Елеонорин соко
| Елеонорин соко | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Статус угрожености: | ||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Falco eleonorae Gene, 1839. |
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
Елеонорин соко (лат. Falco eleonorae) је врста сокола средње величине, која се гнезди на медитеранским острвима, а зимује на Мадагаскару и на обалама Марока, Алжира и Туниса. Добио је име по Елеонори од Арборее, националној хероини на Сардинији.
Садржај |
Име [уреди]
Природњак Алберто Ла Морморе са малог острва Торо крај Сардиније, класификовао је неке врсте за директора музеја у Торину и овом соколу дао име по Елеонори од Арборее, јер је 1392. године донела закон о забрани пљачкања соколових гнезда, пошто је соколарење тада било веома популарно.
Опис [уреди]
Дужина Елеонориног сокола износи 36—42 цм, са распоном крила 87—104 цм. Одрасли примерци су чађаво-сиве боје са црним перјем испод крила. Постоји и светлији облик ове врсте.
Распрострањење [уреди]
Око две трећине светске популације се гнезди на грчким острвима, посебно на Тилосу. Гнездилишна острва су му такође Кипар, Сицилија, Малта, Сардинија, Балеарска острва, Канарска острва, а у Јадранском мору острво Вис. Крајем октобра и у новембру се сели на стрме обале Марока, Алжира и Туниса и на Мадагаскар. Раније се мислило да до Мадакаскара стиже летећи уз источну обалу Африке, али је сателитским праћењем утврђено да путује преко Африке. Са зимовања се враћа крајем марта.
Исхрана и размножавање [уреди]
Храни се многобројним врстама птица и инсектима. Омиљени плен му је пупавац. Гнезди се релативно касно, да би искористио изобиље хране на медитеранским острвима, за време сеобе птица из Европе у Африку. Гнезди се у распуклинама стена, где женка снесе 1—5 јаја, на којима лежи 28 дана. Млади излете из гнезда за 40 дана.
Литература [уреди]
- Ловачки магазин Траг, број 15, стр. 16—17, 1995. година
Спољашње везе [уреди]