била у успону. Током 1920. године Еленора је постала утицајан члан Демократске странке. Те исте године Еленора је почела да предаје књижевност и Америчку историју на учитељској школи за девојчице у Њујорку. Године 1921, постала је члан разних удружења која су се борила за једнакост међу људима.

У августу 1921. године, њен муж Френклин је почео да оболева од дечје парализе. Али, захваљујући Еленориној подршци Френклин се вратио активном животу.

Дана 4. марта 1933. Еленора Рузвелт постала је прва дама САД, након што је њен супруг победио на изборима. Као ни једна прва дама пре ње Еленора је активно учествовала у пружању подршке америчком народу који је био погођен Великом депресијом. За време Другог светског рата учествовала је у организовању кампања које су имале за циљ прикупљања новца америчкој војсци. Често је обилазила и војне базе у којима би бодрила америчке војнике који су ишли у рат. Била је против одвођења америчких грађана, који су имали јапанско порекло у војне логоре, које је спровођено по наредби њеног мужа.

Елонора са Титом на Брионима, приликом посете Југославији, 1953.

Након смрти свога мужа 12. априла 1945. Еленора је била позвана од стране новог председника САД Харија Трумана, да буде представник Америке у ОУН.[6][7] Од априла 1946. године била је председник Одбора ОУН за права човека, на чијем челу је остала све до усвајања универзалне повеље људских права 10. децембра 1948. године.[8] И након усвајања повеље Рузвелтова је остала да ради у Уједињеним нацијама све док на чело САД није ступио Двајт Ајзенхауер. Еленора је била поново активирана као један од представника САД у ОУН 1961. године када је на чело САД дошао Џон Кенеди. Међутим, Еленорино здравље се почело погоршавати и она је на послетку умрла 7. новембра 1962. године у Њујорку.[9] Године 1999, она је била рангирана као девета међу првих десет особа Галупове листе највише обожаваних људи 20. века.[10]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Moore, Frazier (10. 9. 2014). „PBS' 'The Roosevelts' portrays an epic threesome”. Associated Press. Архивирано из оригинала 10. 9. 2014. г. Приступљено 10. 9. 2014. 
  2. ^ „Question: Where did ER and FDR live?”. The Eleanor Roosevelt Papers Project. gwu.edu. Приступљено 14. 9. 2014. 
  3. ^ „The Eleanor Roosevelt Papers Project”. gwu.edu. 
  4. ^ „Eleanor Roosevelt Biography”. National First Ladies' Library. Firstladies.org. Архивирано из оригинала 09. 06. 2010. г. Приступљено 13. 3. 2010. 
  5. ^ Lash, Joseph P. (1971). Eleanor and Franklin. W.W. Norton & Company. стр. 48, 56, 57, 74, 81, 89–91, 108–10, 111–3, 145, 152–5, 160, 162–3, 174–5, 179, 193–6, 198, 220–1, 225–7, 244–5, 259, 273–6, 297, 293–4, 302–3. ISBN 978-1-56852-075-9. 
  6. ^ Rowley 2010, стр. 294.
  7. ^ "Eleanor Roosevelt Biography: Diplomat, U.S. First Lady (1884–1962)", bio., Biography.com., A&E Television Networks. Приступљено December 13, 2015
  8. ^ „First Lady of the World: Eleanor Roosevelt at Val-Kill”. National Park Service. Архивирано из оригинала 23. 4. 2008. г. Приступљено 20. 5. 2008. 
  9. ^ „Mrs. Roosevelt, First Lady 12 Years, Often Called 'World's Most Admired Woman'. The New York Times. 8. 11. 1962. Архивирано из оригинала 22. 3. 2013. г. Приступљено 7. 12. 2012. 
  10. ^ „Mother Teresa Voted by American People as Most Admired Person of the Century”. The Gallup Organization. 31. 12. 1999. Архивирано из оригинала 18. 2. 2008. г. Приступљено 20. 5. 2008. 

Литература[уреди | уреди извор]


Спољашње везе[уреди | уреди извор]