Елеонорин соко

Из Википедије, слободне енциклопедије
Елеонорин соко
Falco eleonorae NAUMANN.jpg
Статус угрожености:
Status iucn3.1 LC sr.svg
Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 3.1)
Систематика
царство: Животиње (Animalia)
тип: Хордати (Chordata)
класа: Птице (Aves)
ред: Грабљивице (Falconiformes)
породица: Соколови (Falconidae)
род: Falco
врста: F. eleonorae
Биномијална номенклатура
Falco eleonorae
Gene, 1839.
Екологија таксона

Елеонорин соко (лат. Falco eleonorae) је врста сокола средње величине, која се гнезди на медитеранским острвима, а зимује на Мадагаскару и на обалама Марока, Алжира и Туниса. Добио је име по Елеонори од Арборее, националној хероини на Сардинији.

Име[уреди]

Природњак Алберто Ла Морморе са малог острва Торо крај Сардиније, класификовао је неке врсте за директора музеја у Торину и овом соколу дао име по Елеонори од Арборее, јер је 1392. године донела закон о забрани пљачкања соколових гнезда, пошто је соколарење тада било веома популарно.

Опис[уреди]

Елеонорини соколови

Дужина Елеонориног сокола износи 36—42 цм, са распоном крила 87—104 цм. Одрасли примерци су чађаво-сиве боје са црним перјем испод крила. Постоји и светлији облик ове врсте.

Распрострањење[уреди]

Око две трећине светске популације се гнезди на грчким острвима, посебно на Тилосу. Гнездилишна острва су му такође Кипар, Сицилија, Малта, Сардинија, Балеарска острва, Канарска острва, а у Јадранском мору острво Вис. Крајем октобра и у новембру се сели на стрме обале Марока, Алжира и Туниса и на Мадагаскар. Раније се мислило да до Мадакаскара стиже летећи уз источну обалу Африке, али је сателитским праћењем утврђено да путује преко Африке. Са зимовања се враћа крајем марта.

Исхрана и размножавање[уреди]

Храни се многобројним врстама птица и инсектима. Омиљени плен му је пупавац. Гнезди се релативно касно, да би искористио изобиље хране на медитеранским острвима, за време сеобе птица из Европе у Африку. Гнезди се у распуклинама стена, где женка снесе 1—5 јаја, на којима лежи 28 дана. Млади излете из гнезда за 40 дана.

Литература[уреди]

  • Ловачки магазин Траг, број 15, стр. 16—17, 1995. година


Спољашње везе[уреди]