Пупавац
| Пупавац | ||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 |
||||||||||||||
| Статус угрожености: | ||||||||||||||
 Нижи степен опасности - последња брига (IUCN 3.1) |
||||||||||||||
| Систематика | ||||||||||||||
|
||||||||||||||
| Биномијална номенклатура | ||||||||||||||
| Upupa epops Linnaeus, 1758 |
||||||||||||||
 Ареал пупавца (наранџасто - гнежђење лети и сеоба зими, зелено - боравак током целе године, плаво - зимовање)
|
||||||||||||||
| Екологија таксона | ||||||||||||||
Пупавац (лат. Upupa epops) је птица из реда Coraciiformes и једини члан породице Upupidae. Насељава Евроазију и Африку. Препознаје се по живописним бојама и крестом од перја.
Садржај |
Опис [уреди]
Пупавац је дугачак 25-32 цм, са распоном крила од 44 до 48 цм. Тежина му износи 46-89 грама. Смеђе-наранџасте је боје, док су му крила и реп црно-бело испругани. Дугачка пера на његовој глави имају црне врхове и полегнута су према затиљку, а повремено их рашири у кресту. Кљун му је танак и дугачак, повијен на доле. Мужјак и женка су исти. Лет му је сличан лептировом. Оглашава се тоном налик на „уп-уп-уп“.
Распрострањење [уреди]
У Европи и северном делу Азије је гнездарица која се зими сели у топлије крајеве. У Скандинавији и Британији није присутан, мада некад може да залута, као и на Аљаску. У Африци, на Мадагаскару и у јужним деловима Азије, присутан је током целе године.
Исхрана [уреди]
Храни се углавном инсектима. У његовом јеловнику се могу наћи и мањи гуштери и жабе, као и биљна храна заснована на бобицама и семењем. Инсекте углавном тражи крећући се по тлу у паровима.
Гнежђење [уреди]
Гнезди се углавном у дупљама дрвећа. Иако живе у паровима, само женка лежи на јајима. Женка и птићи у опасности излучују смрдљиви секрет из тртичне жлезде, као одбрамбени механизам. Због тога је и настала изрека: „Смрдиш као пупавац“!
Спољашње везе [уреди]
